21:56 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Buri, Afrika

    Zašto Afrikanci žele da se presele u Rusiju

    © AP Photo / Denis Farrell
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    1311210

    Oko 15 hiljada Afrikanera, to jest Bura, potomaka holandskih, francuskih i nemačkih kolonizatora, želi da se preseli iz Južnoafričke Republike u Rusiju, gde planiraju da osnuju poljoprivrednu koloniju i investiraju u ekonomiju regiona.

    Južnoafrička Republika, koju često nazivaju najvažnijim partnerom Rusije u crnoj Africi, nalazi se na pragu rasističkog rata i ekonomske katastrofe, a upravo su pogromi, rasizam i konfiskacija zemlje koja preti belim farmerima, kao i ubistva farmera doveli Bure u položaj da razmišljaju o masovnoj emigraciji.

    Trenutno je 30 burskih porodica spremno da se odmah preseli u Rusiju, a još oko 15 hiljada njih želi isto.

    Tročlana delegacija Bura iz Južnoafričke Republike već boravi u Stavropolju, jednom od najvećih gradova Severnog Kavkaza. Oni su videli vest o tome kako je taj region prihvatio dvanaestočlanu porodicu Martens, izbeglice iz Nemačke, i zbog toga su rešili da se obrate ruskim vlastima i zatraže dozvolu za preseljenje na jug Rusije.

    Delegaciju čine profesor teologije Univerziteta Slobodne države i gostujući profesor Univerziteta Groningena u Holandiji Jan Adriana Šlebuš, njegov sin Ediš i snaja.

    „Poslednjih decenija smo izloženi nasilju, ubistvima, pritiscima i kršenju prava u južnoafričkom društvu… Uslovi života u Južnoafričkoj Republici su za nas, kao etničke manjine, postali nepodnošljivi. Naša molba stavropoljskim i ruskim vlastima je da razmotre mogućnosti o preseljenju Bura na jug Rusije“, rekao je Šlebuš, koji zastupa interese više burskih porodica.

    Izbor Rusije kao zemlje u koju žele da se dosele nije slučajan, a na to je uticalo više faktora.

    „Nas je oduševio razvoj Rusije poslednjih godina. Mi smo hrišćani. Mi smo za tradicionalne vrednosti. Nas je privuklo poštovanje takvih vrednosti u Rusiji. Glavni problem Južne Afrike je liberalizam i zapadne liberalne vrednosti. Upravo su liberali stvorili situaciju u kojoj smo se našli, tako da mi takođe bežimo i od liberalizma“, rekao je Ediš Šlebuš, sin profesora.

    Mogućnost da ojačaju prijateljske veze sa ruskim narodom Buri doživljavaju kao čast, s obzirom da im je Rusija pomagala i u najkritičnijim istorijskim periodima. Car Nikolaj Drugi je otvoreno podržavao Bure za vreme englesko-burskog rata i čak je razmišljao da uđe u taj sukob, kako bi se taj rat što pre okončao.

    Buri su podsetili i na stotine ruskih dobrovoljaca koji su bili spremni da žrtvuju svoje živote, boreći se na njihovoj strani protiv Britanske imperije.

    „Rusija je Burima bliska po duhu, po etnokulturalnom kodu. Rusija sa njima deli tradicionalne, porodične vrednosti. Naravno, nisu svi Buri rešeni da se presele u Rusiju, deo njih se nastanio u Australiji, Kanadi i drugim zemljama. Ovde želi da dođe oko 15 hiljada ljudi kako bi se bavili poljoprivredom i naukom. Trebalo bi reći da su članovi delegacije Bura koji su došli u Rusiju intelektualci, a jedan od njih je doktor nauka. To nisu ljudi koji žele da žive na tuđi račun, već su to ljudi koji su spremni da doprinesu i rade za naše zajedničko dobro. Oni su spremni da se asimiluju i to je za nas veoma važno, iako mi nismo protiv toga da oni, kao i drugi narodi koji dolaze, očuvaju i svoj identitet. Tako je bilo u celoj našoj istoriji — Rusija se ponaša kao stariji brat, kao velikodušan prijatelj malih naroda, njihova kolevka. I od pamtiveka, narodi koji su došli u Rusiju da žive u miru, zadržali su svoj identitet i postali deo multinacionalne porodice. Buri ovde žele da dođu zato što ih u njihovoj zemlji proganjaju i ubijaju i mislim da Rusija treba da im pruži ruku pomoći i da im da mogućnost da žive, rade i vaspitavaju svoju decu na teritoriji Rusije. Tim pre, što su oni hrišćani“, rekla je za Sputnjik Irina Volinec, zaštitnica ljudskih prava i deputat Republike Tatarstan, koja se i sastala sa burskom delegacijom.

    Finansijski momenat je posebna tema. Radi se o tome da je svaka burska porodica spremna ozbiljno da investira u ekonomiju svoje nove domovine. Ruski mediji navode čak cifre od pola miliona dolara po porodici. Za to Buri traže zakup zemljišta na 99 godina sa pravom na otkup i boravišnu dozvolu.

    „U tome i jeste poenta. Ti ljudi nisu siromašni. Jasno je da će oni sada prodavati svoje nekretnine i imovinu, to nije onaj novac koji bi dobili u povoljnim situacijama, ali bez obzira na to, oni su spremni da ga ulože. Iz cele te priče može se napraviti odličan investicioni projekat u kojem će korist imati apsolutno svi, kako stanovništvo, tako i investitori koji će zajedno sa Burima ulagati u razvoj regiona. Sigurna sam da bi to pomoglo razvoju regiona u budućnosti. Ti ljudi umeju da rade, vole da rade i dobro to čine. Rusiji su takvi ljudi za primer potrebni. Mislim da bi takvi imigranti dodali nove boje našem velikom multinacionalnom ruskom narodu“, smatra Volinecova.

    Za sada se razmatra preseljenje Bura u Stavropoljski kraj, ali se ne isključuju ni druge ruske oblasti sa blažom, toplijom klimom, svojstvenom i podneblju sa koga dolaze, kao što su, na primer, Krim, Rostovski i Krasnodarski kraj.

    „To može da bude bilo koji region Rusije koji je dobar za poljoprivredu. Mi nemamo samo Krim, Stavropolj i Severni Kavkaz, postoje i drugi regioni gde nacionalno pitanje nije ’zategnuto‘ i gde mogu udobno da se smeste. Nakon što smo izašli sa tom inicijativom i sastali se sa delegacijom Bura, shvatili smo da postoji opasnost da će izbiti mnogo problema ako se oni, na primer, nasele na Severni Kavkaz, budući da tamo postoje neka nacionalna pitanja koja se tiču teškoća povratka dijaspore ovog regiona, to jest ljudi koji su sada prinuđeni da žive van tog regiona, a želeli bi da se vrate. I dolazak drugih etničkih grupa bi mogao da se posmatra kao izazov onima koji bi želeli da se vrate, a nemaju te mogućnosti iz više razloga. Zbog toga je potrebno da se posebna pažnja posveti izboru regiona. Kada govorim o drugim regionima, ne mislim na Čukotku ili Daleki istok, iako je bilo i takvih predloga. Oni treba da se bave onim na šta su navikli i u šta se dobro razumeju i zbog toga bi to mogli da budu južni regioni Rusije. Uzmimo kao primer čak i Voronješku oblast, gde je zemlja plodna i gde je dobro za bavljenje poljoprivredom, a gde nacionalno pitanje nije aktuelno. Buri ne postavljaju nikakve uslove i postupaju kao podnosioci zahteva, a naše pravo je da odlučimo da li možemo da ih prihvatimo ili ne“, kaže Volinecova.

    Ona napominje da će ruske vlasti u narednih nekoliko meseci doneti konačnu odluku o zahtevu Bura, ali je izrazila nadu da će odgovor biti pozitivan.

    „Iskreno se nadam da će ta odluka biti pozitivna, jer su to divni ljudi. Lično sam sa njima razgovarala. To su zaista pametni i dobri ljudi koji samo žele normalno i mirno da žive i rade za dobrobit svoje nove domovine. Ipak, to pitanje ne može biti rešeno preko noći i mora se rešavati na najvišem političkom nivou“, zaključila je Volinecova.

    Tagovi:
    afrikanci, preseljenje, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga