08:24 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Miroslav Lazanski

    Kišobran u Deveselu: Kako su Amerikanci nacrtali Rumunima metu na čelu (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1849

    Predstojeći bezbednosni forum u Beogradu, koji se održava od 17. do 19. oktobra pod nazivom „Zajedništvom do odgovora na novu normalnost“, baviće se po svoj prilici raznim stvarima osim američkom antiraketnom bazom u Rumuniji, koja se nalazi na oko dvesta kilometara vazdušnom linijom od Beograda.

    SAD su zvanično 12. maja 2016. godine aktivirale položaj protivraketne odbrane (PRO), vredan 800 miliona dolara, smešten u vazduhoplovnoj bazi „Deveselu“ u južnom delu Rumunije.

    Sistem je praktično postao operativan 18. decembra 2015. godine, kada su pripadnici američke mornarice preuzeli kontrolu baze nakon završetka njene izgradnje koja je počela 2013.

    Iako se Rusija od početka protivila instaliranju američke protivraketne baze jer smatra da je ova potez uperen protiv nje, a ne, kako se zvanično predstavlja, protiv Irana, američki zvaničnici su saopštili da je sistem u Rumuniji namenjen za odbranu od balističkih raketa zemlja-zemlja malog i srednjeg dometa. 

    U vreme Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza nikada u Rumuniji i Bugarskoj nije bilo sovjetskih vojnih baza, a sada su tamo američke.

    To se indirektno tiče i Srbije, ocenio je spoljnopolitički komentator Miroslav Lazanski u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ u produkciji Sputnjika. 

    „Baza u Deveselu, kao i ona u Poljskoj, predstavlja direktno kršenje antibalističkog sporazuma Amerike i Sovjetskog Saveza iz 1972. godine. Time su Amerikanci zapravo napravili ofanzivno-defanzivni kišobran, takoreći na samim granicama Rusije, i Rumuni su legitimno prva ruska nuklearna meta. Znači, ako dođe do neke krize, Rusi će prvo da gađaju ’Devesel‘, a to su nuklearne eksplozije na 200 kilometara od Beograda. Da li je iko o tome razmišljao?“, upitao je Miroslav Lazanski.

    Na pitanje Lazanskog da li su Rumuni svesni šta su dobili, Milan Petrović, novinar Politike iz Bukurešta, kaže da se naježio kada je prvi put čuo da će u Rumuniji biti instaliran ovaj sistem protivraketne odbrane.

    „Rumuni su u potaji zabrinuti, međutim, zvanično se tvrdi kako to obezbeđuje rumunsku nezavisnost. Ali to pitanje stalno lebdi u vazduhu, a ruski predsednik Putin je nekoliko puta opomenuo Rumuniju da pazi šta radi. Zbog njegovih opomena, a naročito kada je rekao da je ’Deveselu‘ stavljen na spisak prvih atomskih ciljeva, ovdašnja javnost se uzrujala. Međutim, stalno ih ovde umiruju da to neće biti, da je to sigurnost i da će Amerikanci da nas brane. To je dakle cena, jer mi imamo američku zaštitu, ali to treba da platimo. To se time opravdava“, objašnjava Petrović. 

    Kako kaže, ono što je najgore, a što jasno proizilazi iz pisanja tamošnjih i svetskih medija, ali i tvrdnji iz Rusije, jeste da se baterije na protivraketnom sistemu brzo i jednostavno mogu iz odbrambenih pretvoriti u ofanzivne. 

    Petrović napominje da je upravo ta činjenica ključ ovog pitanja, ali da se to u medijima retko pominje, uprkos tome što rumunskim vlastima nije svejedno.

    „Rumuni sa žaljenjem tu i tamo konstatuju da nemaju nikakav uticaj na komandu u ’Deveselu‘, jer je ona potpuno u rukama Amerikanaca. Iako je to bolno pitanje, štampa o tome ne piše, ali se osećanja običnih Rumuna vide. Kada sa njima o tome razgovaram, oni sumnjičavo vrte glavom. Iako ovde u Rumuniji jako vole Amerikance i za njih je sve iz Amerike dobro, ipak provejava ta nota bojazni ’šta će biti ako…‘, jer to jeste realna opasnost“, kategoričan je Petrović.

    Kako dodaje, Rumuni nude Amerikancima svoju teritoriju, kao i Poljaci, nadajući se da će sa Amerikancima doći i ekonomska saradnja. 

    „Međutim, dolari nisu stigli i u tome je vic. Američke kompanije nisu došle u Rumuniju. Tu su razne holandske, nemačke, francuske, ali američki kapital nije stigao i to lebdi u vazduhu“, konstatuje Petrović u emisiji „Na nišanu Lazanskog“.

    Tagovi:
    NATO, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga