22:42 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kinezi

    Novi veliki projekat Kineza u Srbiji mogao bi da reši i muku malinara

    © AP Photo / Andy Wong
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    51366

    Da li se nazire kraj mukama malinara i ostalih uzgajivača voća, ali i povrća. U Beogradu je kineska delegacija koja sa domaćinima razgovara o industrijskom parku za voće i povrće koji će se na inicijativu kineske vlade graditi u Srbiji.

    Samo što je proteklog vikenda u Sofiji završen samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, u Beogradu se već obrela kineska delegacija koja sa domaćinima razgovara o realizaciji potpisanog Memorandum o izgradnji industrijskog parka za voće i povrće.

    U Ministarstvu poljoprivrede Sputnjiku je rečeno da bi zahvaljujući tom parku proizvođači iz Srbije dobili mesto za plasman voća i povrća. Tačnije, kineske kompanije bi u tom parku koji bi imao i prerađivačke kapacitete, koristile našu sirovinsku bazu i potom proizvode većeg stepena obrade plasirale na evropsko tržište, objasnili su u Ministarstvu.

    Kako je to svojevremeno rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, najveći „kajmak“ na srpskom voću i povrću ubiraju upravo u Evropskoj uniji, gde se ono uglavnom izvozi, pa onda tamo prerađuje. Ideja da taj dodati prihod, odnosno najveća zarada ostane u Srbiji, mogla bi da bude ostvarena upravo zahvaljujući kinesko-srpskom industrijskom parku za voće i povrće.

    Pošto su razgovori tek otpočeli, još nije poznato na kojoj lokaciji i kolikog kapaciteta bi bio park koji će, sasvim je sigurno, uneti više reda među uzgajivače voća i povrća koji bi bili lišeni brige o plasmanu.

    Dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Kine Zoran Đorđević, koji je u toj zemlji bio i predstavnik našeg Ministarstva spoljnih poslova, ali i Ministarstva trgovine, smatra da bi takav projekat sigurno podstakao otkup voća i povrća, ali i dalji razvoj voćarstva i povrtarstva, koje nije baš u sjajnoj situaciji.

    Đorđević napominje da Kinezi ne samo u Srbiji nego i u okolnim zemljama nastoje da naprave baze za voće i povrće, kao što to rade i sa industrijskim parkovima.

    „Na samitu u Sofiji kineski premijer je naglasio da će Kina nastaviti da otvara tržište i da će to podstaći vrlo konkretnim merama. Skresaće neke carine, dovešće u red carinske postupke da se olakša carinjenje i karantinsko postupanje sa prehrambenim proizvodima, čime će biti olakšan izvoz tih proizvoda iz zemalja centralne i istočne Evrope u Kinu“, kaže Đorđević za Sputnjik.

    On napominje da su Kinezi već počeli realizaciju ideje o slanju direktnih kompozicija vozova koji idu od Šangaja i drugih trgovačkih gradova sa kineskom robom duž novog puta svile, preko Rusije do zapadne Evrope, sve do Madrida. Time se, kako je dodao, olakšava protok robe a normalno je da se ti vozovi neće prazni vraćati u Kinu.

    „Treća stvar na koju su Kinezi ukazali je da će se više angažovati, posebno u okviru platforme 16 plus jedan, na osnivanju takozvanih demonstracionih zona i u oblasti poljoprivrede, gde žele da zakupe čitava poljoprivredna dobra i da krenu sa uzgajanjem nekih ratarskih i povrtarskih površina“, ističe sagovornik Sputnjika koji i u tome vidi našu šansu.

    Uz napomenu da Poljoprivredni kombinat Beograd čeka na privatizaciju, Đorđević je uveren da su Kinezi za to zainteresovani. On napominje da je pre 40 godina PKB Kinezima bio uzor povezane industrijske proizvodnje i na tom primeru su učili kako treba da se organizuje taj lanac od njive do trpeze.

    Sagovornik Sputnjika podseća da je na nedavno američko povećanje takse na uvoz kineske robe vredne 34 milijarde dolara, Kina odgovorila kontramerama kojima su mahom obuhvaćeni poljoprivredni proizvodi, prvenstveno voće i povrće. Đorđević ističe da je zbog toga Kini sada u interesu da što bolje sarađuje sa Evropom, pa i sa našim regionom, kako bi to kompenzovala.

    A Kina može da uveze sve što Srbija proizvede, kako je to nedavno poručio kineski ambasador Li Mančang prilikom investiciono-trgovinski forum Srbija-Kina. O tome najbolje svedoči podatak da bi ceo godišnji rod šljive u Srbiji bio potrošen za šest dana samo kada bi svaki Kinez dnevno pojeo po jednu šljivu.

    To samo ukazuje na značaj koji bi park za voće i povrće imao za srpskog proizvođača, ali i za podizanje voćarstva i ratarstva. Iskustvo sa, takođe velikim ruskim tržištem, ukazuje na to. Tek kada smo sa Rusijom potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, počele su da niču najsavremenije plantaže jabuka sađenih za sigurnog kupca koji garantuje siguran plasman i zaradu.

    Slično:

    Kinezi će graditi industrijski park u Borči 2018.
    Čepurin: Uskoro rusko-srpski industrijski park u Srbiji
    Šta izvozimo više od maline — znaju srpske tigrice
    Malinari nastavljaju protest — očekuju „pojačanje“
    Ko je sahranio srpsku malinu? Nema nevinih
    Srpsku malinu pokvarila srpska posla
    Tagovi:
    prerada, voće i povrće, industrijski park, kineske kompanije, evropsko tržište, plasman, izvoz, proizvodnja, Branislav Nedimović, Zoran Đorđević, Li Mančang, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga