21:57 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel

    Berlin otkrio veliku prevaru — da li je dogorelo da Beograd podvuče crtu

    © AFP 2018 / Tobias SCHWARZ
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    112307

    Da li je zaista trenutak za konstataciju da je Briselski dijalog bio šarena laža — monolog, koji prema viđenju Nemačke, mora da se završi tako što će Beograd i dejure priznati takozvanu državu Kosovo, ili je to posledica nervoze Merkelove kojoj gori pod nogama u Berlinu, kao i u celoj EU pred izbore za novi Evropski parlament.

    Posle sve učestalijih izjava međunarodnih zvaničnika sa raznih strana, pa i SAD, da bi za njih bilo prihvatljivo ono rešenje za Kosovo i Metohije oko kojeg se saglase Beograd i Priština, dolazak poslanika Bundestaga u Beograd koji je na najtvrđi način obznanio već poznato protivljenje Nemačke toj ideji, ipak je nenadan potez.

    Od kada se pominje rešavanje pitanja Kosova prvi put je jasno i glasno rečeno — Srbija može u EU samo ako i dejure prizna suverenu državu „republiku Kosovo“. To nam je preko svog izaslanika Petera Bajera, poslanika u Bundestagu njene CDU, predočila Angela Merkel, kancelarka najmoćnije države EU.

    Dakle, nema više sakrivalica, eufemizama tipa: „Moramo da potpišemo pravno obavezujući sporazum“, zbog kakvih su, ne samo ovdašnji, političari uveravali javnost da niko od Beograda ne traži da prizna Kosovo.

    Da li je zaista trenutak za konstataciju da je Briselski dijalog bio šarena laža — monolog, koji prema viđenju Nemačke, mora da se završi tako što će Beograd i dejure priznati takozvanu državu Kosovo, ili je to posledica nervoze Merkelove kojoj gori pod nogama u Berlinu, kao i u celoj EU pred izbore za novi Evropski parlament.

    Prema oceni analitičara Dragomira Anđelkovića, došao je trenutak da konstatujemo da je Briselski proces pregovora bio prevara i da se vratimo na sve one modele zaštite srpskih interesa na Kosovu i Metohiji koji su postojali pre njega.

    Na pitanje kako čitati poruku nemačke kancelarke, s obzirom na njenu poljuljanu poziciju u Berlinu, ali i na sve učestalije ocene o prihvatljivom rešenju za KiM oko koga se saglase Beograd i Priština, Anđelković nema dilemu da ona znači kako su sve priče o promeni stava Zapada prema nama u velikoj meri pozerske.

    „Zapad protiv Srbije i dalje vodi politiku mirnodopske agresije sa ciljem da zaokruži ono što je započeo 1998. i 1999. godine, a to je otmica Kosova i Metohije. Mi kao da smo naseli na njihovu prevaru da progovorimo o korekciji granica i sličnom, što je i bio cilj. Pre svega da uruše našu poziciju, da pokažemo slabost i na taj način dodatno ohrabrimo Albance. Jasno je da su nas zapadnjaci navlačili na tanak led, da bi sada odjednom ponovili sve ono sa početka čitave priče“, kaže ovaj analitičar za Sputnjik.

    Proizilazi, smatra on, da je za njih Briselski proces i sve ono što je posle usledilo bilo varanje Srbije s ciljem da nam se izvuku ustupci. Anđelković je mišljenja da Beograd u ovakvim okolnostima mora da podvuče crtu i da se vrati na stanje pre Briselskog sporazuma. On i precizira šta to znači.

    „Da obnovimo sve institucije koje garantuju opstanak Srba makar na Severu, a pre svega civilnu zaštitu koja se pokazala kao efikasno sredstvo odbrane Srba“, ističe Anđelković. On podseća da su Albanci 2011. godine uz pomoć Zapada probali agresiju na Sever, koja je propala.

    Peter Bajer
    © Tanjug / Sava Radovanović

    Srbi imaju kapacitete da se odbrane i Beograd ne sme da anulira te kapacitete i sada je dužan pod hitno da ih obnovi, smatra ovaj analitičar, koji pre svega misli na mehanizam civilne zaštite i objašnjava zašto je on neophodan.

    „Ako bi Srbija direktno vojno intervenisala u slučaju albanskog pohoda na Sever to bi bio sukob sa NATO-om. Zato je i stvoren mehanizam posredne odbrane koji je oličen u civilnoj zaštiti. Ona je imala veliki broj profesionalaca, ljudi sa severa Kosova, mogla je da mobiliše tamošnje stanovništvo i da bude matrica u koju bi se uključili i drugi dobrovoljci iz ostatka Srbije“, ukazuje Anđelković.

    Nemačka je, kako konstatuje, samo ponovila ono što nam je poručila na početku pregovaračkog procesa još 2007. godine, pre nego što su se zapadne sile odlučile da proglase takozvanu kosovsku nezavisnost. Ne treba imati iluzije da je nezavisnost proglasila Priština, to je učinjeno u Berlinu i Vašingtonu, napominje sagovornik Sputnjika.

    Politikolog Jelena Vukoičić nije iznenađena porukom koju nam je doneo Bajer, jer je to poznati stav aktuelnih vlasti u Nemačkoj koji se nikada nije menjao. Ona, međutim, ukazuje na nove okolnosti, jačanje suverenističkih snaga u EU, koja prolazi kroz najdublju krizu do sada i koja postaje sve teža, ali i vrlo neizvesnu političku budućnost same Merkelove.

    „Objektivno, tako nešto ide Srbiji na ruku, jer liberalnodemokratska, vrlo tvrda politika Brisela po pitanju nezavisnosti Kosova je u sve većem problemu“, smatra Vukoičićeva. Suverenističke snage koje zastupaju svoj nacionalni interes će, objašnjava ona za Sputnjik, praviti paralelu između njega i srpskog nacionalnog interesa.

    A na konstataciju da je prvi put od Beograda zatraženo da i dejure prizna Kosovo, Vukoičićeva kaže da i Srbija ima odgovor koji se nikada nije menjao i da će uz pomoć onih koji nas podržavaju štititi svoj nacionalni interes koliko može.

    „Što se tiče te drskosti koja je sada verbalno eksplicitnija, mada tu nema nekih bitnih promena u vezi sa politikom, ja bih to dovela u vezu sa krizom kroz koju prolazi čitava EU. Prosto, vlasti u Briselu bi volele da dok su još na toj poziciji, završe neka otvorena pitanja, između ostalog i pitanje KiM, jer je veliko pitanje šta će sa svima njima biti posle izbora. I moguće da ta agresivnost u izjavama ima veze ne toliko sa Srbijom i Kosovom, nego sa činjenicom da su svesni da im ističe vreme, da je njihova politička pozicija poljuljana“, smatra Vukoičićeva.

    Ona kaže da Bajer nije bio samo izaslanik Merkelove, jer je ona deo mnogo šire međunarodne političke priče koju povezujemo sa američkom „dubokom državom“. Tu do nedavno dominantnu politiku je poljuljao Donald Tramp dolaskom na vlast u SAD, a sada se, kako dodaje, ljulja i u čitavoj EU upravo rastom suverenističkih snaga.

    „Što se tiče Beograda i Prištine, oni ljudi koji su sponzorisali nezavisnost Kosova, koji su ga priznali, oni ne žele nikakav dogovor. Oni žele da Srbiju sateraju uza zid, da kapitulira“, ocenila je Vukoičićeva.

    I tu je sada borba ne samo za Kosovo, nego generalno između globalista i suverenista, i mi se tu, nažalost, nalazimo na liniji vatre, kao što je to bilo i mnogo puta do sada, zaključila je sagovornica Sputnjika.

    Slično:

    Trampov novi dil za Kosovo zbog koga je Angela Merkel morala da smekša
    Pirova pobeda Angele Merkel
    Najjači udar na Angelu Merkel dva dana pred izbore
    „Kosovo nije jedini uslov”: Han saopštio preduslove za ulazak Srbije u EU
    NATO zabija poslednji klin u Kosovo, Srbija sprema odgovor
    Šta zemlje EU koje nisu priznale Kosovo kažu o razmeni teritorija
    Dačić: Broj država koje su priznale Kosovo do kraja godine biće ispod 100
    Vučić Skotu: A što ste 2008. godine odvajali Kosovo od Srbije
    Navijači Rumunije skandirali „Kosovo je Srbija“ (video)
    Dačić: Kosovo više nije čedo Zapada, već problem
    Tagovi:
    de jure, priznanje nezavisnosti Kosova, srpski nacionalni interesi, Zapad, Briselski dijalog, EU, izbori, Peter Bajer, Jelena Vukoičić, Dragomir Anđelković, Angela Merkel, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga