14:25 24 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Konferencija za novinare Donalda Trampa na Samitu NATO-a u Briselu

    Zaokret Bele kuće: Tramp ne sarađuje sa EU već sa „drugarima“ iz Evrope

    © AP Photo / Olivier Matthys
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin, Timur Blohin
    2312

    Evropske zemlje u poslednje vreme sasvim sigurno nisu miljenice američkog predsednika Donalda Trampa, a „packe“ koje prvi čovek SAD svako malo udari svojim evropskim saveznicima po svoj prilici se neće završiti na trgovinskom ratu koji je Vašington pokrenuo sa EU.

    Ne samo da je Tramp uputio oštre kritike Nemačkoj zbog njene energetske saradnje sa Ruskom Federacijom, već je na dobrom putu da uvredi britansku premijerku Terezu Mej ukoliko se prilikom zvanične posete Londonu sretne sa, kako je rekao, „svojim prijateljem“ Borisom Džonsonom, čija je ostavka na mesto šefa diplomatije Velike Britanije izazvala ozbiljna previranja u Vladi te zemlje.

    Ne treba zaboraviti ni da je list „Vašington post“ nedavno preneo navode dva evropska zvaničnika prema kojima je predsednik SAD na privatnom sastanku sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Beloj kući krajem aprila nudio Francuskoj bilateralni trgovinski sporazum pod boljim uslovima nego što ih ima EU, ukoliko Pariz istupi iz Unije.

    Sergej Sudakov, stručnjak za SAD iz Moskve, za Sputnjik kaže da Tramp kao biznismen odlično shvata da su bilateralne veze mnogo bolja opcija nego veze sa nekom zajednicom. Zato je, objašnjava, američki predsednik više puta pozitivno govorio o „bregzitu“ i na neki način je spreman da bude posrednik u „razvodu“ EU i Velike Britanije.

    „Trampa ne zanima cela Evropa, već samo ’velika Evropa‘, to jest lokomotiva EU — Nemačka, Francuska, a u nekom smislu i Italija i Španija. Predsednik SAD zna da Evropa nije homogena i da zapravo postoji nekoliko Evropa, jer osim takozvane ’velike‘, tu je ’mala‘, na čelu sa Poljskom. Dakle, maksimalno podeljena Evropa, koja se posvađala sa Rusijom i koja ima problem sa migrantima i posledicama suvišne tolerancije, jeste u interesu Trampa, jer je princip ’zavadi pa vladaj‘ i dalje aktuelan. Zato Tramp predlaže Velikoj Britaniji i Francuskoj da ’ispod žita‘ grade bilateralne odnose, bez dodatnog opterećivanja u obliku ’male Evrope‘“, ocenjuje Sudakov.

    Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije smatra da je Tramp došao na mesto predsednika SAD sa prilično pojednostavljenim pogledom na američko okruženje, čija je suština da su bilateralni ekonomski odnosi Amerike sa nizom zemalja prva tačka logike kojom se on vodi u svojoj spoljnoj i ekonomskoj politici.

    „Iako su postojala nadanja od strane mejnstrim vlasti u EU — Berlinu, Parizu i Londonu — da mu je to prolazna faza, mislim da više niko ozbiljan u EU ne računa sa tim da će Trampova politika u budućnosti biti drugačija“, napominje Igrutinović.

    Druga stvar je, ukazuje on, da je Tramp kandidat Republikanske partije i da je neka vrsta desnog krila te stranke došla sa njim na vlast u Vašington.

    „On je već počeo da šalje signale da je prijateljski nastrojen samo prema određenim partijama i političkim kružocima u zemljama EU i da bi sa njima želeo da sarađuje. U tom smislu imamo i relativno novog američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela koji se već nekoliko puta javno oglasio protiv politike Angele Merkel, ne podržavajući pritom desne političke partije poput Alternative za Nemačku, već desno krilo Merkelinog CDU. To je jasan signal koje su preferencije Trampove politike, jer je Grenel baš njegov ambasador koji nije preostao iz Obaminog mandata i koji nosi direktne poruke američkog predsednika“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    U tom ključu, kako kaže, treba posmatrati i Trampovu najavu da namerava da se u Londonu sretne sa Borisom Džonsonom.

    „Tramp je efektivno poslao signal da je Džonson nekakav njegov ’drugar‘, ali imajući u vidu skorašnju ostavku šefa diplomatije i krizu Vlade koju preživljava premijerka Tereza Mej, američki predsednik se time praktično meša u unutrašnju politiku Velike Britanije. Šalje jasnu poruku da postoje političke struje u Evropi koje on preferira i to mahom nisu potpuno etablirane elite, ako govorimo o najvećim i najuticajnijim državama“, napominje Igrutinović.

    Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson dolazi u Dauning strit.
    © AP Photo / Stefan Rousseau/PA

    Prema njegovim rečima, američki predsednik šalje i poruku da od aktuelnih vladajućih elita u najznačajnijim evropskim zemljama, poput Merkelove, Makrona i Tereze Mej, ne očekuje mnogo.

    „Ali to što od njih ne očekuje mnogo negde signalizira da se njima neće previše ni baviti, već će pustiti da lagano propadaju do nekog nivoa koji je u ovom trenutku teško proceniti. Taj trend koji je negativan za zemlje EU će se nastaviti, a pritom je nejasno koje to protivusluge Tramp konkretno želi, s obzirom na to da je EU prilično kompleksna u odlučivanju. Ideja da će sve zemlje-članice nekako uspeti da se dogovore kako bi učinile nešto za SAD u smislu smanjenja deficita nije preterano na vidiku“, primećuje Igrutinović. 

    Trampovi dosadašnji potezi biće ozbiljna lekcija za lidere EU, uveren je sagovornik Sputnjika, da sami procene da li imaju sposobnosti, političke volje i mudrosti da se organizuju s obzirom na okolnosti koje su se, iz njihove perspektive, vrlo brzo na negativan način promenile Trampovim dolaskom u Belu kuću.

     

    Tagovi:
    Tramp, Tereza Mej, SAD, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga