08:47 21 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Vladivostok

    U jeku sankcija Evropljani osvajaju i najdalje tačke Rusije

    © Sputnik / Alekseй Daničev
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 231

    Uprkos sankcijama ekonomski odnosi Rusije i Evrope se razvijaju, a evropske kompanije su spremne da učestvuju u razvoju ruskog Dalekog istoka, zaključak je ruskih i evropskih diplomata i biznismena koji su učestvovali na zasedanju „Rusija—Evropa“, na četvrtom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

    Ambasadorka Francuske u Rusiji Silvi Anjes Berman rekla je, pozivajući se na rezultate iz 2017. godine, da Francuska zauzima drugo mesto po veličini investicija u Rusiji, a da su francuske kompanije, poput „Lerua Marlen“, „Sosijete ženerala“ i drugih, važan poslodavac u Rusiji.

    „Trgovinska razmena između naših zemalja je porasla za 26 odsto i mi zauzimamo šesto mesto među uvoznicima roba i usluga u Rusiji“, navela je ambasadorka.

    Aleksandar Liberov, komercijalni direktor kompanije „Simens Rusija“ je naglasio da je Evropa zainteresovana za saradnju sa Rusijom, a da evropski biznismeni veoma žele da rade u Rusiji i da investiraju u nju.

    „I Rusiji je, naravno, potrebna Evropa“, dodao je on.

    Prema njegovim rečima, na Dalekom istoku radi oko 200 saradnika „Simensa“, a u Vladivostoku se nalazi sedište „Simens fajnans“.  

    „Ukupno u Rusiji radi sedam hiljada ljudi. Mi smo evropska kompanija, ali u isto vreme i ruska“, podvukao je Liberov.

    Liberov je naglasio da je prednost Dalekog istoka njegov geografski položaj. S tačke gledišta transportne logistike to otvara velike perspekrive. S tačke gledišta investicija treba imati u vidu ogromne kapacitete stvorene u Kini.

    „’Simens‘ u Kini ima promet od 36 milijardi evra, a tamo radi 36 hiljada ljudi“, otkrio je Liberov.

    Evropski biznismeni smatraju da se ne treba samo usredsrediti na Moskvu, nego i na druge ruske regione koji mogu biti podjednako atraktivni za investiranje i poslovanje.

    „Francuskim investitorima je jasno da se ne treba ograničavati samo na Moskvu, već da postoje i drugi privlačni ruski centri za investicije, kao što su Novosibirsk i Krasnojarsk. Zatim se desilo da su otkrili Irkutsk i Bajkal i učinilo se da nema gde dalje da se ide, ali u poslednjih deset godina mi vidimo rast investicija na Daleki istok“, rekao je Emanuel Kide, prezident Francusko-ruske privredne komore.

    Govoreći o problemima rada na Dalekom istoku, eksperti su naveli slabo potrošačko tržište, s obzirom da ovaj kraj Rusije nije baš naseljen. Iako Daleki istok zauzima više od trećine teritorije Rusije, tu živi nešto manje od 6,3 miliona ljudi.

    Stolica za predsednika Rusije Vladimira Putina pre početka plenarne sednice u okviru IV Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku
    © Sputnik / Sergeй Mamontov

    „Zbog toga se treba fokusirati na projekte ’business-to-business‘ i biznis-vlada. To su infrastrukturni projekti, koji imaju ogroman potencijal“, smatra Mihail Akim, vicepredsednik kompanije ABB Ltd. i predsednik radne grupe za modernizaciju i inovacije Udruženja evropskog biznisa.

    Jedan od problema je i velika vremenska razlika, smatraju biznismeni.

    „Daleki istok je veoma daleko od Moskve. Kada se on budi, Moskva spava. Kada se Moskva budi, Vladivostok ide na ručak. Zbog toga je veoma teško voditi organizacioni posao. Pritom, Japan i Kina su sasvim blizu“, rekao je Kide.

    Poslovni svet smatra da je rešenje problema saradnja u razvoju novih digitalnih tehnologija, jer „nove tehnologije čine ono što je ranije bilo nemoguće“.

    Takođe, oni smatraju da se treba fokusirati i na otvaranje novih proizvodnja. U svakom slučaju, oni zaključuju da je Daleki istok i te kako privlačan za investicije. Eksperti su, tokom Istočnog ekonomskog foruma, više puta skrenuli pažnju i na geografski položaj ovog regiona.

    „Vladivostok — to su vrata Rusije u Aziju“, istakli su eksperti.

    Tagovi:
    Rusija, sankcije, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga