04:43 17 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Panel

    Oklevanje EU jača uticaj Rusije u regionu

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    Halo Moskva (49)
    2811

    Zamislimo situaciju da nije bilo rezolucije Informbiroa 1948. i da je Jugoslavija ostala pod sovjetskom kontrolom — da li bi se raspala 1991. godine?

    Od geografije i istorije je teško pobeći. Ovaj prostor je uvek bio neka vrsta tromeđe Zapada, Turske i Rusije i to je i ostao, ali današnji uticaj Rusije u regionu je sekundaran u odnosu na uticaj Zapada, pre svega EU i SAD, bar u ovom trenutku. Ipak, taj uticaj je jači nego pre pet-deset godina, a ukoliko postane jasno da od pristupanja Srbije EU nema ništa i sa slabljenjem Zapada moguće je da bude povećan, smatra direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuk Jeremić. Ističe da je Rusija u regionu prisutna više politički nego ekonomski, te da u otvorenim pitanjima kao što je Kosovo i Metohija čvrsto drži srpsku stranu.

    Uticaj Rusije je značajan u Savetu bezbednosti, ali i u bezbednosnom smislu, posebno nakon što je u Siriji s relativno malim angažmanom potpuno promenila situaciju, rekao je Jeremić na panelu „Srbija između Rusije i Zapada — 70 godina nakon rezolucije Informbiroa“, održanoj u organizaciji CIRSD-a.

    Prema oceni bivšeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića, nije moguće praviti analogiju između situacije 1948. i danas, jer je Jugoslavija bila komunistička zemlja, a „gvozdena zavesa“ protezala se od Baltika do Jadrana, dok je sada ta granica pomerena.

    Kod nas postoji narativ o našim dobrim odnosima s Rusijom, a postoji istorija, koja pokazuje da je poslednjih 80 godina Jugoslavija, pa i Srbija u suštini bila u relativno napetim odnosima s Moskvom, a to se promenilo posle devedesetih godina, a posebno posle 2008. godine i proglašenja nezavisnosti Kosova, naveo je Vujačić.

    Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović smatra da je SSSR imao ogroman značaj za Jugoslaviju i posle 1948. godine, jer je ona gradila svoj identitet na antisovjetizmu. Međutim, nacionalizam umesto da bude antisovjetski pokazao se kao antijugoslovenski.

    „Za razliku od drugih zemalja istočnog bloka, mi nismo imali koga da optužimo za svoju sudbinu“, konstatovao je Jović i upitao da li bi se Jugoslavija raspala 1991. godine da je ostala pod sovjetskom kontrolom.

    Govoreći o današnjem pristupu Moskve našem regionu, Vujačić je ocenio da nijedna zemlja ovde nema toliki uticaj kao Ruska Federacija, a „svaki put kad se sastavlja vlada ide se na konsultacije u Moskvu“.

    „Ne bih se složio da su vlade pravljene u Moskvi, sa drugih strana bilo je jačeg uticaja“, uzvratio je Jeremić, uz ocenu da je Rusija globalna supersila koja može da utiče na dešavanja i da „digne ručnu“ bilo gde.

    Nazovimo mačku mačkom

    Bivši diplomata i penzionisani profesor Filološkog fakulteta Vladeta Janković ocenio je da ruski uticaj može biti samo veći, zavisno od raspleta kosovske situacije, „a on se bliži“, što misli i Jović.

    „Razlog je što EU vodi politiku devedesetih i okleva sa brzim prijemom novih članica“, rekao je Jović. Primetivši da popularnost Putina postoji i u drugim zemljama, objasnio je da je to zato što ga ljudi vide kao nekog ko se odupire zapadnoj hegemoniji, a postoji instinktivni otpor kad tvrdite da nema alternative osim Zapada.

    Kad je reč o Srbiji, to je još drastičnije, smatra Vujačić, jer su bombardovanje i američko guranje kosovske priče izazvali ozlojeđenost prema Zapadu.

    Jeremić razlog vidi u odnosu EU prema Srbiji: „Nazovimo mačku mačkom, EU nas neće, ulazak Srbije u EU je nezamisliv. A ni EU više nije ono što je mogla da bude. Za ovakvo stanje stvari odgovorna je Amerika — sprovodila je svoje interese preko Britanije, a njen interes je bilo otcepljenje Kosova.“

    Prema rečima Jeremića, Srbija, kako stvari stoje, neće ući u EU, a ideja da može ući u NATO je „protivna zdravom razumu“, jer to se ne može očekivati od zemlje koja je bila bombardovana, opljačkana za 15 odsto teritorije i ocrnjena u zapadnoj propagandi, niti se od naroda može očekivati da bude za one koji ga ponižavaju.“

    Na pitanje gde je Srbija između Rusije i Zapada, Vujačić odgovara: „Nigde i u tome i jeste problem, iz razloga što je Evropa na dugom štapu, a ne postoji ozbiljan način integracije s Rusijom.“

    Janković dodaje da „to nije najgore što može da nam se desi jer ostajanje izvan EU i NATO-a ne bi značilo katastrofu za ovaj narod“.

    Jović ide korak dalje: „Šanse za ulazak Srbije u NATO i EU bi bile veće kad bi rusko prisustvo bilo veće.“ Jeremić zaključuje: „Ostaćemo predvorje EU, ali to ne mora da znači i predvorje Evrope.“

    Tema:
    Halo Moskva (49)
    Tagovi:
    region, Rusija, Srbija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga