16:00 18 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Samit u Pjongjangu, Severna Koreja

    Ključni korak: Kraj rata na Korejskom poluostrvu?

    © REUTERS / Pyeongyang Press Corps/Pool
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Sandra Čerin
    1261

    Samit u Pjongjangu doneo je daleko više rezultata nego što se očekivalo smatra Georgij Toloraja, profesor Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose.

    Sporazum dve Koreje potpisan na kraju samita u Pjongjangu privukao je veliku pažnju svetske javnosti i naišao je na odobravanje najuticajnijih zemalja sveta.

    Lideri Severne i Južne Koreje dali su zajedničko saopštenje o merama za denuklearizaciju, otklanjanju ratne pretnje i merama za uspostavljanje poverenja, a ministri odbrane dveju zemalja potpisali su dodatni sveobuhvatni sporazum o merama za pretvaranje Korejskog poluostrva u mirnu zonu.

    Prema rečima Vladimira Svedencova, eksperta Ruskog instituta za strateška istraživanja, lideri dve Koreje su ovim sporazumom faktički objavili kraj rata na Korejskom poluostrvu.

    „Svi potpisani dokumenti svedoče o tome da je reč o potpisivanju primirja, iako se sami sporazumi ne nazivaju mirovnim. Takođe, ministri odbrane dve države su potpisali vojni sporazum, a odredbe ovih dokumenata govore da su se obe strane obavezale da će pomeriti vojne postaje na bar kilometar od demarkacione linije. Drugim rečima, započeće demilitarizacija pogranične zone. To sve najverovatnije zaista znači da će doći do smanjivanja napetosti između dve države. Prvi koraci su učinjeni, poput ovog sporazuma o primirju i drugih dokumenata, a ostali konkretni koraci tek slede. Iskreno se nadam da će sve predviđene mere zaista biti realizovane u okviru predviđenih rokova“, kaže Svedencov.

    Da je samit u Pjongjangu doneo daleko više rezultata nego što se očekivalo, smatra i Georgij Toloraja, profesor Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose.

    „Sporazum o vojnim temama podrazumeva konkretne mere za smanjivanje napetosti, poput razoružavanja personala u inače napuštenom selu na demarkacionoj liniji i prekid svih vojnih vežbi. Ali, još je važnije to što ovaj sporazum iz Pjongjanga ima veliki značaj za predsednika južne Koreje Mun Džae Ina jer govori o denuklarizaciji, imajući u vidu da je lider Severne Koreje pristao da se definitivno zatvori i rasformira raketni poligon i demontira kompleks za nuklearna istraživanja. Ovo dakle jeste veoma važan momenat, ali sada ostaje da vidimo kako će na sve ovo reagovati SAD“, napominje Toloraja.

    Dugogodišnji novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović takođe navodi da samit u Pjongjangu treba posmatrati kako iz ugla odnosa dve Koreje, tako iz ugla odnosa Severne Koreje i SAD.

    „Ako govorimo o rezultatima koji su postignuti na trećem samitu lidera dveju Koreja, njihovi dogovori na papiru deluju veoma značajno i obećavaju veliko unapređenje odnosa između Južne i Severne Koreje, kako na vojnom, tako i na ekonomskom planu. Takođe, činjenica da su ministri odbrane dveju zemalja dogovorili da nikada i ni pod kakvim uslovima Severna i Južna Koreja neće napasti drugu stranu, mogao bi biti dalekosežan paragraf u svim ovim sporazumima. To takođe govori o izrazitoj želji obeju strana da ostvare ako je potrebno jednostran, mada bi bilo mnogo bolje da je to višestran međunarodni ugovor, o kraju Korejskog rata“, napominje Korkodelović i podseća da Korejski rat nije okončan mirovnim sporazumom već primirjem 1953. godine.

    Međutim, kako kaže, čak 50 posto svih pretpostavki o tome šta će se dešavati nakon ovog samita zavisi od stava Sjedinjenih Američkih Država.

    „To je, po mom mišljenju, znatno komplikovaniji deo jer SAD zahtevaju potpunu i proverljivu denuklearizaciju Severne Koreje i nisu spremne da toj zemlji skinu međunarodne sankcije sve dok ne vide opipljive rezultate ili čak i punu denuklearizaciju. Severna Koreja ne pristaje na to u ovom trenutku jer smatraju da su do sada povukli dosta koraka u tom procesu. Kim Džong Un se odrekao još u aprilu programa nuklearnog i raketnog razvoja, zatim je oslobodio najmanje trojicu Amerikanaca korejskog porekla koji su bili zatočeni u Severnoj Koreji pod sumnjom da su bili špijuni, a vraćeni su i posmrtni ostaci pojedinih američkih vojnika poginulih na severnoj strani poluostrva tokom rata“, primećuje Korkodelović.

    Ipak, dodaje naš sagovornik, američki predsednik Donald Tramp želi da u skorijoj budućnosti organizuje još jedan sastanak sa liderom Severne Koreje.

    „Prema nekim američkim analitičarima, Tramp ide ispred svojih saradnika i spreman je da bude elastičniji u zahtevima prema Severnoj Koreji nego što su to državni sekretar Pompeo, sekretar za odbranu Matis ili savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton, koji imaju mnogo tvrđi stav. U tom smislu dogovori iz Pjongjanga bi mogli da zadovolje Trampove planove i sujetu. Sa druge strane, Trampu očajnički treba pobeda na izborima za Kongres i Senat u novembru, a za tu pobedu mu je potreban još jedan veliki uspeh na međunarodnoj sceni. U tom smislu bi mu poseta Kim Džong Una i neki dogovor SAD i Severne Koreje mnogo značili“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.

    Tagovi:
    Južna koreja, Severna Koreja, samit, SAD, rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga