19:17 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Iranski rijali  i američki dolari

    Zajedno London i Moskva: Nesvakidašnji savez koji izvlači američki nož iz leđa Irana

    © AFP 2018 / ATTA KENARE
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 621

    Zvanični Teheran, potpomognut Trampom, uspeo je ono što nije pošlo nikome za rukom. Stvorio je savez Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Kine, EU i Irana.

    Sa sastanka održanog na marginama zasedanja Generalne skupštine UN oglasili su se zajedničkim saopštenjem ministri Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Kine, Irana i predstavnici EU. Rezultat — Evropska unija će stvoriti finansijski mehanizam za transakcije sa Iranom, koji zaobilazi američke sankcije.

    Učesnici tog sastanka su „pozdravili predloge za održavanje i očuvanje kanala plaćanja, a posebno inicijativu za stvaranje specijalnog mehanizma za olakšavanje plaćanja koja se odnose na izvoz Irana, uključujući naftu, i uvoz“.

    To su svetu predočili šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i ministar spoljnih poslova Irana Muhamed Džavad Zarif, a Mogerinijeva je potvrdila da će za obavljanje finansijskih transakcija sa Iranom članice EU formirati pravno lice.

    Novi mehanizam se, dakle, pokreće samo mesec i po dana pošto je EU, dan po objavljivanju novih američkih sankcija Iranu, aktivirala „zakon o blokadi“, koji je trebalo da spreči učinak američkih sankcija na evropske kompanije u poslovanju sa Iranom. Iako je tada Evropskoj investicionoj banci dato zeleno svetlo da EU kompanijama olakša poslovanje u Iranu, rezultat je očigledno izostao.

    Komentarišući najnoviju vest o najavi novog mehanizma za izbegavanje američkih sankcija, ekonomista Borislav Borović kaže da je to znak da dosadašnje evropske mere, kakav je „zakon o blokadi“, nisu odvratile kompanije od napuštanja iranskog tržišta.

    „Nesporno je da će kompanije iz EU trpeti ogromnu, možda i najveću štetu ako se povinuju sankcijama prema Iranu. Današnja vest da je EU najavila stvaranje finansijskog mehanizma za transakcije sa Iranom, koji zaobilazi američke sankcije, vrlo je važna. Naime, u zajedničkom saopštenju nakon ministarskog sastanka na marginama Generalne skupštine UN, Mogerinijeva je najavila da će za obavljanje finansijskih transakcija sa Iranom države članice EU formirati posebno pravno lice. Očigledno je da ranije mere EU koje je trebalo da kompanijama sa sedištem u EU amortizuju rizike poslovanja sa Iranom kršenjem američkih sekundarnih sankcija nisu dale rezultate“, kaže Borović za Sputnjik.

    On podseća da je takozvani statut blokiranja, koji je EU donela još 1996. godine da bi svoje kompanije zaštitila od američkih sankcija uvedenih Kubi, aktiviran posle Trampovih sankcija Teheranu. Predsednik SAD je, međutim, zapretio penalima evropskim kompanijama koje odluče da nastave poslovanje sa Iranom.

    Sredinom avgusta je već bilo jasno da će održanje poslova biti teško izvodljivo. Direktorka za međunarodne odnose organizacije „Biznis jurop“ Luiza Santos tada je rekla da je nesporno da evropske kompanije žele da posluju u Iranu, ali da će to ići teško pod novim uslovima i da je najizvesnije da će se od toga uzdržati.

    „Glavni problem je što naše zakonodavstvo nema ekstrateritorijalne efekte. To znači da neka odbrana postoji na tlu EU, ali nema zaštite na američkom tlu“, rekla je Santoseva. A najveći broj evropskih kompanija koje posluju u Iranu su one koje funkcionišu i na američkom tržištu, i to uz podršku američkog finansijskog sistema.

    One će morati da razmisle koje im je tržište važnije, američko ili iransko. Mislim da svi znamo odgovor na to pitanje, dodala je Santos.

    Statua Slobode u Iranu
    © AP Photo / Vahid Salemi

    Najava pokušaja sa novim mehanizmom sasvim je razumljiva s obzirom na činjenicu da je, posle Kine, EU najveći iranski spoljnotrgovinski partner. Razmena između Irana i EU raste treću godinu zaredom i na kraju prošle godine dostigla je 21 milijardu evra, što je bilo 53 odsto više nego u 2016. A ona u 2016. bila je 73 odsto veća nego 2015, kada je potpisan nuklearni sporazum sa Iranom, iz koga se ove godine Amerika povukla uz nove sankcije Teheranu.

    Kakve je poslove evropskih kompanija to ugrozilo Borović je ilustrovao primerom francuskog giganta „Total“, koji je većinski vlasnik jednog od najvećih svetskih prirodnih rezervi gasa, Južni pars. On napominje da je „Total“ računao da će u narednih dvadeset godina profitirati nekoliko desetina milijardi evra. Ali „Total“ se američkim finansijskim sistemom služi u devedeset odsto svojih transakcija. Slično je i sa „Pežoom“, koji je planirao godišnju proizvodnju od 200.000 automobila u fabrici u Iranu.

    „Evropljani će morati da idu sporednim putevima. Osim što će biti izloženi sankcijama, oni koji budu hteli da posluju sa Iranom, neće moći da koriste američke banke, sklapaju poslove u globalnoj rezervnoj valuti — američkom dolaru, kao ni da budu prisutni na američkim berzama. Evropske firme koje posluju sa SAD i koje koriste američke banke i vezane su za američki finansijski sistem, nemaju opciju zaobilaženja trgovine sa Iranom koje su razradile Kina i Rusija. Zato ova današnja najava o formiranju posebnog pravnog lica ide u tom smeru“, smatra Borović.

    Po njegovom mišljenju, odlazak zapadnih kompanija sa unosnog iranskog tržišta može biti poklon Rusiji i Kini.

    „Suočen sa novim ekonomskim sankcijama SAD i nesigurnim izgledima poslovanja sa Evropom, Iran se nada da bi sa Rusijom i Kinom mogao da proširi trgovinske odnose. I Moskva i Peking, koji imaju ekonomske probleme sa Vašingtonom, u dobroj su prilici da prihvate ponuđenu ruku Irana, ističe sagovornik Sputnjika.

    A Kina i Rusija su već počele da preduzimaju korake kojima nameravaju da zamene evropske kompanije koje ne žele svađu sa Vašingtonom.

    Kineski naftni div „Čajna petroleum“ odmah je pokazao nameru za posao vredan tri milijarde dolara za dalji razvoj džinovskog naftnog polja Jadavaran, gde je Kina zamenila „Šel“, koji je odlučio da posluša SAD. Još jedan kineski državni div, „Čajna nešenel petroleum“ otkupio je udeo „Totala“ u Južnom parsu.

    Uz to, „Rosnjeft“ od prošle godine ima zaključen plan rada na zajedničkim strateškim projektima u sektoru proizvodnje nafte i gasa u Iranu sa ulaganjima koja se mere milijardama dolara. Još jedna ruska državna kompanija — „Zarubežnjeft“, jedina je inostrana kompanija koja je potpisala novi ugovor za proizvodnju nafte u Iranu. Rusi će razvijati dva manja naftna polja kojima su se nadali britanski „Britiš petroleum“ i nemački „Vinteršal“.

    Naprosto, ruske i kineske kompanije ne zavise od američkog finansijskog sistema, kao što je slučaj sa onima iz EU.

    Jasno je da se potez Donalda Trampa prema Iranu uopšte ne isplati kompanijama iz EU. Pitanje je, međutim, koliko se isplati i Amerikancima.

    Prva reakcija Vašingtona na nove nesvakidašnje savezništvo koje su predočili Mogerinijeva i Zarif bio je poziv Iranu na pregovore, treći otkako je Tramp uveo nove sankcije. Stigao je odgovor poput onog prvog, iranskog predsednika Hasana Rohanija: „Kad nekome zabijete nož u leđa i onda kažete da hoćete da pregovarate, prvo što uradite je da izvučete taj nož“.

    Slično:

    Rohani: Poverenje Rusije i Irana nikada nije bilo veće
    Rohani: Iran će prevazići probleme, sankcije neće uspeti
    Rohani: Mi smo za razgovore, ali...
    Rohani: Nećemo lako odustati od prava na izvoz nafte
    Rohani: Tramp nas loše procenio
    Rohani: Istorijske greške koje će izolovati SAD
    Rohani: Povlačenje SAD iz sporazuma je kršenje morala
    Rohani: Amerikanci beskrupulozni licemeri
    Tagovi:
    evropske kompanije, poslovi, kineske kompanije, američke sankcije, ruske kompanije, iranski nuklearni sporazum, mehanizam, šteta, Borislav Borović, Donald Tramp, Mohamad Džavad Zarif, Hasan Rohani, Federika Mogerini, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga