01:03 16 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    voće

    Nešto je trulo... Kako Srbija da spreči da joj Rusi vraćaju voće

    © Flickr/ Filip Maljković
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1230

    Dovoljno je samo nekoliko sati da osetljivo voće zbog neadekvatnog skladištenja počne da truli. Zato je neophodno povećati broj inspektora, omogućiti izvoz i manjim hladnjačama, kao i da bude obavezno i licenciranje špeditera koji voze za Rusiju.

    Srbija je treći izvoznik voća na rusko tržište, zato svaka situacija sa privremenom zabranom izvoza zbog robe koja ne odgovara deklarisanoj, kakav je sada slučaj sa breskvama, izaziva zabrinutost i zapitanost zašto se to dešava i šta može da se preduzme kako se takva situacija, a nije prva, ne bi ponavljala.

    Rusija je od 15. avgusta privremeno zabranila uvoz kajsija i breskvi iz Srbije, zaraženih monilinijom, a u Ministarstvu poljoprivrede Srbije rade na tome da se posle analize svih spornih pošiljki preduzmu mere koje će što pre dovesti do ukidanja privremene zabrane uvoza iz Srbije.

    Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić napominje da pojava truleži koja je zaustavila izvoz srpskih breskvi nije neuobičajena, jer je to voće posle maline najosetljivije. Dovoljno je, kaže, da nekoliko sati ona bude bez odgovarajućeg režima hlađenja.

    „Ili je greška bila u hladnjači koja je rashlađivala robu pre utovara u kamion hladnjaču, ili je greška bila u toku transporta sa režimom hlađenja, jer je temperatura trebalo da bude do dva stepena Celzijusa u kontejneru hladnjači, ili se duže čekalo na istovar, jer se nekada čeka i po tri-četiri dana“, kaže Ševarlić za Sputnjik.

    On napominje da sve zavisi od špeditera, ili hladnjačara koji je pripremao robu za transport, odnosno od toga da li je roba bila držana na odgovarajućem sistemu hlađenja.

    „Potencijalno, svako voće je zaraženo tim sporama i kada ga jedemo, jedemo i njih, ali su one u tako maloj koncentraciji da nisu škodljive. U neodgovarajućem režimu skladištenja, one, međutim, dovode do pojave truleži“, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta, dodajući da je utovar trebalo da kontroliše inspektor koji je mogao da uoči da li je bilo pojave faktora rizika ili ne.

    On, međutim, smatra da mi nemamo dovoljno inspektora, i pored toga što imamo više od šest hiljada nezaposlenih agronoma, od kojih su mnogi završili zaštitu bilja i mogu da budu fitosanitarni inspektori.

    Ševarlić je ukazao i na problem što nam, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, voće i povrće na rusko tržište voze hladnjače čiji je minimum nosivosti 500 tona.

    Da li zbog štednje ili nedostatka inspektora, tako imamo situaciju da umesto više manjih hladnjača, a svaka iziskuje po jednog inspektora koji kontroliše robu, jednu hladnjaču ali mnogo veće nosivosti kontroliše takođe samo jedan inspektor, pa je i veća mogućnost propusta u kontrolisanju, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    „Male hladnjače su izbačene iz sistema eksporta voća i povrća za rusko tržište, što nije dobro jer kod jagoda, malina i ostalog sitnog voća te male hladnjače imaju veliku prednost u odnosu na velike, zbog blizine proizvođača. Daleko je kraće vreme kada je roba izložena klimatskim faktorima od berbe do smeštaja u hladnjaču kod malih hladnjača nego kod velikih. U brdsko-planinskom području gde se maline i gaje one su izuzetno značajne“, ističe Ševarlić.

    Kada uberete malinu i ona stoji tri sata u gajbici u malinjaku, ili u transportu do udaljene hladnjače, to je, kako kaže, gotovo.

    Drugo su, objašnjava, jabuke jer one mogu da se transportuju i 100 kilometara do hladnjače, a sitno i lako kvarljivo voće u ovakvim temperaturnim uslovima to ne može da izdrži.

    On, međutim, ukazuje na to da se može preduprediti situacija koja nam se sada desila sa breskvama, kako ne bismo rizikovali sa izvozom na nama značajno rusko tržište. Na pitanje šta učiniti odgovara:

    „Povećati broj inspektora i za osetljive vrste voća dozvoliti hladnjačama sa manjim kapacitetom, onima od 500 tona, da budu direktni izvoznici i na rusko tržište, a zatim voditi računa da, kao što se traži licenciranje hladnjača, tako budu i licencirani špediteri koji transportuju voće do ruskog tržišta“.

    Slično:

    Rusija delimično ukinula zabranu na uvoz voća iz Turske
    Rusija zabranila uvoz voća i povrća iz Bosne
    Rusija zabranila reeksport voća i povrća iz afričkih zemalja
    Dogovoren izvoz voća i povrća za ruski lanac „Magnit“
    Rusija ograničava uvoz jabuka iz Srbije
    Čepurin: Izvoz jabuka nije ugrožen
    Moguće i sankcije Srbiji zbog nelegalnog izvoza jabuka u Rusiju
    Rusija zabrinuta zbog jabuka iz Srbije
    Tagovi:
    fitosanitarni inspektori, truljenje, breskve, zabrana uvoza, temperatura, hladnjača, voće, transport, izvoz u Rusiju, Miladin Ševarlić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga