11:35 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Berza

    Vašington podiže uloge u trgovinskom ratu

    © AFP 2018 / Jens Nørgaard Larsen / SCANPIX DENMARK
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    2411

    Još jedan pokušaj američke berze da se oporavi nakon prošlonedeljnog pada nije uspeo. Ovaj put se to desilo zbog novih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa na račun Kine.

    Na početku trgovanja indeksi „Dau Džons“, „S&P 500“ i „Nasdaku“ pokazali su pozitivnu dinamiku. Ali saopštenje agencije „Blumberg“ o namerama Vašingtona da uvede uvozne poreze na sve kineske proizvode, dramatično je promenilo situaciju na tržištu. Indeksi su opali i berze su završile u minusu. 

    Investitore nisu umirile ni tvrdnje da će porezi stupiti na snagu samo u slučaju ako se pregovori Trampa sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji treba da se održe 30. novembra u Argentini, završe bezuspešno.

    Problem je što za Vašington uspešni pregovori znače da Peking bespogovorno ispuni sve američke zahteve, uključujući i ukidanje programa za razvoj visoke tehnologije. Investitori ne veruju da će se Kina složiti sa tim uslovima.

    U intervjuu za „Foks njuz“, američki predsednik je rekao da će „pobediti“ u sporu sa Pekingom i dodao da Kina „isušuje“ američku ekonomiju.

    Istovremeno, Ministarstvo trgovine SAD uvelo je zabranu proizvodnje kineskoj kompaniji „Fuđijan Jinhua“, a kao razlog je navedena nacionalna sigurnost.

    „’Fuđijan Jinhua‘ se priprema za uvođenje novih snaga za proizvodnju dinamičkih memorija sa slučajnim pristupom (DRAM)“, navodi se u izjavi Ministarstva trgovine.

    Prema mišljenju zvaničnika, Kinezi će izbaciti sa tržišta američke proizvođače pandana, koji su, između ostalog, dobavljači odbrambene industrije.

    „Kada se ’Fuđijan Jinhua‘ nađe na crnom spisku to će ograničiti mogućnost ugrožavanja dobavljača tih komponenti za naše vojne sisteme“, naglasio je ministar trgovine Vilbur Ros.

    Stručnjaci smatraju da zatvaranjem američkog tržišta za „Fuđijan Jinhua“ Ministarstvo trgovine SAD štiti kompaniju „Majkron tehnolodži ink“ od konkurencije u proizvodnji čipova, a tim potezom Vašington pokazuje kako u budućnosti namerava da postupa sa kineskim kompanijama, koje proizvode visokotehnološku robu.

    Prema zamislima američkih stratega, zabrana proizvodnje „Fuđijan Jinhua“ i pretnje povećanjem tarifa na pošiljke iz Kine, o čemu je Bela kuća saopštila prošle sedmice, uticaće na saglasnost Si Đinpinga sa zahtevima Vašingtona na predstojećem samitu u Argentini.

    U međuvremenu, Peking je više puta izjavljivao da neće pregovarati „pod uperenim pištoljem“ i da će na neprijateljske akcije Vašingtona uvek naći adekvatan odgovor.

    Sada Kinezi pokušavaju da ponište uticaj američkih poreza na račun slabljenja nacionalne valute u odnosu na dolar. Zahvaljujući tome, izvoz će postati još profitabilniji, a uvoz izuzetno skup. Kao rezultat, bez obzira na poreze, pozitivan trgovinski saldo obara sve rekorde.

    U utorak je Narodna banka Kine ponovo oslabila kurs nacionalne valute. Trenutno dolar vredi 6,96 juana, što se nije desilo još od 2008. godine. Od aprila, kada je Vašington uveo prve poreze na kinesku robu, juan je u odnosu na dolar pao za skoro 11 odsto.

    S obzirom na to, šanse za uspeh pregovora Donalda Trampa sa Si Đinpingom su ravne nuli, što će doneti velike probleme američkim firmama. Tokom leta je anketirano više od dve stotine kompanija o tome kako će se trgovinski ratovi odraziti na njihov posao. Među ispitanicima su bile vodeće nacionalne kompanije, koje se žale na gubitke u desetinama i stotinama milijardi dolara, a svi upozoravaju i na neizbežno smanjenje proizvodnje i ukidanje radnih mesta.

    Prema navodima direktora kompanije „Blek rok“ Lorensa Finka, Kina će u najgorem slučaju zbog trgovinskog rata morati da traži sredstva za stimulisanje ekonomije u velikoj meri i Peking prosto neće imati drugi izbor nego da masovno proda američki dug.

    Krajem jula, Kina je imala gotovo 1,2 triliona dolara u američkim državnim obveznicama. Ako se Kina odluči da ih izbaci na tržište, to će dovesti američku ekonomiju do neviđene finansijske krize.

    Takvi izgledi i prisiljavaju investitore da prodaju akcije u očekivanju novog kruga trgovinskog rata.

    Stručnjaci smatraju da će sada treće zemlje, a posebno Rusija, imati koristi od trgovinskog rata između SAD i Kine.

    Ruske kompanije već aktivno zamenjuju Amerikance na kineskom poljoprivrednom i energetskom tržištu. A kolaps američkog tržišta akcija može da ohrabri investitore da preusmere sredstva na rusko tržište.

    Prema procenama upravnika investicionog fonda „Elijans Bersten“ Morgana Hartinga, akcije kompanija zemalja u razvoju su od početka godine izgubile skoro 20 odsto svoje vrednosti, iako je profit u tom periodu izražen dvocifrenim brojkama.

    Stručnjak smatra da će ta brojka ostati jaka i sledeće godine. Kao rezultat toga, prema njegovim rečima, otvoriće se ogromne mogućnosti prilikom kupovine ruskih akcija, naročito „Lukoila“, „Tatnjeft“ i ostalih naftnih i gasnih kompanija.

    Tagovi:
    Donald Tramp, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga