21:58 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Demonstrant ispisuje grafit na simboličnom zidu ispred američke ambasade u Meksiko Sitiju

    Transnacionalne kompanije možda iznele iz Meksika više zlata nego kolonijalisti

    © REUTERS / Edgard Garrido
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 116

    U Meksiku ima bar 800 projekata čiji je cilj ispitivanje i eksploatacija zemljišta bogatog plemenitim metalima ili dragim kamenjem. Sedamdeset pet odsto kompanija koje se bave tim projektima dolazi iz Kanade. Zemljište bogato rudama zauzima 18 odsto teritorije zemlje.

    Ruska rublja i pogled na Kremlj
    © AFP 2018 / ALEXANDER NEMENOV

    Samo u periodu od 2001. do 2007. godine transnacionalne kompanije su iz Meksika iznele duplo više zlata, kao i polovinu ukupne količine srebra, nego što su to učinili španski konkvistadori i kolonijalisti za 300 godina, navodi se u knjizi novinara Hesusa Lemusa „Meksiko pod otvorenim nebom“.

    Knjiga je objavljena početkom ove godine.

    Do naglog rasta izvoza zlata iz Meksika došlo je nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade, Meksika i SAD. Taj ugovor je stupio na snagu 1. januara 1994. godine.

    „Od kako je NAFTA (skraćenica za gorepomenuti sporazum) stupio na snagu, kompanijama koje se bave iskopavanjem i prodajom plemenitih metala u potpunosti su odrešene ruke i praktično se to odnosi na bilo koju drugu delatnost kojom bi te kompanije htele da se bave“, objašnjava za Sputnjik Ivet Lakaba, meksička aktivistkinja.

    Od tog momenta je izdato 22.000 koncesija za 800 projekata za iskopavanje plemenitih metala, a koji se prostiru na između 16 i 18 odsto ukupne teritorije zemlje. Sedamdeset pet odsto kompanija koje se bave tim projektima dolazi iz Kanade.

    Lakaba objašnjava da je došlo do promene načina iskopavanja ruda. Sada su, kaže ona, to bukvalno okna pod otvorenim nebom. To znači da se eksploatacija zemljišta obavlja tako što se izazove velika eksplozija i time otvori krater iz kojeg se izvlači zemljište gde je određena ruda zastupljena u relativno malim količinama. Drugim rečima, ne kopaju se, kao nekad, hodnici i tuneli duboko pod zemljom da bi se došlo do zemljišta koje je bogatije rudom.

    „Problem je što način koji primenjuju kanadske kompanije značajno ’truje‘ zemljište i okolinu, koristi se veoma mnogo vode za preradu tog zemljišta kako bi se izvukla relativno mala količina plemenitih metala. Takođe, upotrebljavaju se i cijanid i živa“, rezignirana je Lakaba.

    Metode koje primenjuju kanadske kompanije su hemijski visokotoksične. Posredstvom tih metoda se metal izdvaja iz zemljišta u kojem se do tada nalazio. Nažalost, potrebna je ogromna količina zemljišta da bi se izvuklo relativno malo metala.

    „Postoje dokazi da je iz Meksika izneseno više rude nego tokom kolonijalnih vremena. Ima logike u tim navodima, imajući u vidu da se primenjuje invazivni sistem. Ipak, ovo se ne sme tvrditi sa sigurnošću, jer sada ne postoji telo koje se bavi kontrolom količine rude koja se izvozi“, objašnjava naša sagovornica.

    Mehanizam koji je sada na snazi u Meksiku, a tiče se kontrole rudarskih kompanija, sastoji se u tome da same kompanije prijavljuju koliko su zemljišta iskopali i koliko rude odatle izvukli. Međutim, ne postoji telo koje kontroliše ove izveštaje i stanje na terenu.

    Počevši od 2014. godine, na tu delatnost je predviđena poreska stopa od 7,5 odsto za iskopavanje zemljišta, a od te sume kompanije mogu da odbijaju svoje operativne troškove, tako da zapravo u državni budžet ne odlazi mnogo. Osim toga, korišćenje vode i zemljišta košta blizu 50 meksičkih pezosa (manje od 3 dolara) po hektaru, na svakih pola godine.

    Kada je Lopez Obrador postao novi meksički predsednik, pojavila se mala nada da će problem biti rešen. Ipak, izjave koje je dao Alfonso Romo, Obradorov koordinator, da će Meksiko postati „raj za privatne investicije“ ponovo su unele nemir i sumnje među aktiviste.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga