00:04 17 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Vojska Pakistana

    Uzbuna na Zapadu: Najvažniji američki saveznik u Aziji obučavaće vojnike u Rusiji

    © AFP 2018 / AAMIR QURESHI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    11582

    Strateški sporazum o saradnji koji su ovih dana potpisala Ministarstva odbrane Rusije i Pakistana bio je iznenađenje za mnoge, posebno na Zapadu, jer je Pakistan tradicionalni saveznik SAD.

    Zamenik ministra odbrane Rusije general potpukovnik Aleksandar Fomin boravio je u dvodnevnoj poseti Pakistanu od 6 do 7. avgusta, gde je učestvovao na sednici rusko-pakistanskog Vojno-konsultantskog komiteta za odbranu i bezbednost. Važan rezultat prve sednice Komiteta bilo je potpisivanje okvirnog sporazuma o obuci pakistanskih vojnika na ruskim vojnim akademijama. Ovo je odmah izazvalo uzbunu na Zapadu: Pakistan je tradicionalno strateški partner SAD, gde su pakistanski oficiri do sada išli na obuku.

    „Od principijelnog značaja je činjenica gde će se obučavati vojna elita neke zemlje. U vreme SSSR-a pitomci i oficiri iz različitih država, koje su se oslobodile od kolonijalne zavisnosti i krenule put socijalizma, obrazovali su se u sovjetskim vojnim akademijama. Vraćajući se kući, oni su postajali ne samo prijatelji SSSR-a, već su u izvesnom stepenu sprovodili i sovjetsku politiku. U slučaju Pakistana, to je još daleko, ali prvi koraci su već napravljeni“, komentariše za Sputnjik ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Aždar Kurtov.

    On podseća da je po broju stanovnika Pakistan ispred Rusije i da je to „ozbiljna država, važna država u jednom od ključnih regiona naše planete“. Preko nje prolazi glavni put snabdevanja američke vojske u Avganistanu.

    Samit ŠOS-a u Astani
    Pres-služba Predsednika RF

    Kurtov je ubeđen da će pakistanski diplomirani oficiri, kad se budu vratili kući, biti pristalice kupovine ruskog oružja, jer će u ruskim vojnim akademijama biti obučavani da ih koriste. Pakistan nije mnogo kupovao rusko oružje — u poslednje vreme je izvesno samo o isporuci četiri helikoptera Mi-35M. Međutim, sada su u toku pregovori oko kupovine lovaca Su-35 i tenkova T-90.

    „To je ozbiljan ugovor, jer je avijacija nakon raketnog naoružanja jedan od najskupljih vidova oružja. Ako se tu nađe prazan prostor u pakistanskoj vojsci, koji bi ruski vojni kompleks mogli da popune, to će ići na ruku kako ruskom budžetu, tako i nezavisnosti Pakistana od SAD, koje u poslednje vreme aktivno pokazuju da mogu raskidati ugovore o isporukama oružja sa državama čija politika ne zadovoljava Vašington. Turska je dobar primer toga“, siguran je ruski ekspert.

    Inače, samo dva dana posle potpisivanja sporazuma u posetu Moskvi doputovao je predsednik Združenog komiteta načelnika štabova Oružanih snaga Pakistana general Zubajr Hajat, gde je sa svojim ruskim kolegom Valerijem Gerasimovim razgovarao o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji.

    Amerika i Pakistan = talibani

    Intenzivirana saradnja Rusije i Pakistana izazvala je veliku nervozu na Zapadu, imajući u vidu da se Islamabad smatra najbližim saveznikom Vašingtona u regionu. Između ostalog, zajedno su radili na projektu koji ih je kasnije skupo koštao — stvorili su talibane.

    „Pakistan je zaista bio aktivni učesnik konflikta u Avganistanu, kada je SSSR uveo internacionalni kontingent u tu zemlju. Na teritoriji Pakistana, posebno u plemenskim zonama, bili su formirani kampovi mudžahedina, dok je preko Pakistana bilo dopremano oružje. Ta politika je nastavljena i devedesetih godina. Smatra se da je jedan od najvažnijih vojno-političkih organa Pakistana —takozvana Međuresorna obaveštajna služba (među tri najbolje u svetu), zajedno sa CIA, kumovala osnovanju pokreta Talibana“, objašnjava Kurtov.

    Međutim, u novom veku postepeno, korak po korak, počeli su da se pojavljuju pukotine u odnosima Vašingtona i Islamabada. Sa dolaskom Donalda Trampa na vlast došlo je do kulminacije: odmah je optužio Pakistan da pomaže teroristima, u januaru je čak obustavio vojnu pomoć toj zemlji.

     

    „SAD koje nisu navikle da uzimaju u obzir interese drugih država, počele su da pokazuju agresivnost i nehajnost prema režimu u Pakistanu. To se videlo po tome što je američka avijacija počela da nanosi udare kako po talibanima, tako i po položajima pakistanske vojske. To je izazvalo prirodno nezadovoljstvo kako stanovništva Pakistana, tako i vojno-političkog rukovodstva. Kada je nezadovoljstvo dostiglo određeni nivo zahlađenja u odnosima između dveju zemalja, postalo je neizbežno. Naravno, pakistanske vlasti su pokušale da reše problem diplomatskim putem, ali bez uspeha. Korak po korak je bila skraćivana vojna pomoć SAD Pakistanu. Islamabad je pokušao u početku da se okrene na druge strane, između ostalog je podneo molbu za stupanje u ŠOS, gde je bio nedavno i prihvaćen i pored Kine, sa kojom ima intenzivnu saradnju, počeo je da unapređuje odnose sa Rusijom“, opisuje situaciju ovaj vojni stručnjak.

    Međutim, da li Rusija može da zameni Pakistanu SAD? Kurtov smatra da je još uvek rano govoriti o tome. Naravno, finansijske mogućnosti Rusije nisu takve da može izdvojiti više milijardi dolara pomoći Pakistanu, posebno za vojsku.

    „Rusija može pomoći na drugi način. Oslanjajući se na ŠOS, Rusija može pomoći da se realizuje niz ekonomskih projekata principijelno važnih za Pakistan. Na primer, ruski ’Gasprom‘ pokazuje zainteresovanost da učestvuje u isporukama prirodnog gasa Pakistanu. Pritom, radi se o posebnoj šemi, kada tečni naftni gas iz Persijskog zaliva, ne ruski, bude isporučivan u jednu od luka Pakistana, a Rusija će po tom projektu, na kojem sada radi, izgraditi gasovod ka severu Pakistana, to jest u industrijski razvijenim i gusto naseljenim gradovima te zemlje. Ta opcija takođe nije po volji SAD, koje pokušavaju da spreče razvoj odnosa između Kine, Rusije i Pakistana i da povećaju izvoz svog tečnog naftnog gasa“, zaključio je Kurtov.

    Tagovi:
    Rusija, Pakistan, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga