05:22 21 April 2019
Slušajte Sputnik
    Miting u hali Morača

    Ko je spreman da plati, moći će da sedi na „Oj, svijetla majska zoro“

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    3253

    Vlada Crne Gore utvrdila je na jučerašnjoj sjednici predlog Zakona o državnim simbolima i Danu državnosti, kojim se za neustajanje na crnogorsku himnu predviđaju kazne u rasponu od 300 do 2.000 evra.

    „Uvodi se obaveza javnih ustanova čiji je osnivač država, odnosno opština, da se zastava stalno vije na zgradama u kojima su smješteni ti organi i te ustanove. Takođe, u Predlogu zakona izmjena i dopuna zakona uvodi se obaveza ustajanja prisutnih prilikom izvođenja himne Crne Gore, kao i odgovarajuća kaznena odredba ukoliko se prekrši ovaj član zakona. Kazna fizičkim licima za neustajanje prilikom izvođenja himne Crne Gore iznosiće od 300 do 2.000 evra“, saopštio je ministar kulture Aleksandar Bogdanović nakon sjednice Vlade.

    Takođe, precizirano je i da će kazne za prekršaje odredaba ovog zakona za pravna lica iznositi od 300 do 20.000 evra, dok će se kazne za preduzetnike kretati od 300 do 6.000 evra.

    Odluka Vlade momentalno je izazvala brojne reakcije i komentare u javnosti. Ipak, činjenica da je Crna Gora primorana da svojim građanima pod prisilom utjeruje ljubav prema nacionalnim simbolima sama po sebi govori mnogo. U prilog tome svjedoče i mnogobrojni komentari na portalima i društvenim mrežama, koji konstatuju da je „žalosna zemlja koja silom tjera da se pozdravlja himna“.

    Politički analitičar Boško Vukićević smatra da „predloženi zakon o državnim simbolima ne može biti viđen drugačije nego kao nervozna, pa i panična reakcija crnogorskog režima na činjenicu da državni simboli nijesu prihvaćeni kod dobrog dijela naroda“. Za tu, kako kaže, „tužnu okolnost, najveću odgovornost snosi upravo vlast, koja je svojim diskriminatorskim i nepopustljivim stavom čitavu jednu nacionalnu zajednicu izopštila prilikom usvajanja poslednjeg crnogorskog Ustava“.

    „Prenebregnuvši i negirajući iskustva civilizovanih zemalja, crnogorski režim je donio odluku da najnoviji Ustav, dobrim svojim dijelom, počiva na negiranju volje i interesa jedne nacionalne zajednice u Crnoj Gori — srpske, zbog čega se on opravdano naziva antisrpskim. Tako je u okviru tog Ustava, recimo, većinski srpski jezik doveden u podređen položaj u odnosu na manjinski, crnogorski“, objašnjava Vukićević.

    Naš sagovornik se takođe osvrnuo i na detalje koji se odnose na crnogorske državne simbole, a koji su proteklih godina bili uzrok mnogih kontroverzi i plemika u javnosti.  

    „Ako uzmemo u obzir državnu zastavu, isključena je tradicionalna crnogorska zastava — trobojka, a za državnu uvedena verzija crnogorske ratne zastave, tzv. alaj-barjaka, koja je, opet, različita od istorijskog originala, jer je boja dvoglavog orla iz bijele promijenjena u žutu, a ova modifikacija može biti viđena samo kao odricanje od srpskog identiteta, jer je originalni bijeli orao svoje porijeklo imao u grbu Nemanjića“, objašnjava Vukićević.

    „Što se tiče himne koja je odabrana, radi se o tradicionalnoj i opšteprihvaćenoj crnogorskoj melodiji, čiji je izvor u narodnoj pjesmi ’Oj, junaštva svijetla zoro‘ iz 1863. godine. Crnogorski režim je i u slučaju himne odlučio da iritira srpsku zajednicu, pa je u tradicionalni tekst uvrstio strofu ratnog zločinca i saradnika fašista Sekule Drljevića. Imajući u vidu kriminalni istorijat političkog djelovanja Drljevića, suvišno je obrazlagati zašto je aktuelna verzija himne dobrom dijelu naroda neprihvatljiva“, dodaje sagovornik Sputnjika.

    Na koncu, iza Predloga novog zakona o državnim simbolima, po svemu sudeći, krije se još jedna bojazan vlasti u Podgorici. Naime, kada je riječ o nametanju obaveze da se državna zastava stalno vije na zgradama javnih ustanova, prema riječima Vukićevića, „postoji opravdana sumnja da režim takvim činjenjem želi da zamaskira i prikrije činjenicu da manjinske zajednice, prije svih albanska, prečesto u lokalnim sredinama u kojima imaju vlast ističu isključivo zastave manjinskog naroda“.

    „Moglo bi se reći da je upravo pomenuta nervozna reakcija, tj. predviđanje novčanih kazni za neustajanje na datu himnu, pokazatelj da nešto ’debelo‘ nije u redu sa pomenutim simbolima, načinima njihovog usvajanja i percepcijom koju veliki broj građana ima o njima. Jer, poštovanje se ne postiže prijetnjama i prisilom“.

    Tagovi:
    kazne, himna, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga