17:47 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Karta Hazarskog kaganata

    Stepski hodnik na jugu Rusije koji je progutao mnoge narode (foto)

    CC BY 3.0
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    11304

    Skiti, Huni, Avari, Hazari — sve njih je „progutala“ ruska stepa. Bugari su se spasli, jer su na vreme pobegli na Balkan. Ovih dana su ruski arheolozi, nakon dugogodišnjeg rada, saopštili da su pronašli prestonicu jedne od ovih nestalih država — Hazarskog kaganata. Da li će to dati odgovore na mnoga pitanja o ovom zagonetnom narodu, ostaje da se vidi.

    Minijatura „Bitka kneza Svjatoslava Igoreviča sa Hazarima“ iz Stare ruske hronike,15. vek. Reprodukcija.
    © Sputnik / Rudolьf Kučerov
    Minijatura „Bitka kneza Svjatoslava Igoreviča sa Hazarima“ iz Stare ruske hronike,15. vek. Reprodukcija.

    U delti reke Volge, na ostrvu, u periodu od 8. do 14. veka postojao je grad koji bi, kako za Sputnjik navodi arheolog Ema Zilivinska sa Instituta za etnologiju i antropologiju Ruske akademije nauka, mogao biti prestonica Hazarskog kaganata. Ova vest je prošlog meseca prostrujala svim medijima i postala tema mnogih diskusija.

    „On se protezao na oko dva kvadratna kilometra. Pretpostavlja se da se u njegovom centru nalazila tvrđava trouglastog oblika, sa zidinama od pečene cigle. Najveći problem predstavlja datiranje grada. Osnovni materijal za datiranje je keramika. Analiza arheološkog materijala i podaci dobijeni metodom radioaktivnog ugljenika pokazuju da je ovaj grad nastao u hazarsko vreme. U vezi s tim, postavlja se pitanje da li bi on mogao da bude prestonica Hazarskog kaganata Itil“, kaže Zilivinska.

     

    Iskopine u delti Volge
    © Sputnik / Ema Zilivinska
    Iskopine u delti Volge

    Ona objašnjava da se plan grada poklapa sa opisom Itila kod arapskih istoričara i cara Josifa. Moguće je da je u gradu postojala tvrđava od pečene cigle, koja podiže status grada i vezuje ga za carsku vlast. Pronađena je i keramika, a podaci dobijeni datiranjem donjih slojeva grada, dobijeni metodom radioaktivnog ugljenika dokazuju postojanje grada u 8-9. veku.

    Ipak, ovi dokazi grupe arheologa koji rade na iskopinama u delti Volge zasad nisu ubedili mnoge njihove kolege. Jedan od skeptika je i istoričar i arheolog sa Ruskog državnog humanitarnog univerziteta Vladimir Petruhin, koji smatra da se radi o romantičarskim pogledima arheologa na nauku.

    Hazari
    © Foto : Public domain
    Hazari

     

     

     

    „Otkriveni su vrlo interesantni kompleksi posthazarskog vremena. Međutim, da bi se dokazalo da to jeste prestonica, potrebno je da se pokaže da je u tom gradu pronađena tvrđava od pečene cigle koju opisuju arapski izvori, a toga tamo nema. Ovde je više prisutan romantičarski pogled onih koji rade na tom iskopavanju. Njih je moguće razumeti, ali nauka još uvek nije spremna da prihvati takav pogled“, objašnjava Petruhin.

    Hazari — nestali narod ruske stepe

    A ko su uopšte Hazari i koji narodi se danas mogu smatrati njihovim genetičkim naslednicima?

    Disk sa Davidovom zvezdom pronađen na teritoriji nekadašnjeg Hazarskog kaganata
    Disk sa Davidovom zvezdom pronađen na teritoriji nekadašnjeg Hazarskog kaganata

    „Ne znamo odakle su došli Hazari, jer su došli u istočnu Evropu zajedno sa ostalim nomadima koji su govorili turkijski jezik. Oni su bili dosta slični i ne možemo da napravimo razliku između Hazara i njihovih rođaka Bugara, koji su takođe u to vreme govorili turkijski jezik i živeli pored Crnog mora. To ostaje zagonetka. Ni o njihovim genetičkim naslednicima ne možemo ništa da kažemo. To je sudbina svih onih koji su živeli u tom stepskom hodniku i tamo formirali svoje imperije. Ne znamo ništa ni o naslednicima Huna, koji su nestali zajedno sa svojom državom. Naslednici Avara, prethodnika Huna u tim stepama, isparili su, nestali bez traga, kako svedoči letopis ’Povest minulih leta‘. Kada se raspadala država, nestajao je i narod i svi pretendenti na titulu naslednika tog naroda su nacionalne romantične konstrukcije kojima ne treba verovati“, navodi ruski istoričar.

    Još jedna od zagonetki za istoričare ostaje i dinastija koja je vladala kaganatom. Ona je vodila poreklo od visokog turkijskog roda Ašina, poreklom sa Altaja. Ono što je poznato, jeste da su njihovi vladari uzeli titulu kagana, što je značilo kan kanova, nešto slično carskoj tituli. Oni su sebe smatrali ravnim persijskim šahovima i vizantijskim carevima.

    Pleme Poljana daje danak hazarima, minijatura iz Rađivilovog letopisa XV vek
    Pleme Poljana daje danak hazarima, minijatura iz Rađivilovog letopisa XV vek

    Međutim, iako su živeli pored Persijanaca — muslimana i Vizantinaca — hrišćana, sa kojima su imali žive kontakte, ipak su izabrali treću religiju — judaizam. To je još jedno pitanje koje budi veliko interesovanje kod ljubitelja misterija i teorija zavere.

    „Kagan koji je izgubio rat od muslimana nije mogao da primi islam, jer mu to nije išlo u prilog, kao ni hrišćanstvo, jer je pretendovao na vizantijsku teritoriju na Krimu. Bila mu je potrebna neutralna religija koju bi priznavali i muslimani i Vizantinci. Ta religija je bila judaizam. Jevrejska naselja su postojala na teritoriji Hazarije pri Crnom moru. Najverovatnije su ti Jevreji, koji su odavno navikli da žive sa nomadima, između ostalog sa Bugarima, kagana podstakli na tu mudru odluku, pošto su judaizam kao religiju Svetog pisma priznavali i muslimani i hrišćani i mogli su se dogovarati“, naglašava Petruhin.

    Međutim, kao nijedna država pre njega, tako ni Hazarski kaganat nije mogao biti dugovečan u stepi.

    Klaudij Lebedev, susret Svjatoslav i vizantijskog cara Jovana
    © Wikipedia /
    Klaudij Lebedev, susret Svjatoslav i vizantijskog cara Jovana

    „Bugari su opstali, ali samo zahvaljujući tome što su uspeli da se dogovore sa Slovenima na Balkanskom poluostrvu. Rano su prešli na slovenski jezik i samo je ostalo turkijsko ime slovenske države. Ali ne u stepama, već na Balkanu, na granici sa Vizantijom“, pojašnjava istoričar.

    Hazarski kaganat je sa lica zemlje zbrisao ruski knez Svjatoslav. On je uzeo titulu kagana, koju su kasnije nosili i njegov sin Vladimir, koji je pokrstio Ruse, i unuk Jaroslav Mudri. Ona im je omogućila vlast nad mnogim narodima istočne Evrope i ravnopravan položaj sa drugim krunisanim glavama njihovog vremena.

    Tagovi:
    arheologija, Hazarski kaganat, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga