14:15 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zastava EU

    Istorijska bitka pred Evropom, gde je tu Srbija (video)

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    2321

    Štafetu u kritikama aktuelne evropske administracije od mađarskog premijera Orbana po svoj prilici preuzeo je italijanski vicepremijer Mateo Salvini, koji je nedavno izjavio da su „pravi neprijatelji Evrope šef Evropske komisije Žan-Klod Junker i birokratija u Briselu“.

    Ova izjava lidera italijanske „Lige“ samo je jedan u nizu sve jačih glasova političkih elita brojnih evropskih zemalja, koje se protive potezima Brisela u brojnim pitanjima.

    Ako ovim unutrašnjim turbulencijama koje potresaju EU dodamo i više nego komplikovane pregovore o Bregzitu, ali i zaoštrene odnose Brisela i SAD zbog svojevrsnog rata tarifama, postavlja se pitanje — da li je EU samoj sebi najveći neprijatelj?

    Prema mišljenju profesora Filozofskog fakulteta dr Slobodana Antonića, činjenica je da je EU u dubokoj krizi i to, kako je objasnio u emisiji „Sputnjik intervju“, u najmanje dve dimenzije.

    „Prva dimenzija jeste kriza demokratije i demokratskih, ne samo institucija već i očekivanja, dok je druga kriza socijalne sigurnosti i gubitka poverenja u te institucije od strane, pre svega, stanovništva koje pripada srednjim i nižim slojevima. To su dve ozbiljne krize koje drmaju temelje EU, dok se sve ostalo javlja i kao deo međunarodnih odnosa koji mogu biti danas ovakvi, a sutra onakvi“, primećuje Antonić.

    Kako kaže, EU je u poslednje dve decenije intenzivno razvijana kao, pre svega, projekat elite, a svako nastojanje da se ojača uticaj običnih ljudi na donošenje ključnih odluka proglašavano je populizmom.

    Danas se, dodaje Antonić, stalno govori kako postoje neke populističke tendencije i političari koji, navodno, ne razumeju koncept otvorene ekonomije, ljudskih prava i tome slično, a zapravo je reč o tome da se EU gotovo u potpunosti razvila prema konceptu institucije koja pre svega služi da obezbedi privilegovan položaj elite, kako političke tako i one ekonomske.

    „Tu leži osnovni sukob jer EU, na neki način, predstavlja zaštitu sistemu odnosa koji pogoduje vrlo malom delu stanovništva, dok ostalo stanovništvo živi u stanju kontinuiranih trendova da im se smanje socijalna i ekonomska prava, a da im se, sa druge strane, apsolutno poveća socijalna nesigurnost. To je razlog zbog čega običan svet ima vrlo skeptičan odnos prema EU i njenim institucijama. Dakle, evropska ekonomska i politička elita nastoji da zadrži svoje privilegovane pozicije, optužujući ljude koji nastoje da nekako zaštite svoja prava i da se izbore za sigurnu budućnost, da su žrtve populizma i ekstremne desnice“, ukazuje Antonić.

    Upitan da li će izbori za Evropski parlament, u maju iduće godine, zaista biti sudbonosni za dalji put kojim će se kretati EU, kao i kako treba gledati na najavu formiranja svojevrsnog „desnog“ fronta na tim izborima, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da oni neće doneti potpuni preokret u Evropi ili kraj Evropske unije kakvu znamo, ali da će zasigurno biti istorijski.

    Momir Bulatović - Bez distance
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    „Naime, dosad smo uvek imali situaciju da su dve grupacije etabliranih političkih opcija — Evropska narodna partija koja okuplja umereno desne partije, konzervativne, demohrišćanske opcije, i Partija evropskih socijalista, koja okuplja socijaldemokrate i stranke levog centra, bile ubedljivo dominantne. Sada se može desiti da budu razdvojene na toj tabeli i da poredak ne bude isti kao dosad, ali ti izbori su još uvek daleko. Verujem da će, kao odgovor na rast takozvanih ’populista‘ doći i do rasta liberala, i prilično sam siguran da neće doći do krize institucija, iako to mnogi predviđaju. Takođe, mislim da će Evropska narodna partija i PES ipak imati dovoljno poslanika da formiraju većinu“, kaže Rajić.

    Ta većina će, dodaje, verovatno biti nešto manja i na nešto „staklenijim nogama“, zbog unutrašnjih razlika ta dva pokreta, a trpeće i vrlo oštre kritike unutar Evropskog parlamenta iz oba pravca — kako populističko-konzervativnog, tako i levo i desno liberalnog.

    Na pitanje ima li za Srbiju mesta u ovako turbulentnoj Evropskoj uniji, Rajić kaže da naša zemlja ostaje posvećena tom evropskom putu i da sasvim sigurno neće menjati svoju spoljnu politiku.

    „Formalno članstvo u EU nije blizu, gledano iz perspektive jednog ljudskog života. Možda iz perspektive države ili istorijskih epoha osam ili deset godina ne znači mnogo, ali iz perspektive naših života sigurno da znači. Sa te strane se ništa dramatično neće menjati, a mi ćemo otvarati nova poglavlja kako budu političke prilike nalagale i kako pre svega Nemačka proceni da ta dinamika treba da teče. Dakle, neće se poglavlja otvarati spram toga kako neko ceni ispunjenost kopenhaških kriterijuma, već će se više ceniti spram geopolitičkih pozicija i procesa, a to kada ćemo postati punopravna članica EU umnogome će zavisiti od procena vodećih evropskih prestonica — Pariza i Berlina“, smatra Rajić.

    Slobodan Antonić pak veruje da se Srbija zaglavila u „čekaonici“ Evropske unije u kojoj će, ukoliko nešto ne promeni, dugo ostati.

    „Mislim da postoje mnogi razlozi da zaključimo da mi sada imamo obaveze kao da smo u EU, a nemamo ono što bi se moglo nazvati pravima ili privilegijama. Od nas se neprestano očekuju nekakvi dokazi tog ’evropskog puta‘, a da ne pričamo o situaciji vezanoj za Kosovo, gde postoji koncentracija očekivanja da Srbija odstupi od svog suvereniteta, da napusti neke osnovne pretpostavke svog ustava. To je nešto što predstavlja ozbiljan udar na Srbiju kao državu i ne mislim da dugo možemo da budemo u ovoj Hegelovoj ’lošoj beskonačnosti‘, jer to je nešto što ostavlja duboke posledice po društvo“, ocenjuje Antonić.

    Tagovi:
    EU, izbori, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga