14:17 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Astana, prestonica Kazahstana

    Sprema li se preokret u saradnji Srbije i moćne evroazijske sile

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 635

    Treća poseta za dve godine predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kazahstanu nesumnjivo svedoči o kontinuitetu dobrih političkih odnosa dveju zemalja, koji, uprkos obostranim namerama, nikako da pokrenu i privrednu saradnju.

    U prestonici Kazahstana Astani predsednik Srbije Aleksandar Vučić treći put za dve godine predvodi državnu delegaciju u kojoj su se, pored pojedinih ministara, i ovoga puta našli predstavnici 49 srpskih kompanija.

    Reč je o firmama iz različitih sektora, od IT, građevine, poljoprivrede, farmacije, do industrije nameštaja i turizma. Oni će učestvovati na Poslovnom forumu za koji se očekuje da će da iznedri neke od ugovora o poslovima, pre svega u građevini i vazdušnom saobraćaju, koji bi trebalo da uzdignu više nego skromnu robnu razmenu.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Kazahstanom nije stigla ni do sto miliona dolara. Iznosila je 88,9 miliona, od čega je srpski izvoz bio vredan 28,8 miliona. Problem je što i tako skromna razmena iz godine u godinu kliza nadole. Ona je u 2015. dobacila do 166,6 miliona dolara, uz naš izvoz od 24,4 miliona, a i to je bio pad od 22,5 odsto u odnosu na 2014.

    Očigledno, od pomoći nije bio ni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom, koji je Srbija zaključila još 2010. godine, a koji podrazumeva bescarinski izvoz sa obe strane. Zato i ne čudi što je Vučić danas novinarima u Astani rekao da je molio i premijera i predsednika Kazahstana, kao i predsednika Rusije, da Srbiji dozvole bescarinski izvoz 5.000 automobila „Fijata 500 L“, kao i pojedine vrste sireva, cigareta, živinskog mesa.

    Šta će biti od toga, moglo bi biti poznato u januaru kada će uslediti treća runda pregovora, kazao je Vučić, uz nadu da će ruski i kazahstanski partneri na to pristati. On je, uz to, novinarima predočio da je sa domaćinima u Astani razgovarao i o mogućnostima da se nađe strateški partner za dugogodišnjeg gubitaša, pančevačku „Petrohemiju“.

    Komentarišući nastojanja da uspostavimo bolje privredne odnose sa Kazahstanom, nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže da je reč o finansijski izuzetno moćnoj državi.

    Kazahstanska privreda se, kaže on, po svojim realnim kapacitetima faktički ubraja u grupu 20 najvećih privreda sveta imajući u vidu njene potencijale u nafti, gasu, uranijumu. Ona je prva u svetu ne samo po rezervama, nego i po proizvodnji uranijuma, goriva za nuklearne elektrane. Nezaobilazna je njena hemijska industrija, zasnovana na nafti, odnosno petrohemija. Uz to, kazahstansku privredu odlikuje jako razvijena poljoprivreda, navodi Đukić za Sputnjik.

    Privrednu snagu Kazahstana najbolje oslikava podatak da je, zahvaljujući nafti i gasu još pre tri godine ostvario BDP od 173 milijarde dolara, a imao prihod po stanovniku od 10.500 dolara. Još je 2000. godine otplatio svoj dug MMF-u, sedam godina pre planiranog roka.

    Takva zemlja je jako privlačan i izazovan partner, smatra Đukić, ali i dodaje da mi, nažalost, nemamo takvih potencijala koji bi mogli da udovolje zahtevima kazahtanskog tržišta. On je ocenio da je vrednost ukupne robne razmene Srbije i Kazahstana na nivou statističke greške.

    „Nažalost, ni zona slobodne trgovine koju imamo sa Kazahstanom nije mogla da podstakne neku veću trgovinsku razmenu, tako da naša struktura privrede ne odgovara tržištu Kazahstana i njegovim zahtevima. Ono pre svega traži jako puno građevinskih firmi, građevinskih stručnjaka, arhitekata, inženjera, kvalifikovane radne snage“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje možemo li računati na kazahtanske investicije, on podseća da je ta država do sada dosta investirala, pogotovo u zemlje istočne Evrope, Rumuniju, Ukrajinu… Samo u Rusiju desetine milijardi dolara. Napominje da su to pre svega investicije u rafinerije nafte i petrohemiju, odnosno u energetski sektor koji je, kako kaže, u Srbiji uglavnom pokriven. Jer da bi takve investicije došle u Srbiju, Kazahstan mora imati mogućnost dotura svoje nafte ovde, objašnjava on.

    Oduvek imamo izvanredne političke odnose sa Kazahstanom i ne čude ove intenzivne posete. Poenta je, međutim, u tome da je lopta na našoj strani, u dvorištu vlade Srbije, koja mora da organizuje sopstvenu privredu, smatra nekadašnji ambasador, navodeći da bi, na primer, trebalo ukrupniti građevinsku industriju koja u Kazahstanu može da ima najbolji prolaz.

    „Vlada Srbije mora da stvara takvu privrednu strukturu, preduzeća koja će sutra moći da se pojave na tržištu Kazahstana ili neke druge zemlje. Inače ćemo ostati na periferiji tih zbivanja“, upozorio je Ćukić, ukazujući na činjenicu da je velika zabluda da investicije Kazahstana u Evropi predstavljaju privatni kapital. U pitanju su, ističe on, državne firme, kao uostalom i one iz Kine koje su investirale do sada u Srbiju, napominje on.

    Đukić na kraju ukazuje na značaj Kazahstana:

    „On je ne samo moćna i sve moćnija, ekonomska, finansijska, privredna sila, nego i politički izuzetno važna zemlja zato što se nalazi u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Šangajskoj organizaciji za saradnju, Azijskoj organizaciji za ekonomsku saradnju i bezbednost i drugim organizacijama koje pokrivaju Centralnu Aziju i Srednji istok“.

    Slično:

    SAZNAJEMO Kako će Kazahstan ojačati vojnu industriju Srbije: Obuka i za kosmos
    Kazahstan traži reformu Saveta bezbednosti UN
    Zbogom evro, zbogom dolari: Kazahstan ima novu svetsku valutu
    Rusija i Kazahstan prave novu raketu srednje klase
    Kazahstan „zaradio“ 26 milijardi dolara tokom G20
    Tagovi:
    Petrohemija, fijat 500L, Astana, robna razmena, poslovni forum, privredna saradnja, kompanije, investicije, Srećko Đukić, Nursultan Nazarbajev, Aleksandar Vučić, Kazahstan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga