17:33 04 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5245
    Pratite nas

    Nova šatl diplomatija EU tokom rešavanja kosovskog pitanja ima za cilj da stvari privede što pre kraju, jer u protivnom Federika Mogerini i njen tim neće imati čime da se pohvale na kraju mandata.

    Evropska unija, po svemu sudeći, nema rešenje kako da privede kraju dijalog Beograda i Prištine, pa je pribegla već viđenom metodu — šatl diplomatiji. Oni su, bar prema nezvaničnim najavama i spekulacijama, već imenovali Angelinu Ajnhorst, dosadašnju direktorku Odseka za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), kao ključnog posrednika u narednoj fazi dijaloga Beograda i Prištine. Njen zadatak, navodno, trebalo bi da ubrza i intenzivira razgovore između predstavnika srpskih vlasti i privremenih institucija na KiM, kao i da aktivira sprovođenje postignutih dogovora.

    Plan je da ona u narednim mesecima bude u stalnom kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem po principu „šatl-diplomatije“, tako što će učestalo putovati na liniji Brisel-Beograd-Priština i pokušavati da uskladi stavove dveju strana.

    Da li šatl diplomatija u sadašnjem procesu pregovora Beograda i Prištine može više da odmogne ili da pomogne toku pregovora i Beogradu?

    Politikolog sa Kosova Stefan Filipović kaže da ova nova funkcija koju je EU uvela ima samo jednu pozitivnu stvar, a to je da ovaj tip diplomata može da vrši neku preventivnu ulogu da ne dođe do nasilja.

    „Videli smo u poslednjih nekoliko meseci da postoje izazovi u tom bezbednosnom smislu. Jer je čitav proces zapao u krizu, a kao posledica te krize došlo je do manjih ili većih nestabilnosti. U tom smislu bih u pozitivnom smislu ocenio uvođenje šatl medijacije, koja može da ima brže i praktičnije efekte nego što postiže Federika Mogerini“, objašnjava Filipović.

    S druge strane, kaže on, ovo je samo jedan aspekt, dok drugi vidi kao još jedan pokušaj EU da se briselski proces koji je zapao u problem — pomeri sa mrtve tačke. 

    „Ali to je sada veoma teško, zato što sve ostale strane osim Beograda zahtevaju da se dođe do kraja procesa, ali bez kompromisa. Međutim, svi treba da shvate da to ne može tek tako da se desi. Tako i ova nova ’uloga‘ koju je EU oformila, kao i pritisci Amerike i veštačko izazivanje destabilizacije služe da bi se Beograd uplašio. Sve to ne može da dovede do rezultata koji svi očekuju, zato što je to što očekuju, priznanje Kosova, previše teška stvar. To u ovom trenutku nije moguće, jer politika Beograda je politika pregovaranja, kompromisa, saradnje“, navodi Filipović.

     

    Politikolog dr Aleksandra Pavić veruje da je uvođenje šatl diplomatije znak pokušaja EU i ostataka globalističkih sila da izdejstvuju brzo rešenje koje njima odgovara.

    „Oni traže rešenje dok se ne promene političke prilike na samom kontinentu i unutar EU. Dakle, žuri im se jer ne znaju kako će proći iduće godine izbori za Evropski parlament, a evo ni Vlada u Italiji nije po volji Brisela. Sve je veći pritisak i na Prištinu, ali je mnogo veći na Beograd da se potpiše sporazum kojim bi Federika Mogerini, a i Brisel mogli da mašu kao nekim svojim političkim i diplomatskim uspehom, jedinim kojim će imati da se kite u dogledno vreme“, objašnjava dr Aleksandra Pavić.  

    Naš sagovornik kaže da Beograd nije trebalo da prihvati ovu „igru“ sada i da je trebalo da se insistira da se prvo sprovede ZSO. Na ovaj način smo prihvatili pritisak i to bez potrebe, umesto da se sav pritisak usmerio ka Prištini.

     

    Tagovi:
    Priština, Angelina Ajnhorst
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga