07:05 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1415
    Pratite nas

    Izbori u Bavarskoj i bitka da se otmu glasači Alternativi za Nemačku razlog su što je pitanje migranata uzburkalo duhove u Nemačkoj i unelo razdor između partija kancelarke Angele Merkel i ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Ipak, male su šanse za nove izbore jer nijedna stranka nije spremna za takvu avanturu.

    Zehofer je naime dao rok Merkelovoj da do 1. jula sa evropskim partnerima dogovori strategiju za ograničavanje priliva migranata. Po mišljenju bivšeg dopisnika iz Berlina Miroslava Stojanovića, uprkos varničenju između Merkelove i Zehofera, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije Nemačke (CSU), koalicija će opstati.

    Razlog za dramu koja potresa koalicioni deo vlade Merkelove, kako kaže u emisiji „Sputnjik intervju“, treba tražiti u činjenici da se u oktobru održavaju izbori u Bavarskoj koju tradicionalno kontroliše Zehoferova stranka, ali je tamo, kao i u drugim pokrajinama na talasu antiimigrantskih osećanja u usponu desničarska Alternativa za Nemačku.

    „Zato Zehofer zateže konopac“, ističe Stojanović.

    On rok koji je postavljen Merkelovoj ne vidi kao ultimatum jer, kako dodaje, ona ne može da za deset dana postigne koheziju unutar EU kad to nije uspela za dve i po godine.

    „Od početka, kada je buknula migrantska kriza 2015, EU se oštro podelila. Merkelova je iz humanih razloga otvorila granice, ali je to učinila ishitreno i izazvala otpor, posebno među novim Evropljanima, a nisu je podržali ni Englezi koji napuštaju EU, pa ni Francuzi. Ta raspodela tereta, koji je pao najviše na Nemačku, napravila je i unutrašnju dramu u Nemačkoj, osokolila desničare“, objašnjava naš sagovornik.

    Prema mišljenju germaniste Jelene Volić, Nemačka je otvaranjem vrata izbeglicama pokazala solidarnost sa članicama EU na obodu Mediterana, najviše pogođenim migrantskim talasom i uverena da i ekonomski i strukturno može da nosi taj teret. Međutim, takvu situaciju iskoristile su različite političke opcije da dobiju poene. Zehofer sada pokušava da ograniči desni prostor i ’opsluži te glasače‘“, smatra Volićeva, podsećajući da je Alternativa za Nemačku (AfD) sada vodeća opoziciona stranka.

    Alternativa je osvojila sve pokrajinske parlamente, umarširala u Bundestag sa gotovo 13 odsto, podseća Stojanović i dodaje da je ta stranka i u Bavarskoj pustila jake korene.

    „AfD je opasna za sve stranke. Sve tradicionalne stranke u septembru bile su gubitnici. Stranka Merkelove imala je najteže gubitke od osnivanja 1949. Ako bi CSU morala da deli kolač s nekim, ako bi skočila AfD koja im sada već dahće za vratom, to bi za njih bio veliki poraz. Cela bitka je da se to nekako izbegne“, obrazlaže naš sagovornik.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron, premijerka Velike Britanije Tereza Mej i nemačka kancelarka Angela Merkel.
    © AP Photo / Geert Vanden Wijngaert

    U pokušaju da ispuni Zehoferov zahtev, Merkelova je kroz bilateralne kontakte počela da dogovara evropsko rešenje za migrante, razgovarala je sa italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom, a sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom dogovorila da je potrebno ojačati spoljne granice EU i ulogu Fronteksa, Agencijom EU za graničnu i oblasku stražu.

    Na pitanje da li od dogovora o jačanju spoljnih granica EU balkanske zemlje treba podiđe jeza, Stojanović podseća da je Merkelova svojevremeno, kad je otvorila granice za izbeglice, upozoravala da bi, ako se začepi balkanska ruta, u rovitom balkanskom tlu moglo da dođe do rata. Međutim, nije uspela da ubedi Mađare, Poljake, Slovake, Čehe, a sad su im se priključile i Italija i Austrija, koje su dobile nove vlade.

    Od 2015. temepratura je porasla, upozorava Stojanović, koji ipak smatra da, kad je reč o evropskom rešenju za migrante, treba sačekati samit EU i videti da li će na njemu biti ponuđeno nešto novo.

    Volićeva ističe da je tema migranata i migracija bila dugo godina zapostavljena i da ima širi kontekst globalizacije. „Govorimo o seobi naroda. Na delu su veliki pokreti koje treba na neki način politički kontrolisati, što Merkelova sve vreme pokušava“, objašnjava Jelena Volić.

    Lideri zemalja G7 na samitu u Kvebeku
    © REUTERS / Adam Scotti/Prime Minister's Office/Handout

    Na pitanje da li će u Evropi pobediti „trampovska matrica“ odnosa prema migrantima, odnosno njihovog restriktivnog prijema, Volićeva primećuje da „kad je neko uzročnik ratova koji proizvode izbeglice, on nema pravo da na taj način dobija jeftine političke poene“.

    Stojanović ocenjuje da Nemci ipak imaju liberalniji odnos prema azilantima jer je to deo nečeg što je vezano i za njihovu istoriju jer „imaju osećaj duga prema svim patnicima“.

    Nemci su, podseća on, i u Ustavu zabeležili da imaju neku vrstu dodatne obaveze prema onima koji traže azil.

    „Za nemačku istorijsku svest, kako je govorila i Hana Arent, izbeglice su nosioci ljudskih prava. Oni su avangarda ljudskih prava i to je duboko ukorenjeno u nemačku demokratsku misao“, smatra Jelena Volić, koja veruje da će Nemačka zadržati humanistički odnos prema migrantima.

    Tagovi:
    Berlin, Nemačka, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga