01:02 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Islamofobija

    Sve dublji jaz između Evrope i islama, Turska drži ključ

    © REUTERS / Susana Vera
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    0 42

    Talas izbeglica iz zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka, u kojima je islam dominantna vera, doprineo je produbljivanju jaza između Evrope i islama, ali i podelio evropske zemlje. Istovremeno, neokolonijalni odnos Zapada prema islamskom svetu u celini proizvodi ogromnu frustraciju među muslimanima.

    Nedavna odluka austrijskih vlasti da zatvore sedam džamija i proteraju više desetina imama, kao i upozorenje Turske da neće sedeti skrštenih ruku na to i da je na pomolu rat polumeseca i krsta, prema mišljenju istoričara Nemanje Starovića potvrda je zaoštrene retorike između Evrope i islamskog sveta. Međutim, kaže on u emisiji „Sputnjik intervju“, razmenu oštrih izjava na liniji austrijskih i turskih zvaničnika treba posmatrati i kroz prizmu kampanje pred izbore u Turskoj 24. juna koji su za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovu partiju od sudbinske važnosti.

    Erdoganu je, objašnjava Starović, jako važno da zadrži parlamentarnu većinu, koju je teškom mukom stekao nakon ponovljenih izbora, a želi i novi predsednički mandat kako bi konačno počeo da koristi nove ustavne nadležnosti izglasane na referendumu 2017. godine, kojima se u Turskoj praktično uvodi predsednički sistem, nalik onom u SAD.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    „Tamo je atmosfera veoma naelektrisana, a Erdogan je prosto iskoristio priliku koja mu se namestila da pojačanom retorikom i bombastičnim izjavama prikupi još neki politički poen“, kaže naš sagovornik. On podseća da je, s druge strane, novoizabrana vladajuća koalicija u Austriji u fazi konsolidacije i potrebe za evropskim legitimitetom kao jedna od prvih populističkih vlada, te stoga s obe strane postoji potreba za nekom vrstom pojačane retorike.

    Bivši dopisnik Tanjuga iz Ankare Vojislav Lalić ocenjuje da probleme između Austrije i Turske treba posmatrati u širem okviru totalno poremećenih odnosa između Ankare i Brisela.

    „Ti odnosi ne da stagniraju, kao što je bio slučaj godinama, oni sad krupnim koracima idu unazad“, smatra Lalić. Dokaz za to  vidi i u tome što ni u jednoj evropskoj državi, izuzev u BiH, Erdoganu nisu dozvolili da održi predizborne mitinge.

    „Erdogan to naziva fašističkim, rasističkim potezom i smatra da Evropa na taj način podržava teroriste, da jedno kaže kad je reč o demokratiji, a drugo radi, i da je Sarajevo Evropi pokazalo šta je to demokratija“, obrazlaže Lalić.

    Prema rečima Starovića, šarolike su poruke islamskom svetu sa najvišeg političkog nivoa u Evropi: nemačka kancelarka Angela Merkel je još 2010. rekla da je multikulturalni pristup mrtav i da se pokazao nemogućim u praksi, a 2015. godine je širom otvorila vrata za migrante.

    „Problem je širi, a to je odnos zapadne civilizacije, zapadnog sveta prema islamu. Imamo paradoksalnu situaciju, kada pogledamo Nemačku i Francusku, gde žive druga, treća, pa i četvrta generacija ljudi islamske vere, kulturološkog bekgraunda. One danas imaju radikalnije političke stavove nego što su to imali njihovi roditelji. Mlađe populacije se radikalizuju mnogo lakše nego starije. Razloga za to je verovatno puno. Integracija na način na koji je bila osmišljena nije uspela“, konstatuje on.

    Zapadno društvo, dodaje Starović, u velikoj meri je sekularizovano, hrišćanstvo je na marginama političkog spektra, a s druge strane, islam kao religija ima daleko veću duhovnu vitalnost.

    „Politički islam od kraja sedamdesetih postaje sve dominantniji i u arapskom, i u islamskom svetu u širem smislu. On neće nestati i treba tražiti način kako da se ideje političkog islama na neki način inkorporiraju u zapadno društvo. Borba protiv političkog islama je kontraproduktivna i samo otvara vrata radikalnom džihadizmu. Moramo praviti distinkciju između radikalnog džihadizma i političkog islama, koji po svojoj prirodi može biti benigan, ako se kanališe na pravi način“, ocenjuje istoričar.

    Lalić skreće pažnju da su izbeglice iz muslimanskih zemalja doprinele sve dubljem jazu između Evrope i islama, ali da se i Evropa podelila.

    „Muslimani u Evropi se očigledno nisu još integrisali. Jedan deo njih sigurno može, ali taj proces ide jako teško i mnogo teže nego što se očekivalo i među samim migrantima i među zemljama koje su ih primile“, kaže Lalić.

    Starović naglašava da u islamskom svetu postoji snažno izražen osećaj islamske uzajamnosti, a da kolonijalne i neokolonijalne politike koje Zapad sprovodi vekovima, a koje ni u sadašnjem vremenu nisu prestale, stvaraju „kulturu poniženja“.

    „Kada mladi muslimani širom Evrope vide da zbog sankcija u Iraku umire 500.000 dece, kada vide šta se dešava u Jemenu, kada vide na koji način se eksploatiše čitav Bliski istok, to stvara frustraciju, poniženje, a znamo da je terorizam kao pojava oružje slabih i nemoćnih. Dok se god budemo bavili posledicama, a ne uzrokom, a to je neokolonijalni odnos Zapada prema islamskom svetu u celini, nećemo doći do rešenja“, upozorava.

    Gosti emisije prokomentarisali su i spekulacije da EU namerava da formira „sabirne centre“ na periferiji Evrope, pri čemu se kao jedna od lokacija pominje Albanija.

    „Poslednja saznanja pokazala su da se koridor kretanja izbeglica nešto menja. Do sad je bilo Grčka-Bugarska-Makedonija, pa preko Srbije, a sada se taj koridor menja prema Albaniji, BiH i Crnoj Gori“, navodi Lalić, dok Starović ističe da kretanja globalnog juga prema globalnom severu neće prestati.

    „To je ono sa čim moramo računati u decenijama koje su pred nama. Milioni ljudi će se, kako sa Bliskog istoka, tako iz Afrike, kretati prema Evropi“, smatra naš sagovornik. Dodaje da se Albanija neće puno pitati hoće li da prihvati izbeglice, baš kao što je 2016. godine bila primorana da primi skoro 3.000 džihadista iz organizacije Narodni mudžahedini Irana, koji su prebačeni iz Kemp Libertija u Iraku u predgrađe Tirane.

    „Ubeđen sam da nas čekaju novi migrantski talasi. Evropa opravdano strahuje od toga, za razliku od onih sa druge strane okeana, za koje ta pretnja prosto ne postoji. Jedini način da se kriza, koja će neminovno doći, kontroliše, jeste da se rešenja traže zajedno sa Turskom, a ne mimo Turske“, uveren je Starović.

    Tagovi:
    Evropa, Islam, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga