23:39 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Protest u glavnom gradu Moldavije

    Stvoriti Besarabiju: Neko sa Zapada bi da opet pomera granice

    © AFP 2018 / STRINGER STR
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 243

    Prema međunarodnim dokumentima neophodno je da Moldavija ostane neutralna, zemlja koja nije vezana ni za jedan blok, odnosno ne bi mogla da ulazi u sastav NATO-a niti ODKB-a. Međutim, taj stav koji je zapisan u određenim međunarodnim dokumentima, prozapadno orijentisane vlade pokušavaju da promene, ukazuje bivši diplomata Srećko Đukić.

    Nekoliko hiljada građana Moldavije okupilo se u subotu u Kišinjevu kako bi zahtevali ujedinjenje sa Rumunijom, a demonstranti su nosili rumunske zastave i zastave Moldavije koje su gotovo identične i uzvikivali „ujedinjenje“ i „Besarabija, rumunska zemlja“.

    Istovremeno, državljanima Rumunije je već nekoliko dana zabranjen ulazak u Moldaviju, nakon što je granična policija procenila da predstavljaju opasnost po javni red.

    Moldavija, koja je do Prvog svetskog rata bila u sastavu Rusije, ujedinila se sa Rumunijom 1918. godine, da bi 1940. bila pripojena Sovjetskom Savezu, a 1991. godine postala nezavisna.

    Dugogodišnji diplomata Srećko Đukić podseća da ovi protesti traju čitave godine i smatra da će se nastaviti i narednih meseci, u kontekstu obeležavanja stogodišnjica prisajedinjenja Besarabije Rumuniji.

    „U Moldaviji postoji više tih partija, pokreta, organizacija i pojedinaca koji žele povratak na granice iz 1918. godine, odnosno ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom. Na te težnje ni Rumunija nije ostajala imuna, naročito za vreme vlade predsednika Trajana Baseskua, koji se izričito zalagao za ujedinjenje sa Moldavijom i činio sve kako bi se podigla i održala ta nacionalna tenzija i na jednoj i na drugoj strani“, objašnjava Đukić.

    Kako kaže, prema međunarodnim dokumentima neophodno je da Moldavija ostane neutralna država, zemlja koja nije vezana ni za jedan blok, odnosno ne bi mogla da ulazi u sastav NATO-a niti ODKB-a.

    „Međutim, taj stav koji je međunarodno tražen i koji je zapisan u određenim međunarodnim dokumentima, prozapadno orijentisane vlade pokušavaju da promene, jer žele tešnju saradnju, a na kraju i ulazak Moldavije u NATO. To bi bitno promenilo vojno-političku situaciju u tom delu Evrope i ugrozilo bi pitanje rešavanja Pridnjestrovlja i područja gde se još nalazi ruski kontingent mirotvoraca“, napominje Đukić.

    Prema njegovim rečima, predsednik Moldavije Igor Dodon predlaže da se sprovede referendum i da se konačno sa dnevnog reda moldavskog političkog života skine pitanje ujedinjenja sa Rumunijom, s obzirom na to da se u anketama većina ispitanika izjašnjava da je protiv ujedinjenja Moldavije sa Rumunijom.

    „Međutim, Dodon nije u ustavnoj poziciji da može raspisati referendum, on u parlamentu ima manjinu i u konfliktu je sa vladom po mnogim pitanjima. Ipak, treba reći da aktuelna vlada ne pruža podršku demonstrantima koji traže ujedinjenje sa Rumunijom, tako da predsednik Moldavije i vlada, iako ne stoje na istim pozicijama u pogledu geopolitičke orijentacije, ipak nalaze i praktične elemente da dođu do nekih zajedničkih stavova. Zato mislim da će se ova situacija prevazići tako da do nekih bitnih promena neće doći i da neke krajnje efekte ovih protesta ne treba očekivati. Osim da pobornici ujedinjenja sa Rumunijom ostvare neke bolje parlamentarne rezultate, s obzirom na to se sve ovo dešava uoči parlamentarnih izbora koji su zakazani za 25. februar sledeće godine“, kaže Đukić.

    Namere pokreta za ujedinjenje sa Rumunijom, dodaje naš sagovornik, u ovom trenutku ne odgovaraju ni samoj Rumuniji, koja ima dosta svojih unutrašnjih problema. Ideju o ujedinjenju, smatra iskusni diplomata, ne podržava ni Evropa.

    „Iako je na talasu tih visokih, nacionalističkih emocija praktično sve završeno, odnosno ’papirološki‘ je sve urađeno u smislu da su donete deklaracije o ujedinjenju u parlamentu Moldavije, a neka simbolična deklaracija o ujedinjenju je doneta i u Bukureštu, mislim da je to nešto što niko neće dozvoliti u Evropi. Međutim, ta ideja o ujedinjenju koja živi među Rumunima i Moldovljanima pokazuje koliko su granice u Evropi relativne, podložne diskusijama i zahtevima za promenama i prilagođavanjima. Nije malo snaga, pokreta i organizacija u Evropi i EU koje žele promene mnogih granica, pa ne treba isključiti učešće zapadnih elemenata u ovim protestima koji su jako dobro organizovani i koriste stogodišnjicu da ukažu na nerešen status Moldavije kao države“, objašnjava Đukić.

    Tagovi:
    prisajedinjenje, Moldavija, Rumunija, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga