18:02 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Sala za sednice Saveta Evrope u Strazburu

    Udar na Rusiju mogao bi da uništi Savet Evrope

    © Sputnik / Vladimir Fedorenko
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1362

    Rusija nije ostala nema na pretnje generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda da bi Moskva mogla da bude isključena iz članstva u ustavnim organima ove organizacije ukoliko ne obnovi isplatu doprinosa za budžet Saveta Evrope.

    Savet Evrope
    © AFP 2018 / FREDERICK FLORIN

    Reagovao je predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruske Državne dume Leonid Slucki, koji je izjavu generalnog sekretara SE ocenio kao još jednu političku igru i naveo da bi Rusija trebalo da razmisli o stopiranju ili zamrzavanju članstva u Savetu Evrope, bez čekanja početka procedure isključivanja iz te organizacije.

    I nekadašnji diplomata Zoran Milivojević veruje da je cela ova akcija i pretnja zvaničnika Saveta Evrope politički motivisana i vezana za globalni kontekst pokušaja suprotstavljanja Rusiji svim sredstvima.

    „Ukoliko bi došlo do izlaska Rusije iz Saveta Evrope, u bilo kojoj formi i bez obzira na to ko bi tu odluku doneo i kako, to bi bio kraj Saveta Evrope. To je potpuno jasno jer Savet Evrope je jedina panevropska organizacija u kojoj nisu članice transatlantske države. Dakle, u slučaju izlaska Rusije, to bi bio kraj ovog tela, a Evropa bi zaista ostala bez jedne organizacije koja štiti njene interese u celini“, kategoričan je Milivojević.

    Takođe, dodaje naš sagovornik, to bi u Savetu Evrope izazvalo podele i stanje kakvo sada imamo u samoj Evropskoj uniji — sukob Istoka i Zapada.

    „Pretnja da će Rusija biti izbačena je neprincipijalna, jer je i ranije bilo slučajeva da, na primer, neke siromašnije ili manje zemlje nisu na vreme plaćale te kontribucije iz ovih ili onih razloga, pa se to tolerisalo. Nikada nije bilo političkog stava da se neko zbog toga kazni, već se tražio modus da Savet Evrope opstane kao panevropska organizacija, osnovana 1949. godine, koja je zaista bila jedina izvorna organizacija tog tipa i obuhvatala je sve zemlje Evrope“, objašnjava nekadašnji diplomata.

    Milivojević je uveren da, ukoliko Rusija ne namerava da napusti ovu organizaciju, teško da je mogu isterati.

    Kako kaže, oko toga neće biti moguće postići konsenzus u samom Savetu Evrope, iz prostog razloga što u Evropi i inače postoje podele oko sankcija koje su uvedene Rusiji, pa bi to i u ovom slučaju došlo do izražaja.

    „Međutim, sasvim je sigurno da će se pritisak na Rusiju nastaviti, što pokazuje u kojoj meri su ovi globalni odnosi sada prisutni na evropskom terenu i koliko je velika nervoza nekih zapadnih centara moći. Zbog nemoći da se ruski uticaj suzbije, koriste se sva sredstva, pa i na štetu sopstvenih interesa, jer ne treba zaboraviti da je Savet Evrope bio organizacija koja se pre svega bavila ljudskim pravima i vladavinom prava. To je bio jedan koristan mehanizam, neka vrsta čistilišta za Evropu, za integracije i demokratizaciju i sve do pada Berlinskog zida to je trajalo na način koji je bio prihvatljiv za sve“, napominje Milivojević.

    Posle toga, kako dodaje, došlo je do veće politizacije ove organizacije, a ovo što se sada čini sa Rusijom je par ekselans zloupotreba Saveta Evrope u funkciji nekih globalnih antiruskih interesa.

    Pitanje je, dodaje nekadašnji diplomata, može li se naći način da se ova kriza prevaziđe, ako se ima u vidu diktat poteza koji stiže sa Zapada, zaoštrenost međusobnih odnosa, ali i interesi pojedinih transatlantskih centara moći da po svaku cenu sačuvaju svoju poziciju.

    „Mislim da će ovaj pritisak ostati sve dok je u interesu, pre svega, Vašingtona i tih centara, jer njih ne interesuje sudbina Evrope niti im je važno da li će Savet Evrop opstati i biti u funkciji. Naprotiv, stiče se utisak da oni ruše te mehanizme, kao što i inače Vašington ruši ceo taj multilateralni mehanizam koji je do sada bio relevantan i koji je podrazumevao saradnju i vladavinu prava, a koji očito u ovom trenutku nisu prihvatljivi. Oni to ruše kao što ruše i Evropsku uniju na neki način ili Savet Evrope. Dakle, sve mehanizme koji su u funkciji zaštite evropskih interesa“, primećuje Milivojević i dodaje da nije siguran koliko su evropske zemlje rezistentne na taj pritisak i koliko shvataju u kojoj meri Evropa u svemu tome gubi — odricanjem od sopstvenih, evropskih interesa, zarad transatlantskih interesa.

    Podsetimo, predstavnicima Rusije je 2014. godine oduzet niz ovlašćenja u Parlamentarnoj skupštini SE zbog stava o Krimu. 

    Moskva je saopštila da ne može da radi u takvim uslovima, obustavila je učešće na sednicama, a od 2016. godine ne šalje dokumenta za akreditovanje članova svoje delegacije. 

    U junu 2017. godine Rusija je saopštila da obustavlja deo uplata u budžet Saveta Evrope, sve dok se njenoj delegaciji ne obnove ovlašćenja u punom obimu.

    Tagovi:
    Savet Evrope, EU, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga