13:45 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Ajfelova kula u Parizu

    Može li se susret velike četvorke u Parizu pretvoriti u „novi Versaj“

    © Foto : pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    13313

    Iako i srpska i albanska strana negiraju da bi na obeležavanju stogodišnjice savezničke pobede u Prvom svetskom ratu u Parizu 11. novembra (Dan primirja) moglo da dođe do razgovora lidera velikih sila o Kosovu i Metohiji, taj događaj bio bi idealna prilika za tako nešto.

    Francuski predsednik Emanuel Makron ugostiće 11. novembra 60 svetskih lidera, a među njima će biti i predsednici Rusije i Amerike, Vladimir Putin i Donald Tramp, nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i srpski predsednik Aleksandar Vučić i predsednik samozvanog Kosova Hašim Tači.

    Prisustvo „Velike četvorke“, kao i političkih lidera Srba i kosovskih Albanaca, poslužilo je kao potka medijskim spekulacijama da će se u Parizu povodom rešenja kosovskog čvora dogoditi nešto značajno. Šta tačno, ne zna se, ali kao najoptimalnija mogućnost pominju se susreti Vučića i Tačija sa Merkelovom, Putinom, Trampom i Makronom.

    Tako, čak i prištinski mediji navode da će se njih dvojica sa Merkelovom i Makronom sresti 11. novembra, kao i da postoji „velika mogućnost“ da se sa Trampom i Putinom sretnu idućeg dana. Takođe, i u Beogradu se u „dobro obaveštenim krugovima“ najavljuju važni razgovori na marginama baš o sudbini južne srpske pokrajine.

    Događaji na kojima se okupljaju značajni svetski lideri, poput ovog koji će biti održan u Parizu 11. novembra, umeju da posluže kao mesto na kome se velike sile dogovaraju o budućim koracima za rešavanje neke od kriza koje potresaju svet.

    Kada bismo navodili o čemu bi sve „Velika četvorka“ mogla da se dogovara, ispada da bi Kosovo i Metohija bila tek jedna tačka u dugačkom spisku tema. Spisak je toliko dug da bi Pariz mogao da postane domaćin još jedne međunarodne konferencije, poput one u Versaju, na kojoj su pre sto godina svetski lideri pokušali da uspostave poredak koji bi sprečio dalje ratove i konflikte. I tom konferencijom dominirala je jedna velika četvorka (predsednici SAD i Francuske i premijeri Velike Britanije i Italije, glavnih sila pobednica u Prvom svetskom ratu).

    Verovatno je povlačenje paralele između Versajske mirovne konferencije, održavane od 18. januara 1919. do 21. januara 1920, i ponukala medije da otvore pitanje mogućnosti za održavanje sličnog skupa povodom rešenja kosovske krize.

    Može li skup u Parizu biti uvertira za neku međunarodnu konferenciju o Kosovu i Metohiji?

    Nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović, iako naglašava da se još ništa ne zna o formatu susreta Vučića i Tačija sa četvoro svetskih lidera, naglašava korist od toga da „Velika četvorka“ bude uključena u rasplet kosovskog čvora.

    Za početak, ne zna se da li se radi o sastanku Vučića i Tačija sa liderima četiri velike sile, ili se radi o tome da bi njih dvojica pokušali da, kako Jovanović kaže, ličnim kontaktima pokušaju da ostvare viši stepen razumevanja.

    „U svakom slučaju, to je šansa da se, na neki način, uravnoteže prilazi problemu Kosova kao takvog. Jer do sada smo imali zapadni prilaz i usamljenu Srbiju koju je Zapad tretirao manje-više kao pobeđenu zemlju koja samo ima da prihvati ono što je formulisano kao posledica njenog poraza“, naglašava Jovanović.

    Međutim, ono što je pozitivno za Srbiju u Parizu je pojava Rusije kao četvrtog učesnika dijaloga.

    „Rusija ne samo da nije učestvovala u tom nasilnom, bespravnom odvajanju Kosova od Srbije i njegovog isto tako protivpravnog proglašavanja za nezavisnu državu, nego je i istorijski, prirodni i politički saveznik Srbije u trenutku kada se Srbija bori da odbrani svoja prava kao matična država u odnosu na Kosovo i da zaštiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet“, konstatuje Jovanović.

    Uključivanje Rusije moglo bi da uspostavi neku vrstu ravnoteže u korist Srbije, odnosno, kako kaže, u korist principijelnog pristupa pitanju rešavanja kosovskog pitanja.

    „Rano je, međutim, za bilo kakve zaključke, jer još ne znamo da li će do formalnog sastanka doći, a drugo, da li će on biti tretiran kao okvir za buduće moguće rešavanje kosovskog pitanja, ne više u direktnom bilateralnom kontaktu Beograda i Prištine, nego u širem međunarodnom okviru, koji bi se mogao zvati i međunarodna konferencija specijalno posvećena pitanju Kosova i Metohije“, smatra Jovanović.

    Ulazak Rusije u proces rešavanja kosovskog pitanja, makar i na marginama obeležavanja Dana primirja, novi je momenat koji, kako kaže, obećava i koji može da ohrabri čvrstinu otpora Srbije prema pritiscima sa Zapada da što pre prihvati „realnost“, koja u svojoj suštini znači nametanje stanja koje je proizvedeno bespravnim radnjama tog istog Zapada.

    Slično:

    Poslanik Angele Merkel doneo poruku u Beograd: Bez priznanja Kosova nema ulaska u EU
    Tači: Zamrznuti konflikt treba da se prevaziđe mirnim putem
    Vučić i Erdogan na telefonskoj vezi
    Dačić: Lesoto povukao priznanje Kosova
    Tagovi:
    pregovori Beograda i Prištine, međunarodna konferencija, Dan primirja, Tači, Vučić, pregovori, Dan primirja 11. novembra u Parizu, Emanuel Makron, Vladislav Jovanović, Donald Tramp, Hašim Tači, Angela Merkel, Vladimir Putin, Pariz, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga