17:20 20 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Čokolada

    Evropa nas još hrani i pere proizvodima iz „druge lige“

    © Foto: Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 059

    Čuvena čokolada sa prepoznatljivom kravicom na omotu, simbol različitog kvaliteta za različita evropska tržišta, po svemu sudeći, biće to i dalje. Uprkos najavama Evropske komisije da će dvostrukim standardima u kvalitetu koje primenjuju pojedini proizvođači doći kraj, to je još daleko.

    Osim preporuke proizvođačima da ne mogu da prave diskriminaciju potrošača, Evropska komisija nije ništa drugo preduzela da spreči duple standarde po pitanju kvaliteta proizvoda istog brenda na različitim tržištima. To je samo znak da EU nije imuna na pritiske moćnih multinacionalnih kompanija, kaže za Sputnjik predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović koji „čisto sumnja“ da će kompanije preko noći početi da prave isti proizvod istog kvaliteta i za zapodnoevropsko i istočnoevropsko tržište.

    Evropska komisija je sredinom maja preporučila članicama kako da se bore protiv dvostrukog standarda i pokrenula novi metod testiranja kako bi se uporedio kvalitet proizvoda poznatih marki. Tada je najavljeno da će prvi rezultati novog pristupa biti saopšteni do kraja godine.

    Najglasnije u osudi duplih standarda u kvalitetu, naročito konditorskih i proizvoda i kućne hemije, već nekoliko godina su bile zemlje Višegradske grupe — Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, kao i Hrvatska, koje su svoje stavove potkrepile rezultatima istraživanja. Isti problem sa tim proizvodima ima i Srbija. 

    Šta se promenilo od iznuđenog reagovanja Evropske komisije do danas, pred najavljeni istek roka u kome je trebalo da budu poznati rezultati testiranja na osnovu kojih bi bio upoređen kvalitet proizvoda poznatih marki?

    Sudeći po Papovićevim rečima — ništa. Ni Ministarstvu poljoprivrede nije poznato niti, kažu, imaju informacije o prvim rezultatima ispitivanja. Jedino što je realno po pitanju kontrole jesu važeći propisi u Republici Srbiji, rečeno je Sputnjiku.

    „Mi kontrolišemo proizvode u skladu sa važećim propisima, a u pojedinačnim slučajevima pojačavamo nadzor i vršimo provere, ali opet u skladu sa zakonskim normama“, ukazuju u Ministarstvu i napominju da se taj model može promeniti samo izmenom propisa koji moraju pratiti izmenu regulative u EU.

    Očigledno, te izmene EU regulative nema. A nema ni tog najavljenog novog metoda testiranja, kaže Papović. Dodaje da nisu uspeli ni da konkurišu za sredstva namenjena za sprovođenje testiranja, za šta je, prema najavama iz EU, ona trebalo da izdvoji 800.000 evra. Naprosto, nismo nigde videli taj konkurs na kome bismo mogli da učestvujemo, dodaje sagovornik Sputnjika.

    „Samo postoje preporuke da proizvođači nemaju pravo na diskriminaciju i mi ništa više od toga nismo dobili. Zato i kažem da sam više nego siguran da Evropska komisija podleže uticaju tih velikih, multinacionalnih kompanija, jer profiti, pogotovo kada je u pitanju hemija i hemijski proizvodi, njihovi godišnji prometi i obrt kapitala su veći nego što je budžet tih država zajedno. Ne može se očekivati da oni preko noći počnu da prave isti prašak za sva tržišta“, ističe predsednik NOPS-a.

    On podseća da veliki proizvođači, osim u svojim matičnim zemljama, otvaraju svoje pogone u onim novopridošlim članicama Unije, Češkoj, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, gde prave proizvode drugačijeg kvaliteta, zloupotrebljavajući kategoriju zvanu — navika potrošača. Uprkos preporukama, razlike i danas postoje, dodaje Papović.

    Na pitanje kako Ministarstvo poljoprivrede može u tom slučaju da pomogne, on ukazuje da bi trebalo da donesemo pravilnike koji će uvesti standarde.

    „Standardi postoje, ali su oni dobrovoljni. Ako se standard ne nalazi u zakonu ili pravilniku, onda je stvar proizvođača da li će se oni poštovati ili ne. Kućna hemija, konditorski proizvodi i meso i prerađevine od mesa su tri grupe proizvoda na koje su se najviše pobunili u Višegradskoj grupi. Jednostavno, moraju da se uvedu standardi i jasno sve to definiše“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

    A da li će se ti standardi naći u pravilniku ili propisu, to je, dodaje on, pitanje lobiranja. Pitanje je, kaže, koliko mi kao organizacija možemo da se suprostavimo da proizvođači izlobiraju zakone u kojima se neće to naći pod parolom: sve je dobro i vaše je pravo na izbor.

    Ali, naše je da se za to zalažemo, rekao je Papović i najavio donošenje novog pravilnika o kvalitetu mesa i prerađevina od mesa, koji će omogućiti da „viršla bude viršla od mesa“.

    Papović koji je član stalne radne grupe za izradu tog pravilnika kaže da je on već urađen, da bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da ga usvoji oko Nove godine i da počne da se primenjuje za šest meseci.

    A zbog duplih standarda udruženjima potrošača jedino što i dalje preostaje je da poznate brendove poput nadaleko čuvene čokolade stave na stub srama. Uz stalna istraživanja potrošača koliko veruju u kvalitet domaćih, a koliko stranih proizvoda, NOPS je, dodaje on, na sebe preuzeo obavezu da propagira „kupujmo domaće“.

    Papović smatra da imamo kudikamo kvalitetnije proizvođače, ali nemaju mesto pod suncem zbog visokih cena ulistavanja, dobijanja bar-koda u nekim trgovinskim lancima…

    Uostalom, pod geslom „kupujmo domaće“, svoje pre svega poljoprivredne proizvode štite i razvijene države EU poput Francuske, a u komšiluku i Hrvatska.

     

    Slično:

    „Nutela rat“ stigao kod nas: Zašto su Srbi pristali da budu „slepo crevo“
    Evropa zabranjuje „škart“ robu za istočno tržište
    Hrvatska čokolada razbesnela Slovence
    Rusko „stop“ za evropsko cveće i čokoladu
    „Mars“ i „snikers“ povučeni iz 55 zemalja zbog plastike u čokoladi
    Tagovi:
    kućna hemija, istočnoevropsko tržište, kontrola kvaliteta, dvostruki standardi, robna marka, istraživanja, prehrambeni proizvodi, Goran Papović, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga