01:51 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Oklopno vozilo policije RS

    Lična karta izbora u Bosni i Hercegovini: Koji je scenario najopasniji za Srpsku

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 253
    Pratite nas

    Za koga i za koje organe vlasti će 7. oktobra građani BiH glasati na opštim izborima i da li Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj preti nestabilnost posle izbora.

    Predsednik RS Milorad Dodik
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Opšti izbori u Bosni i Hercegovini (BiH) biće održani u nedelju 7. oktobra. Na njima će 7.497 kandidata iz 128 političkih subjekata pokušati da osvoje 518 mandata u centralnim i entitetskim institucijama zadobivši poverenje 3.352.933 građana sa pravom glasa.

    Prema najavama iz Centralne izborne komisije BiH, izbori će okvirno koštati 8.500.000 konvertibilnih maraka, odnosno 4.350.000 evra. Za ovogodišnje izbore prijavljeno je 30 političkih subjekata više nego za prošle opšte izbore, koji su održani 2014. godine.

    Šta građani biraju

    Građani BiH u nedelju biraju tri člana Predsedništva BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske (RS), poslanike Parlamentarne skupštine BiH, Narodne skupštine RS, parlamenta Federacije BiH (FBiH) i skupština deset kantona u FBiH.

    PREDSEDNIŠTVO je najviši izvršno-politički organ u BiH i čine ga tri predstavnika konstitutivnih naroda (Srbin, Hrvat i Bošnjak). Na svakih osam meseci, oni se smenjuju na mestu predsedavajućeg Predsedništva tokom mandata od četiri godine.

    Na ovogodišnjim izborima, za funkciju člana Predsedništva prijavljeno je 15 kandidata, što je najmanji broj od uvođenja te funkcije. Kandidati za srpskog člana Predsedništva su dosadašnji predsednik RS Milorad Dodik ispred Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Gojko Kličković, nekadašnji premijer RS tokom devedesetih godina ispred SDS-a, dosadašnji član Predsedništva Mladen Ivanić ispred Saveza za promjene, koji na izborima nastupa pod imenom Savez za pobjedu, i Mirjana Popović iz Srpske napredne stranke.

    Statistički podaci o opštim izborima u BiH 2018.
    © Sputnik /
    Statistički podaci o opštim izborima u BiH 2018.

    Za bošnjačkog člana Predsedništva nadmeću se Šefik Džaferović iz SDA, Fahrudin Radončić ispred Saveza za bolju budućnost BiH (SBB), Denis Bećirović je kandidat socijaldemokrata (SDP), a Mirsad Hadžikadić i Senad Šepić kandiduju se ispred Platforme za progres i Nezavisnog bloka. Šesti kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva je Amer Jerlagić ispred Stranke za BiH.

    Kandidati za hrvatskog člana Predsedništva su Jerko Ivanković Lijanović ispred Narodne stranke Radom za boljitak, Dragan Čović ispred HDZ BiH, Boriša Falatar ispred Naše stranke, Diana Zelenika ispred HDZ 1990. i Željko Komšić ispred Demokratskog fronta.

    PREDSEDNIK RS najviši je organ izvršne vlasti u tom entitetu. Ima dva potpredsednika koji dolaze iz različitih konstitutivnih naroda. Isto lice može da bude birano na te funkcije najviše dva puta uzastopno i stoga je dosadašnji predsednik RS Milorad Dodik kandidat za člana Predsedništva BiH.

    Umesto njega, kandidat SNSD-a i koalicije okupljene oko te stranke za predsednika RS je dosadašnja premijerka Željka Cvijanović. Njen glavni protivkandidat je Vukota Govedarica iz Saveza za pobjedu. Pored njih, za mesto predsednika RS nadmeće se još 35 kandidata, od čega 21 nezavistan kandidat.

    PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BiH najviše je zakonodavno telo u BiH i sastoji se iz dva doma — Doma naroda od 15 delegata i Predstavničkog doma od 42 predstavnika.

    Dom naroda sastoji se od 5 Srba, 5 Bošnjaka i isto toliko Hrvata koji se biraju u Narodnoj skupštini RS i Domu naroda FBiH.

    Izbori za predstavnike u Predstavničkom domu izvode se po proporcionalnom sistemu. U FBiH, 21 od 28 predstavničkih mesta popunjava se izborima u tri izborne jedinice, dok se preostalih sedam mesta popunjava preko stranačkih lista. U RS se 9 od 14 predstavnika bira se u tri izborne jedinice, dok se preostalih pet bira sa stranačkih lista.

    NARODNA SKUPŠTINA RS najviše je zakonodavno telo i sastoji se od 83 narodna poslanika.

    Za razliku od Narodne skupštine RS, koja je jednodomna, PARLAMENT FBiH ima dva doma — Predstavnički dom (98 poslanika) i Dom naroda (58 poslanika).

    U okviru dvonacionalnog entiteta Federacija BiH postoji 10 federalnih jedinica, KANTONA, sa sopstvenim ustavima, parlamentima i izvršnim organima i u čijim su rukama široka ovlašćenja (policija, obrazovanje, korišćenje prirodnih resursa, prostorna i stambena politika, kultura), kao i nadležnosti podeljene sa FBiH (sudstvo, zdravstvo, socijalna zaštita). Kantoni se dalje dele na opštine i gradove.

    Posmatrači

    U centralnoj izbornoj komisiji (CIK) najavljeno je da očekuju da ovogodišnje izbore prati oko 50.000 posmatrača. Pored posmatrača političkih partija i nevladinih organizacija iz BiH, izbore u BiH pratiće i 25 međunarodnih političkih subjekata.

    Po broju za sada prednjače posmatrači iz Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a — 242. Slede ih posmatrači koje je prijavila ambasada SAD (110), a Delegacija EU u Sarajevu akreditovala je 45 posmatrača.

    Među ambasadama koje su akreditovale svoje posmatrače nalaze se i ambasade Nemačke, Bugarske, Italije, Španije i Švedske, dok su svoje prisustvo na izborima najavili i predstavnici izbornih komisija Rusije, Hrvatske i Južne Koreje.

    Kritične tačke

    Ono što može da zabrine to je mogućnost nemira tokom i posle održavanja izbora. Teško je predvideti šta bi se moglo dogoditi u različitim izbornim scenarijima, kaže banjalučki analitičar Anđelko Kozomara, ali pobeda koalicije okupljene oko Dodikovog SNSD-a i na nivou entiteta i na nivou BiH značila bi veliku sigurnost i stabilnost za Republiku Srpsku.

    Istovremeno ta bi pobeda izazvala dosta potresa na nivou BiH, smatra Kozomara.

    „Znamo da su predizborna obećanja jedno, a stvarnost drugo. Međutim, samo manji deo onoga što Dodik najavljuje ako postane član Predsedništva, bilo bi dovoljno da izazove velike potrese i nesuglasice sa bošnjačkim političkim predstavnicima. Bez obzira na taj mogući scenario, ne verujem da BiH ulazi u bilo kakvu krizu fizičkih razmera, odnosno demonstracija ili sukoba, pre svega zato što su ovde od 1995. godine stacionirane snage NATO-a, koje su po Dejtonskom sporazumu dužne da održavaju mir“, objašnjava on.

    Pobeda saveza za pobede na oba nivoa značila bi, prema Kozomarinom mišljenju, slabiju poziciju za RS unutar BiH, jer se ta politička grupacija pokazala kao više zainteresovana za centralizaciju vlasti na račun entiteta.

    Najgore po RS bila bi situacija slična onoj u protekle četiri godine, kada je na nivou RS vlast formirala jedna koalicija, a na nivou BiH druga.

    „Tu bi bilo ponovo sukoba i nesuglasica, deoba na patriote i izdajnike, sve bi to dovelo do daljeg ekonomskog urušavanja RS, daljeg iseljavanja mladih i imalo bi katastrofalne posledice“, kaže Kozomara. 

    Kozomara isključuje mogućnost nemira većih razmera, ali ne isključuje da bi pojedinci ili manje grupe mogli da pokušaju da izazovu manje ekscese.

     „Može se dogoditi da na sam dan izbora bude pojedinačnih ekscesa, ali oni ne mogu da se prošire, ne mogu da izazovu veće nemire.“

    Rejting opozicionog SDS-a ozbiljno je uzdrman, dodaje on, vešću da je zolju na poslovnu zgradu Agrama u Banjaluci ispalio njihov aktivista.

     „Oni su svesno izazivali nespokojstvo Banjalučana predstavljajući Banjaluku kao nesiguran grad, što apsolutno nije tačno. Banjaluka je jedan od najsigurnijih gradova u Evropi. Otkrivanje počinioca tog terorističkog akta je ozbiljno uzdrmalo pozicije SDS-a i nisu slučajno otkazali završni miting koji je bio predviđen za 5. oktobar.“

    Tagovi:
    Ivanić, Republika Srpska, Dodik, izbori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga