18:09 19 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Raketni sistem Rafael

    Raketa pala, a granica Rusije je blizu

    © AP Photo / Joseph Nair
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1981

    Estonija želi da pokaže da članstvo u Alijansi shvata vrlo ozbiljno i da je neka vrsta „predstraže“ tog saveza pred granicama Rusije, kaže za Sputnjik spoljnopolitički komentator Miroslav Lazanski.

    Ministar odbrane Estonije naredio je obustavu svih vazdušnih vojnih vežbi NATO-a na teritoriji te države, dok se ne završi istraga o raketi koju je španski avion greškom ispalio tokom manevara.

    Naime, Ministarstvo odbrane Španije saopštilo je u sredu da je španski borbeni avion „jurofajter“, sa bazom u Litvaniji greškom ispustio raketu iznad jugozapadne Estonije tokom obuke, ne pričinivši pritom nikakvu štetu.

    Estonija je pozvala generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da istraži slučajno lansiranje rakete vazduh—vazduh, a premijer te zemlje Jiri Ratas je naveo da je od šefa Alijanse tražio da ovaj incident shvati veoma ozbiljno i da brzo utvrdi okolnosti.

    Špansko ministarstvo je ovim povodom otvorilo istragu i istaklo da se incident dogodio „u zoni u kojoj je takav tip vežbe dozvoljen“, preneli su francuski mediji.

    Na pitanje da li su ovakvi incidenti uobičajeni kada je reč o vežbama NATO snaga i mogu li takve „greške“ izazvati sukobe većih razmera, spoljnopolitički komentator Miroslav Lazanski kaže da ovaj incident nije toliko opasan.

    „Raketa vazduh—vazduh nosi manje količine eksploziva i gađa drugi avion. Pilot je verovatno imao simulaciju nekog cilja u vazduhu, došlo je do zahvata bojeve glave, raketa je ’zabravila‘ i ispalila se. To se dešava“, objašnjava Lazanski za Sputnjik.

    Komentarišući činjenicu da je raketu ispustio španski avion, Lazanski kaže da je vrlo interesantno to da Španci imaju dobra iskustva sa padanjem bombi i raketa.

    „Početkom osamdesetih godina američki strateški bombarder B-52 je ispustio tri atomske bombe kraj obale Španije. Dve su pronađene, a treća nikada, i nalazi se na dnu Sredozemnog mora, u blizini Španije. Dakle, desi se da na manevrima ode raketa, ispadne bomba… Na Ameriku su isto tako padale bombe, takođe iz bombardera B-52. Negde sedamdesetih godina pala je jedna atomska bomba i od svih upaljača samo sigurnosni upaljač je sprečio njeno detoniranje“, kaže naš sagovornik.

    Na pitanje odakle onda tolika zabrinutost premijera Estonije i molba generalnom sekretaru NATO-a da se ovaj incident istraži, Lazanski kaže da Estonija želi da pokaže da članstvo u Alijansi shvata vrlo ozbiljno i da je neka vrsta „predstraže“ tog saveza pred granicama Rusije.

    „To je za njega jedna dobra vrsta marketinga, a možda i kako bi potencirao samu mogućnost neke ratne eskalacije, a to da li je raketu ispustio španski avion ili ruski sa druge strane granice — njima to nije važno. Važno je da se ta atmosfera ’raketa pala, a granica Rusije je blizu‘ stalno potencira, kao i ta neka navodna opasnost od ruskog napada. Njemu to jako dobro dođe, a iskreno da kažem, ne bih isključio mogućnost da je sve namešteno i da možda raketa i nije pala, da je sve ’spin‘. Već dugo nismo imali izjave zapaljivog tipa iz baltičkih država o navodnoj ruskoj opasnosti, i onda jako dobro dođe i neka raketica koja je, kao, navodno pala“, zaključuje Lazanski za Sputnjik.

    Tagovi:
    Estonija, raketa, NATO, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga