14:16 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    CvetinĆilimanov

    Bivši savetnik Ivanova: Zapad nas je ponizio, ne damo Makedoniju! (video)

    © YouTube/Sputnjik Srbija
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1922

    Makedonci su odbacili ovu medijsku, psihološku, političku i propagandnu agresiju na narod i to je tragedija ovih dana — da je dobar procenat naroda koji je zaista bio okrenut prema Zapadu promenio mišljenje i prestao da na Zapad gleda kao na nešto demokratsko, nešto napredno i uspešno.

    Ovo za Sputnjik kaže Cvetin Čilimanov, novinar i bivši savetnik makedonskog predsednika Đorđa Ivanova. On dodaje da je u Makedoniji poslednjih nekoliko godina vršen veliki pritisak kako bi se došlo do ovog trenutka — da se ide na referendum kako bi Makedonija promenila ime i kako bi nakon toga ta zemlja postala članica NATO-a, a nekada u budućnosti i Evropske unije.

    „Taj pritisak ste svi videli poslednjih dana. Prvi put je Makedoniju posetila nemačka kancelarka Angela Merkel, zatim američki sekretar odbrane, a Federika Mogerini praktično ima rezervisanu hotelsku sobu u Skoplju na neodređeno vreme. Vršen je, dakle, ozbiljan pritisak na zemlju kako bi se dokazala pripadnost toj nekoj evroatlantskoj strani, koja zapravo nikada nije ni bila dovedena u pitanje. Makedonci su uvek hteli da trguju sa Evropom, da putuju u Evropu, a kada je reč o bezbednosnim pitanjima, Amerika je uvek bila garant za bezbednost u regionu“, kaže Čilimanov.

    Međutim, dodaje sagovornik Sputnjika, način na koji se došlo do ove nedelje, 30. septembra, predstavljao je otvoren napad na jednu političku opciju, konzervativnu političku opciju u Makedoniji, koja se smatra nosiocem makedonskog nacionalnog identiteta.

    „Poslednjih godina bili smo svedoci da određeni političari iz Vašingtona, iz prošle i sadašnje administracije, kao i iz Brisela, otvoreno zauzimaju jednu političku stranu i napadaju konzervativnu opciju u Makedoniji, a kao izgovor, da bi opravdali direktno mešanje u unutrašnje stvari Republike Makedonije, govorili su kako su Makedonci navodno proruski orijentisani i da postoji neka snažna proruska opcija u ovoj zemlji koja se mora suzbiti“, ocenjuje Čilimanov.

    Kako navodi, ovo uplitanje u unutrašnje poslove Makedonije u stvari je okrenulo veliki deo Makedonaca protiv Zapada.

    „Makedonci su odbacili ovu medijsku, psihološku, političku i propagandnu agresiju na narod, i to je tragedija ovih dana, da je dobar procenat naroda koji je zaista bio okrenut prema Zapadu promenio mišljenje i prestao da na Zapad gleda kao na nešto demokratsko, nešto napredno i uspešno“, kategoričan je Čilimanov.

    Na pitanje kako gleda na govor predsednika Makedonije Đorđa Ivanova u UN i da li će njegov poziv na bojkot uticati na građane Makedonije, njegov bivši savetnik kaže da ovaj referendum praktično nije imao drugu stranu.

    „Imali smo samo jednu stranu, koja trči na referendum, a konzervativna strana, koja je oduvek bila protiv ovakvog napuštanja pozicije suvereniteta i nacionalnog identiteta Makedonije, nije bila zastupljena jer su bili pod strašnom pretnjom zapadnih stranih gostiju u Makedoniji. Ivanov je ostao dosledan sopstvenim pozicijama, ustavu ove zemlje i zakletvi koju je dao. Ostao je pri tome da su važniji makedonski nacionalni interesi i suverenitet zemlje od obećanja da ćemo nekada biti članica EU samo ako napustimo sve te pozicije“, primećuje Čilimanov.

    Kako kaže, pokret za bojkot referenduma je bio neorganizovan i iza njega nije bilo političke partije. Sa druge strane, predsednik Ivanov nije član političke partije, što nalaže i ustav Republike, niti ima partijsku strukturu iza sebe.

    Međutim, dodaje Čilimanov, bilo je impresivno ovih dana videti kako se ljudi sami organizuju preko socijalnih mreža i neformalnih kanala, susedskih i porodičnih, kako bi odbili neverovatan pritisak da izađu na glasanje.

    Prema njegovim rečima, ljudi su i bez vođstva, izuzev predsednika Ivanova, ipak našli način, jer je, kaže, dominantna želja pre svega etničkih Makedonaca, većinskog naroda u ovoj zemlji, da ne izgube zemlju, jedinu državu koju Makedonci imaju u svetu.

    Oni, kaže Čilimanov, shvataju da referendum vodi ka gubljenju suvereniteta i da nemaju gde da idu posle toga.

    „To i jeste razlog bojkota. Izvršen je pritisak na Makedoniju, zemlju koja je uvek bila za otvorene veze sa Zapadom, ali koja nije htela da napravi ovaj odvratni kompromis i da se ponizi pred susednim zemljama, pred zapadnim zemljama. Nismo shvatali zašto je potrebno to poniženje da bismo bili član Evrope. Što je najstrašnije, možda i tiha većina naroda sada tako razmišlja, da neće zaboraviti ovu uvredu i ovaj napad na Makedoniju“, zaključuje Čilimanov za Sputnjik.

    Tagovi:
    referendum u Makedoniji, Cvetin Ćilimanov, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga