16:10 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Zastave Srbije, Rusije I EU

    Poglavlje 31 zvano „pokvariti odnose sa Rusijom“, ipak i dalje na čekanju

    © Tanjug / SRDJAN ILIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    3147
    Pratite nas

    Teško da bi se moglo nazvati iznenađenjem. S obzirom na naš nepromenjeni odnos prema Rusiji, ali i na previranja u samoj Evropskoj uniji, ne čudi što i posle četiri godine čekanja na izveštaj o skriningu Poglavlje 31 ove godine ipak neće biti otvoreno.

    Nije dobro što Poglavlje 31 nije otvoreno jer usporava evrointegracije, ali je i dobro jer bi njegovo otvaranje u ovoj situaciji Srbiji donelo dodatni teret, pošto bi ipak morala drugačije da se odnosi prema Rusiji. Dakle, pata karta, što je po nas trenutno najmanje bolna kombinacija.

    Izveštaj o skriningu nije usvojen i to, prema tumačenju ministarke za evrointegracije Jadranke Joksimović, znači da do kraja godine verovatno neće doći do otvaranja Poglavlja 31 koje Srbiju obavezuje na usklađivanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa EU. Procedura je, kako kaže, takva da ako polovinom godine znate da nije usvojen izveštaj, onda je jasno da poglavlje teško može da bude otvoreno do kraja godine.

    To što je, kako prenose mediji, Litvanija, zbog odnosa Beograda i Moskve, blokirala usvajanje izveštaja, sagovornici Sputnjika Pavel Kandelj i Milan Igrutinović smatraju manje bitnim proceduralnim stvarima.

    Prema oceni Kandelja, naučnog saradnika iz Evropskog instituta pri Ruskoj akademiji nauka, nije stvar u tome da Litvanija koči Srbiju koja je prilično daleko od EU. Brisel i dve vodeće EU prestonice, Pariz i Berlin, ne žele sada ni da čuju o proširenju, napominje on.

    „Francuski predsednik Emanuel Makron je mnogo puta govorio, a i sada na tome insistira da pre nego što EU nastavi sa proširivanjem, sama organizacija mora da prođe kroz proces dubokih reformi. Tek posle se može nastaviti priča o proširenju. Koliko će ta reforma da traje, kako će ona izgledati i kakvi će biti rezultati, sve to možemo samo da pretpostavljamo, ali je jasno da će to biti veoma dug i veoma složen proces. Dok se on ne završi, niko neće ozbiljno govoriti o proširenju“, ocenio je Kandelj.

    To je, kako napominje, pokazao i nedavni samit EU o Zapadnom Balkanu u Sofiji, gde je, ističe on, reč „proširenje“ bila praktično zabranjena.

    Sagovornik Sputnjika podseća da je u prethodnoj Strategiji kao godina proširenja bila naznačena 2025, ali je iz deklaracije obrisana. Sve to jasno pokazuje da EU nema nameru da se širi u skorijoj budućnosti, zaključuje Kandelj.

    Strategija je, kako kaže, trebalo da bude stimulans za države Zapadnog Balkana da lakše i efikasnije sarađuju sa EU, koja se uplašila da će ceo region okrenuti leđa procesu integracija i krenuti u zagrljaj njenim ljutim protivnicima — Rusiji, Kini, Turskoj i arapskim državama.

    I analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da su u ovom slučaju manje bitne proceduralne stvari i ko je formalno blokirao usvajanja izveštaja o skriningu. On ukazuje na dve donekle suprotstavljene logike u analiziranju slučaja neotvaranja Poglavlja. Nije dobro što nije otvoreno jer usporava evrointegracije, ali je i dobro jer bi njegovo otvaranje Srbiji u ovoj situaciji donelo dodatni teret pošto bi ipak morala da se drugačije odnosi prema Rusiji.

    „Otvaranje Poglavlja Srbiji šalje signal da ona mora da se spoljnopolitički koriguje na način koji to EU očekuje od nje. U tom smislu otvaranje Poglavlja je na neki način teret za Srbiju jer bi ipak morala da se drugačije odnosi prema Rusiji, verovatno i prema Kini i još nekoliko tačaka“, ističe Igrutinović.

    Prethodnih godina, kako je primetio, Srbija nije pokazivala posebnu kooperativnost i usklađenost sa izjavama iz EU i sa njenim pravima i merama.

    On, međutim, ukazuje na nove momente. Moguće je da ključne zemlje EU, pre svega Nemačka, smatraju da možda nije pametno da Srbiju guraju da kvari odnose sa Rusijom i da repozicionira svoju spoljnu politiku u trenutku kada se bavi Kosovom i podizanjem privrede posle rešavanja ekonomskih problema koje je imala, kaže sagovornik Sputnjika.

    „Pipava je stvar. Moguće je, prosto, da Berlin i Brisel to trenutno ne žele da otvaraju dok se ne vidi hoće li pregovori u vezi sa Kosovom nešto da donesu ili ne. A možda nam grupa zemalja EU poručuje da prvo hoće da vidi neku vrstu promene spoljnopolitičke pozicije Srbije pre nego što budu otvorili to poglavlje“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Jer, kako napominje, otvaranje tog poglavlja bi podrazumevalo da Srbija treba aktivnije da radi na usklađivanju svoje spoljne politike sa politikom EU, što u onom ključnom smislu znači da u nekom trenutku treba da uvede sankcije Rusiji u onoj meri u kojoj ih je uvela EU. Formalno mi ne bismo imali tu obavezu do priključenja Uniji, a to sigurno neće biti u narednim godinama.

    „Pitanje je da li je to u ovom trenutku neophodno, ali će u nekom trenutku, sasvim je izvesno, biti. Ja očekujem da se taj pritisak narednih godina lagano povećava“, zaključio je Igrutinović za Sputnjik.

    Slično:

    Vučić: Evrointegracije neće poremetiti odnose sa Rusijom
    Kako je širenje EU uticalo na kvalitet evrointegracija?
    Cena evrointegracija: Srbija dala banku da uđe...
    Nemačka: Nema novih uslova za nastavak evrointegracija
    Srbija otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU: finansijske odredbe i ribarstvo
    Srbija pripremila pozicije za pet poglavlja
    Jedine moguće promene Poglavlja 35 su kozmetičke
    Hrvatska ponovo blokirala otvaranje Poglavlja 23
    Tagovi:
    proširenje EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, usklađivanje, antiruske sankcije, otvaranje poglavlja, evrointegracije, Pavel Kandelj, Emanuel Makron, Milan Igrutinović, Jadranka Joksimović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga