09:25 23 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Srbija EU - ilustracija

    Labudova pesma lidera EU: Jake poruke Srbiji kojih se niko neće ni sećati

    CC0 / Marijanana
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1370

    Komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je da u okviru dijaloga Beograda i Prištine „teritorijalna razmena“ ili „korekcija granica“ nije isključena kao „završni deo slagalice“.

    Da li ova izjava znači da je došlo do zaokreta u politici Brisela prema konačnom rešenju statusa Kosova i Metohije, s obzirom da su zvaničnici Evropske unije proteklih meseci izbegavali čak i pominjanje ovih formulacija?

    Dušan Proroković iz Centra za međunarodnu politiku i privredu ne misli da je reč o zaokretu u politici Unije, već smatra da je Hanova izjava samo jedna u nizu dvosmislenih koje stižu iz Brisela. Ovakve izjave možemo da čujemo iz prostog razloga da bi se Srbija dodatno saterala u ćošak, da bi pristala na nove zahteve, kaže Proroković za Sputnjik.

    „Johanesa Hana u ovo doba iduće godine niko se više neće sećati, kao što se ne seća ni Štefana Filea, ni Ketrin Ešton. On pojedinačno o tom pitanju ne može da odlučuje, niti ima bilo kakav uticaj. Razgovori o budućnosti Kosova, uopšte o uređenju na Balkanu, vodiće se na nekim drugim relacijama. Han troši poslednje mesece svog mandata, a ovo je samo pokušaj amortizacije svega što smo mogli da čujemo u prethodnih sedam dana, traženja novih ustupaka od Srbije ili eventualno relativizacije najnovije odluke Prištine da otpočne proces stvaranja Vojske Kosova“, tvrdi Proroković.

    On dodaje da je Hanova izjava najverovatnije njegov lični stav. Pitanje je čime se uopšte bavi Komesarijat na čijem čelu je Han, kakvi su rezultati te institucije u ovom mandatu, kaže Proroković.

    „Proširenja jednostavno nema, a njegov posao je bio da ide po Balkanu i da obećava da imamo evroperspektivu, a zauzvrat smo stalno imali nove ustupke, iako od te evroperspektive niti je šta bilo, niti će biti. Han nije adresa sa koje se šalju poruke da će biti nekih velikih promena. Na kraju krajeva, pitanje je kakav je stav Evropske unije kao celine. Za njih je Balkan apsolutno periferna stvar, oni već ulaze u predizbornu kampanju za izbore za Evropski parlament. Ona će biti burna, pitanje je kakav će biti ishod“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje da li se ovakav stav Johanesa Hana, odnosno Evropske komisije, kosi sa stavom nemačke kancelarke Angele Merkel o konačnom rešenju statusa Kosova i Metohije, Proroković odgovara da apsolutno ne vidi promenu u politici Nemačke i Francuske prema Balkanu. Naši političari često sagledavaju tuđe političke sisteme iz svog ugla, što znači da pojedinac može da donosi odluke bez obzira na institucije, to u ovim zemljama nije slučaj, kaže Proroković.

    „I u Nemačkoj i u Francuskoj se odluke takvog karaktera donose unutar institucija, kancelar ili predsednik države ima određeni uticaj, ali ne može sam da donosi odluke. Nemačka je definisala svoju balkansku politiku takozvanim planom od sedam tačaka koji je u Beograd doneo Andreas Šokenhof, a pre pet godina je usaglašen između dve najveće političke partije, donet je u pododboru Bundestaga i do danas nije menjan. Ukoliko bi se nemački stav promenio, to bi najpre moralo da prođe kroz Bundestag, pa tek onda da počne da se primenjuje“, objašnjava Proroković.

    Dodaje da je eventualna promena tog stava dug, ali i očigledan proces i da bismo sigurno za njega znali, jer bi se odvijao u institucionalnom obliku.

    Komentarišući Hanovu izjavu da veruje da je moguće da se rešenje spora između Srba i Albanaca ostvari do sredine 2019. godine, Proroković podseća da je od 2014. godine bilo nekoliko rokova za rešenje tog pitanja.

    „U ovom trenutku, po mom mišljenju, ništa ne ukazuje na to da će u skorije vreme do bilo kakvo novog dogovora doći“, zaključuje Proroković u razgovoru za Sputnjik.

    Tagovi:
    korekcija granica, obrt, zahtevi, novi, razmena teritorija, pritisak, institucije, dijalog, Evropska komisija, EU, Dušan Proroković, Johanes Han, Angela Merkel, Brisel, Nemačka, Kosovo i Metohija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga