16:18 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić na Kosovu

    Jačaju snage širom Evrope koje bi preokrenule najteže pitanje za Srbiju

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    5762

    Čak se i u Sloveniji, od koje je počeo raspad Jugoslavije, čuje glas, doduše simbolični, da bi trebalo povući priznanje Kosova. Stranke sa istim stavom dižu glavu i u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj...

    Socijalistička partija Slovenije uputila je poziv predsedniku, premijeru i članovima Vlade te zemlje da se založe da Republika Slovenija, po ugledu na sve veći broj zemalja, povuče priznanje Kosova i podrži teritorijalni integritet Republike Srbije.

    U pismu stranke se navodi da je Slovenija 2008. godine načinila veliku grešku priznanjem nezavisnosti dela teritorije Republike Srbije i napominje da Kosovo i Metohija, „južna pokrajina bratske zemlje“, prema međunarodnom pravu nije imalo nikakvo pravo da se izjasni kao država.

    Ova vanparlamentarna partija u pismu dodaje da je 10 godina nakon priznavanja još očiglednije da je Kosovo od početka jugoslovenske krize osamdesetih godina prošlog veka bilo instrument Zapada.

    Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenjuje da ovo pismo ne znači mnogo kada govorimo o spoljnoj politici Slovenije, ali da psihološki ima određeni značaj za Srbiju. O povlačenju priznanja Kosova već su se oglasile i značajnije partije i političari koji su u Evropi pokrenuli ovo pitanje, kaže Proroković.

    „Liderka ’Levice‘ Sara Vagenkneht u Nemačkoj je o tome otvoreno govorila, ona je vrlo popularna, verovatno je i kandidat za neku ozbiljniju funkciju u narednim godinama. Alternativa za Nemačku je izričita, a u Francuskoj smo imali Emerika Šoprada, koji je o tome naširoko govorio. Tu je i partija Marin le Pen. Ovaj stav imaju i ljudi na vlasti, poput Hansa Kristijana Štrahea. Velika je stvar to što je on podvukao da Austrija neće glasati za prijem takozvane Republike Kosovo u Interpol“, kaže Proroković.

    Naš sagovornik podseća da su austrijske vlasti početkom decenije bile među glavnim sponzorima proglašavanja albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji, tako da u slučaju ove zemlje govorimo o velikom zaokretu u spoljnoj politici.

    Proroković smatra da je glavni razlog isticanja ovog stava u Sloveniji intenzivnija aktivnost naše diplomatije, ali da to nije glavni razlog što socijalisti apeluju na svoje vlasti da povuku priznanje Kosova.

    „Odluci je verovatno doprinela i migrantska kriza, verovatno su joj doprineli i sami Albanci, ali i sazrevanje svesti da Kosovo nije sui generis, presedan za sebe, već opasan presedan koji može da se koristi i drugde“, smatra on.

    U pismu vrhu države slovenački socijalisti pozivaju se na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija i kažu da je Kosovo i Metohija sastavni i neodvojivi deo Srbije, kao što stoji u dokumentu.

    Proroković podseća da se vlast u Srbiji nije preterano pozivala na Rezoluciju od 2008. godine. Dok smo se pozivali na nju i tvrdo insistirali da se tumači onako kako je napisana, a ne onako kako je NATO rastumačio, stvarali smo čvrsta savezništva, kaže.

    „Često se u delu liberalne elite u Beogradu zaboravlja da polovina sveta nije uspostavila bilateralne odnose sa Prištinom, da sve članice EU nisu to učinile i zbog Rezolucije, ali i zato što je Srbija svoju pregovaračku poziciju temeljila na njoj. Kada bismo se tom stanovištu vratili u ovim okolnostima, mislim da bismo utvrdili još neka savezništva, ali bismo pronašli i države koje bi povukle priznanje Kosova, ne bi se završilo na Surinamu i Lesotou, mogli bismo da računamo i na neke veće države, regionalne sile“, siguran je naš sagovornik.

    Prorokovića smo pitali i na koji način Srbija može da iskoristi ove inicijativu koja dolazi iz slovenačke opozicije, koja ukazuje i na druge nelogične odgovore na diktat koji stiže iz Brisela. Ovo treba pre svega iskoristiti u našoj bilateralnoj komunikaciji sa Slovenijom, kao i sa svim državama u kojima se takve partije pojavljuju, kaže Proroković.

    „Inicijativu Slovenaca treba koristiti i u međunarodnim organizacijama, u Evropskom parlamentu takođe, ali tim ljudima treba posvetiti i više pažnje. Ja bi ih pozvao u Beograd da objasne svoje stavove, učestvuju na političkim ili naučnim konferencijama koje se ovde organizuju. To bi verovatno bila i prilika da ih bolje upoznamo sa našom argumentacijom i da njihovi stavovi postanu značajno čvršći, jer argumentacija koja je razrađivana tokom ovih 20 godina u Beogradu je mnogo utemeljenija i ubedljivija od svega što stranci o tom pitanju znaju“, zaključuje Proroković u razgovoru za Sputnjik.

    U pismu predsedniku, premijeru i članovima Vlade Socijalistička partija Slovenije podseća da se na Kosovu nalazi američka vojna baza koja stvara nemire na granici Srbije i na samom Kosovu. „Evropa je bure baruta, Balkan je detonator i sa sadašnjom eskalacijom situacija postaje vrlo opasna, čak i za građane Republike Slovenije. Zato Zapadu treba dati jasan signal da se nećemo potčiniti njegovoj politici“, ističe Socijalistička partija Slovenije.

    Da podsetimo, vlasti Slovenije prve su podržale događaj koji je bio vesnik haosa na Kosovu i raspada velike države, štrajk glađu rudara u Trepči 1989. godine. Slovenci su rudarima, kako bi izdržali, čak slali i banane.

    U Cankarjevom domu u Ljubljani organizovan je skup podrške albanskim rudarima na kome je tadašnji predsednik Milan Kučan, koji se posebno istakao u pružanju podrške, izgovorio „Jugoslavija se brani u Trepči“. 

    Posle tog mitinga, na ulice Beograda izašlo je milion ljudi. Na Kosovu počinju nemiri, a nepune dve godine kasnije Slovenija prva izlazi iz Jugoslavije, posle sukoba teritorijalne odbrane sa JNA u kome je poginulo više od 60 ljudi. A sad se i u Deželi čuju glasovi „Kosovo je Srbija“. Doduše, tihi i simbolični.

    Slično:

    Slovenija: Luka Kopar ustupljena NATO-u
    Slovenija: Pahorova Vlada oprala milijardu evra?
    „O, her direktor!“ Tri lekcije iz Slovenije za spas srpskih banja (foto)
    Tagovi:
    Rezolucija12 44, teritorijalna celovitost, apel, priznavanje, poništavanje, pismo, nezavisnost, diplomatija, Socijalistička partija Slovenije, NATO, EU, Milan Kučan, Hajnc Kristijan Štrahe, Dušan Proroković, Sara Vagenkneht, Slovenija, Austrija, Nemačka, Kosovo i Metohija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga