21:49 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Talibani

    Talibani napadaju granicu ruskog saveznika — moguća reakcija ODKB-a

    © AP Photo / Uncredited
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    0 2106

    Tadžikistan je ključna raskrsnica svih problema Centralne Azije: terorizma, trgovine narkoticima, migracije. U njemu Rusija brani svoje granice od terorista koji se sve više grupišu na severu Avganistana i već su počeli da izvode napade na graničnim prelazima sa severnim susedom. Čak je avijacija morala da bude upotrebljena kako bi ih rasterali.

    Građanski rat u Avganistanu poslednjih meseci sve više dobija na intenzitetu. Posebno na severu zemlje, gde se, prema nekim podacima, okupilo oko deset hiljada terorista iz različitih organizacija — talibani, DAEŠ i mnoge druge islamske grupe. Zbog dužine svoje granice sa Avganistanom (1.430 kilometara) i planinskog reljefa, u najtežoj situaciji se našao Tadžikistan.

    U nedelju, u trenutku kada se pripremao mirovni sastanak u Moskvi o Avganistanu (poziv da dođu su dobili i prihvatili i pripadnici pokreta „Taliban“), napadnuta je granica jedne od članica Zajednice nezavisnih država i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) — Tadžikistan. Nakon zauzimanja avganistanskog graničnog prelaza „Ojhonim“ i ubistva deset graničara, talibani su otvorili vatru na Farhorski rejon Tadžikistana, ubili dva civila i ušli u dubinu njegove teritorije.

    Istog dana, avioni bez oznaka bombardovali su područje Darkad u Taharu, pograničnoj provinciji Avganistana. Tada je poginulo osam talibana, dok je šest ranjeno.

    Ostaje nepoznanica čiji avioni su branili granicu Tadžikistana. Sam Dušanbe negira da su letelice bile njegove — on sam ne poseduje udarne avione. ODKB je takođe negirao svoju umešanost u incident, kao i Rusija, koja ima sve vrste aviona za ovakve operacije. Podsetimo, u Tadžikistanu se nalazi ruska 201. vojna baza sa 6.000 vojnika, avionima Su-25 i helikopterskom eskadrilom.

    Međutim, situacija u susednom Avganistanu se tako zaoštrava da nije isključeno da će ODKB morati da reaguje kako bi zaštitio svoje južne granice.

    „Tadžikistan se vraća u devedesete godine prošlog veka, kada je pogranični pojas bio veoma opasan. Ako ne duž cele granice, na nekim mestima će sigurno u narednom periodu biti nemirno. Ne mislim da je sve ovo slučajno i da je privremeno. Talibane su uvek interesovale pogranične provincije i sada se trude da zauzmu uporišta i na granicama sa Turkmenistanom i sa Uzbekistanom. Zbog čega oni to rade, teško je sada reći. Možda zbog šverca droge, možda im treba odskočna daska za dalje akcije“, objasnio je za Sputnjik stručnjak Centra za proučavanje savremenog Avganistana Dmitrij Verhoturov.

    Talibani su danas vrlo jaki. Prema različitim podacima, oni kontrolišu od 50 do čak 70 odsto teritorije Avganistana. Prema rečima direktora Centra „Lav Gumiljov“ Pavla Zarifulina, vladine snage u Avganistanu napuštaju udaljena i nepristupačna područja i koncentrišu se na zaštitu velikih gradova.

    „Takva situacija omogućava talibanima da ojačaju svoje pozicije, između ostalog u pograničnoj zoni. Napad na Ojhonim nije jedini slučaj. Talibani su poslednjih nedelja napali desetine graničnih prelaza u Taharu, dok su poslednjeg meseca četvrti put napali pogranični grad Ajhonom. Poslednji veliki napad na prelazni punkt na avganistansko-tadžikistanskoj granici avganistanski graničari su odbili uz veliki trud. Talibani koje sa jugoistoka potiskuju snage SAD i NATO-a traže nove puteve za dobijanje prihoda na njima svojstven način — švercom droge. Ta tendencija će se verovatno nastaviti“, rekao je za Sputnjik Zarifulin.

    Dan nakon ovog incidenta na granici Avganistana i Tadžikistana saopšteno je da se odlažu mirovni pregovori u Moskvi. Da li je on bio razlog za to ostaje samo da nagađamo. U međuvremenu, specijalne snage Tadžikistana nastavljaju da tragaju za talibanima koji su u nedelju prešli granicu sa Avganistanom.

    Tagovi:
    Tadžikistan, Avganistan, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga