03:36 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Slavlje protivnika referenduma u Skoplju

    Da li je Prespanski sporazum propao

    © Sputnik / Dejan Simić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1731

    Prespanski sporazum, po svoj prilici, drma tlo pod nogama kako makedonskoj tako i grčkoj vladi.

    Naime, u danu kada su poslanici opozicione stranke VMRO-DPMNE odustali od učešća u debati o ustavnim promenama u Sobranju i najavili da će glasati protiv promene imena Makedonije, šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, jedan od potpisnika Prespanskog sporazuma, podneo je ostavku.

    Grčki mediji prenose da se Kocijas na takav potez odlučio nakon žestoke svađe sa ministrom odbrane Panosom Kamenosom zbog dogovora Atine i Skoplja oko novog imena Makedonije. Sa druge strane, najveća opoziciona stranka u Makedoniji napustila je debatu u Sobranju dan nakon što je zvaničnik Stejt departmenta Ves Mičel pozvao lidera VMRO-DPMNE Hristijana Mickovskog da podrži ustavne promene zarad evroatlantskih integracija.

    Iako zasad nije poznato u kojoj meri će ostavka šefa grčke diplomatije uticati na dalju realizaciju Prespanskog sporazuma, čini se da su vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji gotovo izvesni, a takvog stava je i Cvetin Čilimanov, bivši savetnik makedonskog predsednika Ivanova.

    On za Sputnjik kaže da je vlast u Makedoniji pokušala da dođe do magične brojke od 81 poslanika kako bi ustavne promene progurala u Sobranju, ali da najveća opoziciona partija to odlučno odbija.

    „Ukoliko poslanička grupa VMRO-DPMNE ostane jedinstvena u tom stavu, vlast ne može doći do tog broja poslanika. Hristijan Mickoski je u sredu podvukao crtu i odlučno odbacio kritike i zahteve Stejt departmenta, odnosno pomoćnika državnog sekretara Vesa Mičela da njegova partija glasa za promenu Ustava. On je takođe pozvao vlast da, ukoliko smatra da ima dovoljno poslanika, predlog stavi na glasanje. Reakcija vlasti je takva da je današnja sednica otkazana, što, uz odbacivanje pritisaka SAD od strane opozicije, jasno govori o tome da oni te glasove nemaju. Tako da sledeći korak verovatno može biti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, kaže Čilimanov.

    Naš sagovornik ocenjuje da je snažan pritisak zapadnih diplomata da sve makedonske partije budu nekritički posvećene konceptu koji promovišu Brisel i Vašington zapravo imao kontraefekat. To je, kaže, pokazala i niska izlaznost na proteklom referendumu.

    „Pritisci u vidu hapšenja članova Sobranja i insistiranje na raznim ustupcima koje Makedonci treba da učine zarad Grčke i zarad albanske manjine u Makedoniji imali su visoku cenu kod makedonskog glasačkog tela kada je reč o ideji o zapadnoevropskim integracijama i članstvu u NATO-u i EU. To je faktički poraz zapadnih diplomata koji pokušavaju da nametnu strategiju da se silom dođe do promene imena Makedonije i da se prinudi najveća partija u državi da te promene prihvati“, smatra Čilimanov.

    Na pitanje da li ostavka šefa grčke diplomatije Nikosa Kocijasa može da ugrozi realizaciju Prespanskog sporazuma sa strane Atine, Čilimanov kaže da su Grci pažljivo pratili situaciju u Makedoniji i shvatili da ne postoji podrška za promenu Ustava.

    „U Atini je uvek postojala bojazan da bi njihov ustupak u vidu makedonskog članstva u NATO-u bio nepovratan, dok bi, teoretski, neka nova makedonska vlada mogla da ima većinu da opet promeni Ustav i vrati staro ime, i to sa pozicije člana NATO-a. Da je referendum bio uspešan i zapečaćen, na primer, rezolucijom Saveta bezbednosti, Grčka bi imala garancije da će sporazum ostati na snazi. Međutim, sada, nakon propasti referenduma i kada je jasno da Rusija neće podržati promenu imena u Savetu bezbednosti, Atini je jasno da se od nje traži zaista veliki ustupak, bez ikakvih garancija za to šta će se posle dogoditi“, primećuje Čilimanov.

    Kako kaže, sada je u grčkoj vladi ostalo krilo koje se otvoreno protivi dogovoru sa Skopljem, a ankete pokazuju da oni verovatno mogu da pobede na sledećim izborima u toj zemlji.

    „Ovaj spor ne mogu da reše dve leve opcije koje nisu investirale u pitanje imena, poput Ciprasove Sirize i socijaldemokrata Zaeva. Oni nemaju podršku naroda kome je stalo do nacionalnog identiteta, kako grčkog tako ni makedonskog. Zato mislim da se može reći da je dogovor Skoplja i Atine, ako ne u potpunosti, onda devedeset odsto propao“, zaključuje Čilimanov za Sputnjik.

    Tagovi:
    nato, Makedonija, ime, sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga