09:58 04 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 310
    Pratite nas

    To što Srbija ne podržava antiruske mere zapadnih zemalja dobro je za samu Srbiju, jer ona tako postaje mesto dijaloga Rusije i Zapada, smatra Andrej Klimov, potpredsednik Spoljnopolitičkog komiteta Gornjeg doma ruskog parlamenta.

    Andrej Klimov je sa poslanicima ruskog parlamenta u poseti srpskom parlamentu, gde je, kako kaže, sa srpskim poslanicima iz Grupe prijateljstva sa Rusijom, Komiteta za međunarodne odnose i Komiteta za odbranu, razgovarao o više tema koje nisu vezane samo za rusko-srpske odnose, već i za pitanja mira i bezbednosti na Balkanu.

    Klimov je najavio da će od jula predstavnici srpskog i ruskog parlamenta održavati i video-konferencije.

    „Potvrdili smo da Ruska Federacija, odnosno naš parlament, priznaje teritorijalnu celovitost Republike Srbije i da uvažavamo vaše pregovore s Evropskom unijom. Takođe, cenimo to što Srbija ne podržava raznovrsne antiruske mere koje pojedine zapadne države periodično uvode protiv naše zemlje. Smatramo da je neutralni status Srbije veoma koristan pre svega za same Srbe, jer omogućava Srbiji da se pozicionira kao ostrvo stabilnosti, kao mesto susreta, a kao primer mogu da vam navedem da sada počinjemo novu rundu radnih konsultacija s poslanicima Evropskog parlamenta, koji dolaze ovde radi razgovora s predstavnicima Saveta federacije i Državne dume Rusije“, kaže Klimov.

    Sa kolegama iz Evropskog parlamenta ruska delegacija razgovaraće na teme zajedničke borbe Rusije i EU protiv klimatskih promena i borbe protiv međunarodnog terorizma.

    Sa srpskim kolegama Klimov je, kako kaže, razgovarao o nizu perspektivnih projekata.

    „Približava se stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata, koji je, kao što je poznato, počeo na Balkanu, ali lekcije o ovom velikom ratu do danas, prema našem mišljenju, nisu naučene. Moguće je da ćemo ove jeseni zajedno s našim prijateljima iz Srbije, zajedno s predstavnicima zemalja Evropske unije, razgovarati na novom susretu (oni se, po pravilu, održavaju dva puta godišnje), o održavanju konferencije o samim lekcijama koje treba naučiti kako bi se osigurali bezbednost i saradnja u Evropi u 21. veku“, kaže Klimov.

    Još jedna od tema o kojoj je ruska delegacija razgovarala bilo je uključivanje Srbije u projekat koji se dva puta godišnje odvija pod pokroviteljstvom Uneska — Panevropski festivalski maraton od Atlantika do Tihog okeana. Sledeće godine festival će se održavati pod sloganom „Očuvanje i razvijanje istorijsko-kulturnih vrednosti“, a takvih je vrednosti u Srbiji, prema rečima Klimova, mnogo.

    „Nameravamo da neki od tih objekata posetimo i nameravamo, takođe, da na srpskom tlu, u okviru tog velikog događaja ’Od Atlantika do Tihog okeana‘ uključimo i predstavnike cele Istočne Evrope. Moguće je da u tom slučaju Beograd neće biti samo centar balkanske velike kulturne istorije, nego u širem smislu i cele Istočne Evrope. Taj festival je veoma veliki, počinjemo u Portugaliji, a završavamo u Vladivostoku, a u njemu učestvuju desetine država, i prvi put će u tom festivalu biti jedna zemlja koja nije u Evropskoj uniji. Ova tema zaslužuje dalje razmatranje, o tome smo razgovarali s našim kolegama i videli smo da se oni pozitivno odnose prema tom predlogu“, kaže Klimov.

    Govoreći o produžetku sankcija EU Rusiji, Klimov objašnjava da sam termin „sankcije“ može da upotrebi samo Savet bezbednosti UN. Sve ostalo su, kaže, nezakonite, protivpravne, jednostrane i neprijateljske mere koje su postale problem za EU.

    „Svi naši kontakti govore o tome da svi glavni zvaničnici evropske politike ne znaju kako da sačuvaju obraz, s jedne strane, a da, s druge strane, izađu iz tog ćorsokaka. Zbog toga što su, usled mera kojima je odgovorila Rusija, gubici Evropske unije, prema najskromnijim procenama, više od sto miliona evra dnevno! I to traje već četvrtu godinu. I, bez obzira na to što je, naravno, ekonomija Evropske unije ogromna, prema računici samih Nemaca, za Nemačku je to gotovo 700 miliona evra mesečno. To je njihova računica. Naravno, nijedna ekonomija to ne može da izdrži, ako se ima u vidu da se danas odnosi Evropske unije i SAD naglo menjaju, danas nisu jednostavni odnosi ni Evropske unije s Kinom, a tu su i problemi u vezi s rešavanjem energetske bezbednosti EU, to je izgradnja ’Severnog toka 2‘. To su pitanja naše saradnje u sferi bezbednosti i to su pitanja saradnje Rusije i zemalja Evropske unije u osvajanju čitavog niza raznih teritorija za iskopavanje ruda, tu je naša saradnja u aero-kosmičkoj sferi“, kaže Klimov.

    Zvezda na Spasskoй bašne Moskovskogo Kremlя
    © Sputnik / Alexei Druzhinin

    U normalizaciji odnosa sa Rusijom, lopta je na strani EU, dodaje, a susret u Beogradu ne održava se slučajno, jer je, kako kaže, čitavom nizu njegovih kolega, poslanika ruskog parlamenta, onemogućeno da putuju u zemlje EU.

    „Odlično je, međutim, to što ovde možemo da se sastajemo i Beograd na tom planu igra veoma dobru ulogu, on pomaže da se vodi taj dijalog i u interesu Evropske unije, i u interesu Ruske Federacije i svih naroda koji žive u kontinentalnoj Evropi“, kaže Klimov.

    Američki predsednik Donald Tramp, prema Klimovljevim rečima, ima priliku da obnovi tradiciju sastanaka lidera Rusije i SAD, koja se održavala, uz manje pauze, od kraja Drugog svetskog rata. Nedopustivo je što je tradicija prekinuta za vreme Baraka Obame, s obzirom da dve zemlje poseduju 95 odsto svetskog nuklearnog potencijala.

    „Ako lideri tih zemalja, njihovi vrhovni komandanti ne razgovaraju, to je opasnost za sve. Zbog toga, to što se danas obnavlja direktan, otvoreni dijalog na raznim planovima, to je pozitivno i za SAD, i za Rusiju, i za svet u celini. Verujemo da je to tek početak, to je mogućnost da podesimo satove i usmerimo dalji dnevni red razgovora. Najbolje bi bilo da se to dogodilo mnogo ranije, ali čekali smo da za to bude spremna američka strana koja je imala svoje unutrašnje političke probleme. Oni su već delimično prevaziđeni i to što će sastanak koji će biti održan 16. jula biti put normalizacije i obnavljanja odnosa među dvema nuklearnim supersilama svakako je pozitivan signal svetskoj javnosti“, zaključuje Klimov.

    Slično:

    Stoltenberg: NATO želi intenzivniji dijalog s Rusijom
    Lavrov: Sve više zemalja za dijalog s Rusijom
    Italija o sankcijama Rusiji: Mi smo za dijalog
    Merkelova se zalaže za dijalog sa Rusijom
    Kurc: Srećna okolnost što imamo dobar fundament za dijalog sa Rusijom
    Tagovi:
    neutralnost, dijalog, sankcije, poseta Andreja Klimova Beogradu, Savet federacije, Andrej Klimov, Donald Tramp, Vladimir Putin, EU, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga