11:46 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Bregzit

    Koliko je zaista dramatično da London ne postigne sporazum sa EU

    © REUTERS / Stefan Wermuth
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    2111

    Iako britanski evroentuzijasti, pomognuti iz inostranstva, upozoravaju na katastrofalne posledice ako Britanija izađe iz EU bez postignutog sporazuma, posledice takvog razvoja situacije ipak su nepoznate.

    U trenutku kada su novinari saznali da je šef briselskog pregovaračkog tima o izlasku Velike Britanije iz EU Mišel Bernije pozvao svog britanskog parnjaka, ministra za „bregzit“ Dominika Raba da hitno i neplanirano dođe u Brisel, svetom je prostrujala vest da je dogovor o izlasku Velike Britanije iz EU postignut.

    Međutim, samo sat vremena kasnije počele su da kruže vesti da dogovor nije postignut. „Uprkos intenzivnim naporima, neka ključna pitanja još uvek ostaju otvorena, uključujući kontrolu granica“, rekao je Bernije.

    A kontrola granica odnosi se na pitanje granice između Republike Irske i Severne Irske, dela Velike Britanije na irskom ostrvu, na kome već skoro pola veka traju sukobi između protestantskih unionista, koji se zalažu za ostanak unutar Ujedinjenog Kraljevstva i katolika koji žele priključenje matici, Republici Irskoj.

    Problem se sastoji u tome kako strane da izbegnu obnovu granične kontrole na podeljenom Irskom ostrvu, jer je uklanjanje granične infrastrukture bilo jedno od ključnih uslova za postizanje Sporazuma na Veliki petak iz 1998, kojim je zaustavljeno nasilje u Severnoj Irskoj.

    EU je, zapravo, u nedelju izašla sa starim i odbačenim predlogom da se između Severne Irske i britanskog ostrva uvede carinska kontrola, što je za Britaniju neprihvatljivo jer to znači rasparčavanje zemlje i otcepljenje Severne Irske od Velike Britanije, objašnjava novinar iz Londona Siniša Ljepojević.

    „Velika Britanija je predložila da između Severne Irske i Republike Irske praktično nema granice, ali da se roba koja iz Severne Irske dolazi u Veliku Britaniju povremeno pregleda, što bi značilo da bi jedno vreme, u prelaznom periodu, i sama Velika Britanija ostala unutar carinskog sistema EU. Nije, međutim, određeno koliko dugo, tako da je to potpuno propalo i vrlo je verovatno da najavljeni sporazum, koji je trebalo da bude potvrđen za dva dana na samitu EU, neće biti usvojen“, kaže on.

    Neusvajanje sporazuma otvara realnu mogućnost da 29. marta iduće godine Velika Britanija napusti EU bez ikakvog dogovora.

    O posledicama britanskog napuštanja EU bez sporazuma, prema Ljepojevićevim rečima, teško je govoriti, jer, kako kaže, u saradnji među zemljama postoje standardi, bez obzira na to da li su članice istog političko-ekonomskog bloka ili ne.

    „Ovde se veruje, pozivajući se na dosadašnju praksu EU, da bi, na kraju, u 12.05, što EU uvek radi, mogao biti postignut neki sporazum. S druge strane, u Britaniji se ti problemi koriste za unutarpolitičke obračune. Premijerka Tereza Mej je u vrlo nepovoljnom položaju, unutar njene partije su takva komešanja da bi uskoro mogla da izgubi poziciju lidera partije, a samim tim i mesto premijera“, objašnjava Ljepojević.

    Korišćenje „bregzita“ za unutarpartijske obračune znači da Britanija iz EU može izaći i sa dogovorom i bez njega, ali o posledicama izlaska Britanije iz EU bez postignutog sporazuma u toj zemlji se ne govori, zaključuje Ljepojević.

    Premijerka Mej ne nalazi se samo pod pritiskom iz njene Konzervativne partije, već i pod pritiskom koalicionih partnera iz Demokratske unionističke partije (DUP).

    DUP, konzervativna stranka iz Severne Irske, koja se protivi ujedinjenju Severne Irske i Republike Irske, protivi se svakom dogovoru koji bi Severnu Irsku tretirao na drugi način od ostatka Velike Britanije. Prema pisanju britanskih medija, DUP se priprema za scenario po kome Britanija izlazi iz EU bez postignutog sporazuma.

    Mnogi, uključujući i Međunarodni monetarni fond (MMF), slažu se da bi izlazak Britanije iz EU bez postignutog dogovora mogao da naškodi petoj ekonomiji sveta.

    Komitet za „bregzit“ britanskog Parlamenta prošle nedelje objavio je izveštaj u kome se zahteva alternativa za postojeći pregovarački plan, saopštila je predsedavajuća Komiteta Hilari Ben.

    Ona je navela dve alternative — carinska unija i usklađivanje pravila sa pravilima EU ili članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru u kombinaciji sa carinskom unijom. Nijedan od ovih pristupa nije u skladu sa trenutnom politikom britanske vlade.

    Ipak, kolika je nepoznanica kakve će posledice imati britansko napuštanje EU bez postignutog sporazuma pokazuje i činjenica da je Komitet, čija je uloga savetodavna, bio podeljen kada su u pitanju posledice koje će po Britaniju imati napuštanje Unije bez dogovora. Međutim, tesnom većinom odlučeno je da bi to bilo, kako je rečeno, haotično i štetno.

    Na političke posledice upozorava i nekoliko nekadašnjih britanskih istaknutih diplomata, poput ser Sajmona Makdonalda, ser Toma Flečera, lorda Riketsa, ser Sajmona Frejzera ili čelnika britanskog Saveta za spoljne poslove (Čatam hausa) Robina Nibleta, koji u jedan glas upozoravaju da „bregzit“, a pogotovo „bregzit“ bez sporazuma, od Britanije stvara silu srednjeg ranga.

    Radi se o lobistima za ostanak Britanije u EU, komentariše Ljepojević, među kojima je i list, u kome su objavili svoje kritike, „Gardijan“, a koji je pre nekoliko godina bankrotirao i preživljava od novca kojim ga finansiraju lobisti i EU.

    „Ne bi to trebalo uzimati toliko u obzir. To je lobiranje strane koja je izgubila na referendumu“, navodi Ljepojević, „Ono što ’Gardijan‘ neće da objavi je da je počeo proces prebacivanja glavnih poslova međunarodnih kompanija iz EU u Veliku Britaniju. Kompanije se pripremaju da Britanija, kada izađe iz EU, postane njihovo sedište, zbog drugačije poreske politike i manje regulacija koje guše ekonomski život u EU“.

    Na upozorenja od britanskog izlaska iz EU trebalo bi, prema Ljepojevićevom mišljenju, gledati sa rezervom.

    „Članstvo u EU značilo je stvaranje jedne potpuno nove industrije koja živi od fondova, od tuđih para. Oni sada polako ostaju bez prihoda, i naravno da se bore protiv svoje propasti“, navodi on.

    Međutim, suština ne može da bude promenjena — Britanija 29. marta iduće godine izlazi iz EU, a posledice njenog izlaska biće vidljive tek tada.

    Slično:

    Rusija na optužbe Britanije o „slučaju Skripalj“ — bolje da misle o bregzitu
    Lideri EU 17. oktobra o Bregzitu
    Nemačka i Francuska: Šta ako ne bude sporazuma o „bregzitu“
    Merkelova pozdravila predloge Britanije o „bregzitu“
    Elizabeta Druga dala konačnu reč o bregzitu
    Rusija nije bila umešana u referendum o „bregzitu“
    Britanski mediji izopačili podatke o „ruskom tragu“ u „bregzitu“
    Tagovi:
    izlazak iz EU, Bregzit, posledice, Velika Britanija, EU, sporazum, granica, Bregzit, EU, Siniša Ljepojević, Tereza Mej, Irska, Severna Irska, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga