00:02 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Mural u Staroj čaršiji Skoplja posvećen znamentim Albancima

    Polumesec i besa: Kako će Bošnjaci i Albanci naplatiti podršku Milu i Zaevu

    © Sputnik / Tatjana Trikić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 486

    Dva zahteva u dve različite balkanske države — Crnoj Gori i Makedoniji — otvorila su nova pitanja koja kao da ukazuju da se prilike u regionu neće smiriti ni pošto je jedna zemlja već godinu dana članica NATO-a, a druga na putu da to i postane.

    Lider Bošnjačke stranke i potpredsednik Vlade Crne Gore Rafet Husović ne odustaje od zahteva da se bošnjački simboli (polumesec) uvrste u red državnih simbola najmlađe balkanske države, dok Biljaj Kasami, lider „Bese“, albanskog opozicionog pokreta u Makedoniji, zahteva da se albanski jezik proglasi za službeni jezik u toj državi.

    Kasami je već izradio predlog četiri ustavna amandmana koji predviđaju da se albanski jezik u Makedoniji definiše kao službeni. To bi ukinulo sadašnje tumačenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika, koji se službeno upotrebljava samo u sredinama u kojima Albanci čine više od 20 odsto stanovništva. Kasamijevu inicijativu podržali su druga albanska opoziciona grupacija Alijansa za Albance i njen lider Zijadin Sela.

    Husović pak tvrdi da Ustav Crne Gore tu državu nije definisao kao hrišćansku, već kao građansku, viševersku i višenacionalnu, gde su prava svih naroda jednaka pred Ustavom i zakonima.

    „Dodavanjem polumeseca koji je simbol islama šaljemo jasnu poruku da smo sazreli kao društvo i da je današnja Crna Gora pravi izraz evropskih vrednosti“, smatra Husović.

    Iako ta dva događaja, kako kažu sagovornici Sputnjika, podgorički novinar Marko Vešović i profesor Univerziteta u Skoplju Aleksandar Daštevski, nisu ništa novo, oni su koincidirali pojavljujući se gotovo istovremeno i navode na pomisao da su stari i novi ustupci Bošnjaka i Albanaca došli na naplatu Milu Đukanoviću i Zoranu Zaevu.

    Dakle, kad su se rešavala krupna državna pitanja koja su važna za vlasti u Podgorici i Skoplju, Bošnjaci i Albanci su bili tu. Sada i oni očekuju političke benefite.

    Tema izmene državnih simbola u Crnoj Gori aktuelna je praktično od referenduma o nezavisnosti, napominje Vešović. I tada su bošnjačke organizacije zahtevale da se njihovi simboli ugrade u crnogorske državne simbole, kako bi se izašlo u susret onome što su smatrali da su njihovi legitimni zahtevi.

    „Kao što vidimo, oni od tih zahteva nisu odustali, a čak se tvrdi da su neke dogovore postigli i u vremenu pre referenduma, kada je dogovarana podrška bošnjačkog naroda stvaranju nezavisne Crne Gore. Da li je to tačno ili ne, teško je reći, ali postoje određeni glasovi i analitičari koji su ukazivali da je dogovor o državnim simbolima, odnosno inkorporiranju islamskih simbola u državne simbole, predreferendumski dogovor sa Đukanovićem, odnosno vrhom crnogorske vlasti“, kaže Vešović.

    Zahtev bošnjačkih stranaka tada nije usvojen, ali evidentno je da ne nameravaju da odustanu. To je potvrdio i sam Husović, dodaje Vešović.

    U Đukanovićevom DPS-u, smatra on, ne postoji raspoloženje da se bošnjačkim zahtevima izađe u susret. Međutim, pošto od Bošnjačke stranke zavisi parlamentarna većina, ona će moći da, kako objašnjava Vešović, ucenjuje DPS i da traži konkretnu redefiniciju državnih simbola Crne Gore.

    Državne simbole ne prihvata većina crnogorskih građana, jer nisu imali priliku da se o njima izjasne, napominje Vešović.

    „To ostaje potpuno nerešeno pitanje, kao što je i dalje nerešeno sve u vezi sa identitetskim pitanjima u Crnoj Gori. I ne vidim da se to može rešiti u nekom kraćem vremenskom periodu, a država koja nema rešena osnovna pitanja ne može biti ni demokratska, ni slobodna. Nažalost, to je slučaj u Crnoj Gori danas“, zaključuje Vešović.

    Prema mišljenju profesora Daštevskog, amandmani na Ustav Makedonije koje je podneo Kasami, sada neće proći zbog slabosti Bese i Alijanse za Albance, ali takođe smatra da ti amandmani neće dobiti podršku ni „izdajnika“, poslanika VMRO–DPMNE koji podržavaju premijera Zorana Zaeva.

    Međutim, postoji mogućnost da albanske partije nastave sa svojim zahtevima za uvođenje albanskog jezika kao službenog i posle izmena Ustava. Daštevski podseća da je u Sobranju već usvojen zakon o dvojezičnosti koji je makedonski predsednik Đorđo Ivanov odbio da potpiše. Sada, kaže Daštevski, Albanci pokušavaju da preko Ustava ostvare svoje namere.

    Za sada se vladajuća albanska partija DUI nije pridružila tim zahtevima, ali Daštevski najavljuje tu mogućnost.

    „DUI će sto odsto to uraditi, ali oni su iskusnija, veća partija, i oni će to izvesti sofisticiranije. Ili će se povezati sa SDSM (partijom Zorana Zaeva), koja ima nekoliko poslanika Albanaca, ili će dogovoriti da to reše posle izbora. DUI je najagresivniji u tim zahtevima, ali neće da kontaktiraju sa opozicionim albanskim partijama, jer su u lošim odnosima“, napominje Daštevski.

    DUI sada neće raditi ništa u vezi sa albanskim jezikom, jer ne žele da izgube rokove za izmenu Ustava i promenu imena Makedonije, dodaje on.

    Sve u svemu, izgleda da se nastavlja igra i u Crnoj Gori, i u Makedoniji. S obzirom da i vlast Mila Đukanovića i vlast Zorana Zaeva zavise od manjinskih partija, u jednom trenutku moraće da im izađu u susret. Kada će to biti, teško je reći, ali trenutak se približava.

    Slično:

    Husović: Ne odustajemo od polumeseca na zastavi Crne Gore
    Ucene, pretnje, potkupljivanje — kako do promene Ustava u Makedoniji
    Evropski aplauz lideru Makedonije kao krešendo licemerja
    Tagovi:
    državni simboli, službeni jezik, polumesec, izmene ustava, izmena, bošnjačka stranka, islam, jezik, albanski jezik, Makedonija, zahtev, Crna Gora, zahtev da albanski jezik postane službeni jezik u Makedoniji, zahtev da se u državne simbole Crne Gore stave simboli islama, Bošnjačka stranka, SDSM, DPS, Besa, Biljaj Kasami, Aleksandar Daševski, Rafet Husović, Zijadin Sela, Marko Vešović, Milo Đukanović, Zoran Zaev, Makedonija, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga