17:13 22 April 2019
Slušajte Sputnik
    Republika Srpska - ilustarcija

    Bosanska konfederacija: Zašto je oktobar nova prekretnica za Srpsku (video)

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    0 241

    Republika Srpska bi trebalo da ima jasno definisan sopstveni koncept spoljne politike, koji bi bio crvena nit oko koje bi se vrteli svi ostali koncepti, a u toj koncepciji morali bi da se izgrade pogledi i na BiH, i kako da se u odnosu na BiH, bez nje ili sa njom, vode spoljnopolitičke aktivnosti prema spoljnim igračima. Toga zasad nema.

    Pred opšte izbore u BiH, zakazane za oktobar, među strankama srpskog bloka vodi se žestoka unutarsrpska rasprava. Da li je u takvoj situaciji moguće pronaći minimum nacionalnih interesa koji ni za koga nisu sporni? Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da nešto malo optimizma uliva činjenica da još postoji donja granica da je Republika Srpska nesporna kao teritorijalna i geopolitička činjenica.

    „Ne postoji stranka u Republici Srpskoj sa sedištem i izborištem u srpskom narodu koja bi bila protiv i to je ta neka tanka nit koja drži“, kaže Šolaja koji ne spori da vlast i opozicija imaju različite poglede na poziciju Srpske i na ukupnu srpsku politiku u BiH.

    U emisiji „Sputnjik intervju“ — čija je tema bila spoljna politika Srpske u kontekstu nedavnog susreta premijerke Željke Cvijanović sa Stivom Benonom, bivšim strategom kampanje američkog predsednika Donalda Trampa — Šolaja objašnjava da se iza razlika vlasti i opozicije kriju manje-više personalizovani interesi političkih aktera i da je upravo to najveći problem.

    Činjenica je, kaže, da Srpska nema jasno definisane pravce spoljne politike, a trebalo bi, iako se to osporava u Sarajevu.

    Istoričar Čedomir Antić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu uveren je da je Srpska već krenula u pravcu samostalnog formulisanja svoje spoljne politike. On, međutim, ističe da Srpska ne može biti avangarda srpskog naroda i da ukupna srpska politika treba da se osmišljava u Beogradu.

    „Mi imamo oko sebe države u kojima je uređena politika prema svom narodu. Kod nas je teško očekivati da sve partije imaju nešto oko čega se ne spore, zbog komunizma i stranih agentura koje ovde deluju, ali moguće je da makar država ima konzistentnu politiku po uzoru na Hrvatsku, Bugarsku, Mađarsku, Tursku“, primećuje Antić.

    On podseća da su Srbi uvek delovali reaktivno, pa su tako rekli šta hoće tek kad je većina zemalja bivše Jugoslavije rekla da hoće nezavisnost.

    „Tako je bilo i sa Kosovom i Metohijom i u Crnoj Gori. U Srpskoj se dogodilo nešto vrlo zanimljivo — preuzeli su hrvatski model. Rešili su da okupe sve svoje zemlje, da steknu što veću nezavisnost, po cenu da ostave neke najvrednije srpske zemlje — Sarajevo, deo Bosanske krajine, deo Hercegovine, Mostar. Posle rata Srpska je imala ogromne probleme. Bila je ekonomski devastirana, nije bilo investicija u nju, Milošević se poigravao s njom, kad ima probleme u Srbiji onda uspostavlja odnose, pozivao ih je da uđu u rat, nespremni, naravno, bez ikakve ideje. On je bio politički avanturista. U to vreme je na vlasti bila jedna grupa ljudi koja je bila ucenjena događajima u ratu, a deo njih je učestvovao u određenim kriminalnim aktivnostima. Tek kada je to prošlo, mogla je da se stvori nekakva politika. Ali ta politika zavisi od međunarodnih okolnosti“, objašnjava istoričar.

    Antić tu novu politiku vezuje za trenutak kad je Srpska rekla da može da se otcepi.

    „Milorad Dodik je pre četiri godine izneo stav da, ako se nastavi sa urušavanjem Dejtona i svim onim što su radili ljudi is SDA, da će se ići na to da se 2018. godine uspostavi konfederacija tri republike, a potom da se glasa o nezavisnosti. To je put. Ja sam uveren da je to jedini put koji mi imamo, ali on zasad ne ide tim putem“, konstatuje naš sagovornik.

    Na pitanje ima li šanse da Srbi u BiH prevaziđu neslaganja zarad opšteg srpskog interesa i da pred izbore postanu svesni da će svaka njihova svađa koštati sve Srbe, Šolaja kaže da bi bilo pogrešno reći da šanse nema, ali da je činjenica da su birači svesniji tih podela i opštih ciljeva nego sami pripadnici partija.

    „Opšti izborni ambijent u Bosni i Hercegovini je loš. Ovde imamo sreću da Republika Srpska danas-sutra, ako i dođe do velike krize u Bosni i Hercegovini, bez obzira na ove podele neće biti kriva, jer su veliki kontrasti, naročito prema definisanju izbornog zakona koji nije promenjen. Velike su i suprotnosti između Bošnjaka i Hrvata kao naroda, nevezano za političke partije i taj sukob će biti verovatno dominantan nakon izbora u BiH. Ono što se pojavljuje kao problem jeste da obično kad Bošnjaci i Hrvati prave problem, onda naprave konsenzus protiv Republike Srpske, pa onda međunarodna zajednica fokusira Srpsku kao krivca“, upozorava Šolaja.

    Zato, ističe on, treba imati konsekventnu politiku Srba prema Bosni i Hercegovini i prema spoljnim igračima, koliko je to moguće, kroz odnose koji se grade institucionalno između međunarodne zajednice i Republike Srpske, u samoj Bosni i Hercegovini ili van nje.

    „Tu treba zaista biti dosledan. Da li će posle izbora uspeti da se uspostavi neka nacionalna koalicija — ima nekih indicija da bi moglo da dođe do velike koalicije između SNSD-a, kao najmoćnije političke partije, i SDS-a, da to bude neka koalicija nacionalnog spasa. U tom slučaju bi zaista bile dobre šanse da se pokaže da je Republika Srpska organizovan i utemeljen politički entitet koji većina njenih stanovnika, odnosno svi Srbi, doživljavaju u identitetskom smislu kao svoju državu“, ističe banjalučki analitičar.

    Čedomir Antić izražava nadu da će Srpska doći u poziciju da na svakim izborima promeni vlast i da svaka ta nova vlast prvo nasledi staru i nastavi politiku u njenim osnovnim crtama.

    „Da budemo kao Izrael po tom pitanju. Da li ćemo mi sazreti toliko — mislim da je to cena nezavisnosti“, zaključuje Antić.

    Tagovi:
    Republika Srpska, Region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga