03:56 22 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Stari Grk uživa u hladovini u jednoj taverni

    Grčka više ne duguje k’o Grčka, ali to je samo početak...

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin, Jovana Vukotić
    178

    Grčka od ponedeljka sama upravlja svojim ekonomskim poslovima i prvi put za osam godina može da pozajmljuje novac na finansijskom tržištu. Naime, ta zemlja je okončala poslednji trogodišnji kreditni aranžman evrozone, čiji je cilj bio da pomogne zvaničnoj Atini da prebrodi ekonomske teškoće izazvane dužničkom krizom.

    Čovek nosi grčku zastavu ispred zgrade parlamenta Grčke
    © REUTERS / Alkis Konstantinidis

    Zajedno sa pomoći dobijenom od MMF-a, krediti dati Grčkoj od 2010. godine dostigli su 260 milijardi evra, što je najveća suma u istoriji finansijske pomoći nekoj zemlji.

    Vasilis Korkidis, predsednik Grčke federacije trgovine i preduzetništva, za Sputnjik ocenjuje da je kraj Memoranduma o razumevanju koji je ta zemlja sklopila sa Evropskom komisijom pozitivan korak, ali da će period koji sledi biti težak.

    „Ako govorimo o malom i srednjem biznisu, mogu reći da će dan po okončanju ovog aranžmana biti dan za razmišljanje, a ne za praznovanje, jer je bez redovnog posla ostalo oko 920.000 ljudi, a bez prilike da radi ostalo je 244.000 honoraraca. To je, ukupno gledano, veliki teret i zato moramo nadoknaditi 25 odsto BDP koji smo izgubili za vreme krize. Takođe, ako govorimo o trgovini, treba reći da se obrt sa 73 milijarde dolara smanjio na 35 milijardi evra. Zato bismo hteli da vidimo suštinski, a ne samo formalni izlazak iz kreditnog aranžmana“, primećuje Korkidis.

    On dodaje da je suština u povećanju plata, ukidanju kontrole nad kapitalom i poboljšanju likvidnosti tržišta od strane banaka.

    „Takođe, voleli bismo da vidimo kraj previsokim porezima za fizička i pravna lica, pa izlazak iz aranžmana označava težak rad u pomenutim sferama“, napominje Korkidis.

    Na pitanje da li se okončanje kreditnog aranžmana za Grčku može dovesti u vezu sa sporazumom te zemlje i Makedonije o promeni imena bivše jugoslovenske republike, Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije kaže da je to malo verovatno, jer je aranžman sa Grkom dogovoren još pre tri godine.

    „U tajmingu njegovog okončanja ništa nije sporno, jer se očekivalo da će u avgustu to biti odobreno. Takođe, u poslednjih godinu dana monitoring je ukazivao da će Grčka uspeti, odnosno da će njene brojke i budžet biti takvi da će izazvati pozitivnu reakciju kod evropske trojke. Zato bi bilo teško reći da postoji neki kratkoročni ’dil‘ koji je usmerio taj sporazum ka pozitivnom rešenju, odnosno ka davanju saglasnosti Grčkoj, a koji bi bio vezan za neke tekuće pregovore između Makedonije i Grčke u vezi sa rešenjem njihovog međusobnog spora“, kaže Igrutinović.

    Prema njegovim rečima, Grčka je daleko od toga da je „stala na noge“ i verovatno je čitavu deceniju daleko od BDP-a koji je imala u godinama pre svetske ekonomske krize. Ipak, dodaje naš sagovornik, realno je očekivati da će ta zemlja ostvariti osetniji ekonomski rast.

    „Ako oni budu imali rast između 1,5 i 2,5 odsto, a bez nekakvih drakonskih mera štednje kakve su imali poslednih deset godina, to će značiti nekakav lagani oporavak i to ne samo državnog budžeta, statistike i brojki, već i neku vrstu relaksacije za samo stanovništvo. Tako da Grčka verovatnije ulazi u period koji je uporediv sa periodom koje su imale Portugalija i Španija prethodnih par godina i koje jesu doživele određen oporavak“, ocenjuje Igrutinović.

    Kako kaže, Grčku iduće godine čekaju i izbori, pa je vrlo moguće da će doći i do promene vlasti.

    „Nova demokratija, partija koja za sada vodi u anketama, jeste deo tog mejnstrima koji je saglasan sa tim paketima mera i koja, pretpostavljam, neće dramatičnije menjati ekonomsku politiku, već će pokušavati da pospeši rast i da se populaciji predstavi kao vlada za koju se vezuje finalni izlazak iz krize“, ukazuje Igrutinović.

     I Roj C. Smit, profesor emeritus sa Univerziteta Njujork, smatra da će se nastaviti duga borba za povratak Grčke u normalu.

    „Ona tek treba da ponovo izgradi svoju ekonomiju tako da bude konkurentna ostatku EU, što znači razvijanje sposobnosti za izvoz roba i usluga koje nisu samo iz domena turizma i poljoprivrede. To će sa druge strane značiti više industrijskog razvoja, privatizacije i privlačenja stranog kapitala, nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Kako bi se to sprovelo u delo potrebno je pronaći više političkog jedinstva o ekonomskim pitanjima. Ako se to ne uradi, biće ponovljena potreba da se uzme u obzir povlačenje iz evra, što Grci do sada nisu želeli da rade. Grčka bi trebalo da gleda na narednu deceniju kao na suštinsku ekonomsku rekonstrukciju nakon velike nesreće. Biće teško, ali svakako manje teško ukoliko grčki narod prihvati to kao zajednički cilj i izabere kompetentne ljude da to sprovedu“, kaže Smit.

    Tagovi:
    grčka kriza, EU, Grčka, mere štednje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga