11:34 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Testiranje nuklearnog oružja u Enevetaku 1952. godine

    Zašto se više ne testira nuklearno oružje

    © Flickr / International Campaign to Abolish Nuclear Weapons
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 240

    Radioaktivno zagađenje, zemljotresi, narušavanje prirodnih atmosferskih procesa i nekontrolisana snaga najstrašnijeg oružja u istoriji dovelo je do toga da je čovečanstvo, koje je sredinom prošlog veka testiralo nuklearne eksplozive, ubrzo shvatilo da planeta Zemlja nije vojni poligon.

    Tačno pre 55 godina, 10. oktobra 1963. godine, stupio je na snagu Ugovor o zabrani testiranja nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom. Dokument su potpisale vodeće vojne sile tog vremena: SSSR, SAD i Velika Britanija, ali su izostali neki članovi nuklearnog kluba.

    Danas je nuklearna eksplozija fizički fenomen, proučavan praktično sa svih strana. Do 1963. godine protivnici Hladnog rata su uspeli da unište municiju težine od stotine kilotona i desetine megatona u vodi, vazduhu i na zemlji. Naučnici i vojska su dobili mnogo informacija o ponašanju takvog oružja, empirijski su otkrili njegove jake i slabe strane i stvorili sredstva zaštite od štetnih faktora. Pokazavši na šta je sposobna nuklearna bomba, ova istraživanja su zapravo sprečila Treći svetski rat. I nanela ozbiljnu, ali nadoknadivu štetu.

    Mnoge bivše lokacije nuklearnog testiranja su i dalje nepogodne za obitavanje čoveka. Na primer, koralno ostrvo Bikini, koje ulazi u sastav Republike Maršalskih Ostrva, dugo vremena je koristio Pentagon za ispitivanje nuklearnih i termonuklearnih eksplozija. Amerikanci su 1. marta 1954. godine tamo aktivirali hidrogensku bombu „Kasl bravo“. Eksplozija je izazvala ogromnu štetu, zauvek promenivši oblik atola Bikini. Radioaktivna kontaminacija je bila izuzetno ozbiljna. Zaražena je zona dužine preko 550 i širine oko 100 kilometara. Ovaj incident je izazvao talas masovnih antivojnih demonstracija u svetu.

    Sovjetska strana je takođe umešala svoje prste. Najsnažnijom municijom svih vremena se smatra hidrogenska „Car-bomba“ AN602, težine 58 tona, koja je razvijena u SSSR-u u periodu od 1954. do 1961. godine. Ona je testirana na nuklearnom poligonu „Suhoj nos“ na Novoj Zemlji 30. oktobra 1961. godine. Vatrena lopta za vreme eksplozije je dostigla širinu od četiri i po kilometra. Nuklearna pečurka je dostigla visinu od 70 kilometara i prevazišla je granice stratosfere. Seizmički talas je okružio svet tri puta. Jonizacija atmosfere oko 40 minuta ometala je radio-komunikaciju na stotine kilometara od mesta ispitivanja. Svetlosno zračenje je moglo prouzrokovati opekotine trećeg stepena na udaljenosti do 100 kilometara. Ovaj eksperiment je pokazao da se moć termonuklearne eksplozije može povećati do beskonačnosti.

    Sovjetska strana je bila inicijator pregovora u Ženevi o ograničavanju testiranja opasnih za ceo svet. Prvi međunarodni sporazum koji reguliše proces stvaranja nuklearnog oružja stupio je na snagu 10. oktobra 1963. godine. Bez obzira na to, Kina je produžila nuklearno testiranje na zemlji sve do 1980, a Francuska do 1974. godine. Zemlje koje su potpisale sporazum, počele su podzemna testiranja. Smatrali su da je takvo testiranje bezopasnije za životnu sredinu. Podzemna eksplozija je u nekoliko aspekata slična vazdušnoj, ali su posledice detonacije znatno manje. Države su dobile mogućnost da testiraju oružje u uslovima koji će atmosferi naneti manje štete.

    SSSR je od 1964. do 1990. godine izveo gotovo 500 podzemnih eksplozija u bušotinama i podzemnim lokacijama. Testiranja su se uglavnom odvijala na Semipalatinskom poligonu i na Novoj Zemlji, i to ne samo u vojne svrhe. Pokušali su da usmere destruktivnu snagu oružja u mirnodopskom pravcu — da intenziviraju eksploataciju nafte, gasa, metala, da promene granice vodenih rezervoara i slično. Za testiranjem na zemlji i pod vodom više nije bilo potrebe: računarski programi danas odlično funkcionišu prilikom simulacije eksplozije. A bojeve glave, koje su sada u upotrebi u naoružanju, neće uskoro zatrebati.

    Potpuna zakonska zabrana nuklearnog testiranja je stupila na snagu 10. septembra 1996. godine. Do danas sporazum nisu potpisali samo Indija, Pakistan, Kina i Demokratska Narodna Republika Koreja. Severna Koreja je trenutno poslednja država koja se odlučila na testiranje. Pjongjang je 3. septembra 2017. godine testirao termonuklearnu bombu na poligonu „Pungeri“, što je izazvalo krajnje negativnu reakciju međunarodne zajednice. Zbog toga je 20. aprila 2018. godine lider Severne Koreje Kim Džong Un objavio zamrzavanje programa nuklearnih i raketnih testiranja. 

    Tagovi:
    nuklearno oružje, test, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga