12:40 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Berza

    Da li bi pad ovog državnika povukao ceo svet u sunovrat

    © AP Photo / Richard Drew
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 352

    Koliko su spekulacije o opozivu američkog predsednika ocenjene kao neutemeljene, i to upravo od zapadnih analitičara najrazličitijih boja, reklo bi se da je isto toliko odgovor šefa Bele kuće na njih bio tipičan trampovski.

    Ako me ikada opozovu, doći će do kraha na tržištu. Mislim da bi svi bili veoma siromašni, rekao je američki predsednik Donald Tramp u intervjuu televiziji „Foks njuz“ na pitanje o impičmentu.

    Na stranu da li je izjava predsednikovog bivšeg advokata Majkla Koena da je u poslednjim danima predizborne kampanje za izbore 2016. godine platio dvema ženama da ne govore o navodnoj aferi sa Trampom svesno stigla tri meseca uoči glasanja za Kongres. Takođe i ocene da se Tramp u tom smislu i ne razlikuje od dobrog broja prethodnika u Beloj kući. Ali da li bi zaista opoziv američkog predsednika mogao da dovede do kraha tržišta? Koliko se može ozbiljnom smatrati ta ocena biznismena Trampa na privremenom radu u Beloj kući?

    „Iskreno govoreći, tržište je preživelo pad Ričarda Niksona, koga su oterali pre vremena sa mesta predsednika, pa nije svet baš nastradao“, duhovito je primetio sagovornik Sputnjika, ekonomista Mahmud Bušatlija.

    Ukoliko dođe do opoziva, potresa će sigurno biti, jer svaki politički potez naročito tih velikih sila, kao što je Amerika, izaziva određene potrese, pre svega na finansijskom tržištu, na berzama, kaže ovaj stručnjak za strana ulaganja, ali i dodaje: „Taman posla da bi tu krizu mogao da izazove sam opoziv Trampa. Ne može tu ništa tragično da se desi“.

    Ali Tramp, sudeći po oceni Bušatlije, može biti uzročnik problematičnih dešavanja na finansijskim tržištima. Jer, takoreći, u istom danu kada su krenule spekulacije o njegovom opozivu, došlo je do uvođenja dodatnih američkih tarifa na kinesku robu, ali i kontramera Kine. Trampov trgovinski sukob sa Pekingom već preti posledicama po globalnu ekonomiju i njen rast.

    Zato Bušatlija i kaže da je američko-kineski trgovinski sukob daleko ozbiljnija stvar nego eventualni Trampov opoziv.

    On, uostalom, dodaje da bez obzira ko je na vlasti i ko bi posle Trampa došao na vlast Amerika bi nastavila sa protekcionističkom filozofijom. To je, kako kaže, njihov tradicionalni način odbrane od ostatka sveta.

    Buštalija smatra da je problem Amerike što sada živi u jednom prividu boljitka, jer to ne može da poništi činjenicu da i dalje ima vrlo lošu strukturu ekonomije.

    „Već više od decenije, možda i 15 godina, Amerika stvara najveći deo profita na sekundarnom finansijskom tržištu. Sad je to već preko 55 posto ukupnog profita ostvarenog u toku godine koji dođe sa tog sekundarnog tržišta gde nema nikakve proizvodnje nego samo trgovina novcem i papirima. I potresi na berzi preko koje se ti poslovi obavljaju normalno da mogu da imaju odjeka na američku privredu“, objasnio je Bušatlija.

    On napominje da će naredna ekonomska kriza, o kojoj se sada vrlo ozbiljno priča, i u Americi biti daleko drastičnija jer ni ova prethodna iz 2008. godine, koja je i krenula iz Amerike, nije rešena.

    „Ja ne očekujem da će ta kriza lako proći, pogotovo što su ekonomske krize globalnog karaktera sve duže, a periodi između kriza sve kraći. Ako analizirate stanje u poslednjih deset godina u svetskoj ekonomiji, ne može se reći da je kriza iz 2008. godine sanirana, samo menja oblike“, kaže Bušatlija.

    On ukazuje da danas politika bez ekonomije više i ne postoji, a pogotovo se to odnosi na međunarodnu politiku. A tu je, kaže, vidljivo da Amerikanci nemaju te klasične stranačke podele na dve partije, jer delovi i jedne i druge partije stoje iza Trampove protekcionističke politike.

    „Ne možemo reći da će oni kroz neko partijsko nadgornjavanje rešavati te probleme. Oni će ih rešavati onako kako jedino znaju na osnovu njihovih iskustava u suočavanju sa problemima koji imaju karakter globalizma. A kad god nisu bili zadovoljni situacijom, oni su se zatvarali u svoje okvire“, ocenio je Bušatlija.

    Slično:

    Hoće li se trgovinski rat Kine i Amerike preneti na Srbiju
    Amerika započela najveći trgovinski rat u istoriji
    Sve nade potonule — od ponoći kreće trgovinski rat Kine i Amerike
    Trgovinski rat može sledeće godine da dovede do recesije u SAD
    Tramp pokrenuo trgovinski rat s EU: Od sutra carine na čelik i aluminijum
    Traže opoziv: Protesti protiv Trampa u Los Anđelesu
    Sve ili ništa: 200 demokrata u jurišu na Trampa, sledeći korak – opoziv
    Američki kongresmen: Moguć opoziv Trampa
    Američki kongresmen pozvao na opoziv Trampa
    Tagovi:
    globalna ekonomija, američki protekcionizam, tarife, predsednik SAD, tržišta, trgovinski rat, opoziv, finansijski krah, posledice, Ričard Nikson, Donald Tramp, Mahmud Bušatlija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga