16:19 15 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kineski vojnici

    Naređenje Južnoj komandi: Kina se priprema kao da će sutra početi rat...

    © Sputnik / Pawel Lisitsin
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 740

    Da li je zaista na pomolu novi rat? Blef nikada nije bio karakteristika kineske politike, otuda i ova zapitanost. Kineski predsednik Si Đinping je naredio Južnoj komandi da pojača svoju vojnu spremnost i da se pripremi za mogući konflikt.

    „Moramo da pojačamo vežbe borbene gotovost, da osnažimo kapacitete i pripremimo se za rat“, rekao je predsednik NR Kine Si Đinping samo nekoliko dana posle upozorenja, odnosno pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da se SAD povlače iz nuklearnog sporazuma s Rusijom, sve dok se Rusija i Kina „ne urazume“.

    Si je Južnoj komandi, odgovornoj za nadgledanje Južnokineskog mora i Tajvana, ukazao na važnost priprema za rat, prenela je državna kineska agencija Sinhua.

    Kineski ministar odbrane Vei Fenge je bio još konkretniji i upozorio da će stalni izazovi njene suverenosti po pitanju Tajvana rezultirati direktnom vojnom akcijom. Već poslovično, Kina povremene manevre SAD u Južnokineskom moru naziva „provokacijama“.

    A mimo tih provokacija stigle su i nove koje je sam američki predsednik nazvao pretnjom. Tramp nije samo poručio da će se SAD povući iz nuklearnog sporazuma s Rusijom, dok se Rusija i Kina „ne urazume“, nego i najavio pojačavanje nuklearnog arsenala kako bi izvršio pritisak na Rusiju i Kinu.

    Kako je to ironično primetio „Rajniše post“, čovek se može pouzdati u Trampa. Nastavlja tamo gde je nedavno stao. Poništio je svetski ugovor o klimi, Transpacifički trgovinski sporazum, pa atomski ugovor sa Iranom, a sada i sporazum o nuklearnom razoružanju sa Rusijom, čime je enormno podgrejao opasnost od nove trke u naoružavanju, konstatuje nemački list. Brzo je usledila reakcija Sija.

    Odličan poznavalac prilika u Kini i američko-kineskih odnosa Borislav Korkodelović napominje da kineski mediji sa više uzdržanosti tumače ono što su zapadni mediji preneli kao jednu dosta tvrdu i oštru komandu predsednika Sija.

    „Radi se o tome da je to nešto što se nekada kod nas govorilo: ’Pripremajmo se za rat kao da će izbiti sutra, kako bismo živeli hiljadu godina u miru‘“, ukazuje on, ne sporeći, pritom, da Kina savremene međunarodne odnose, a naročito između nje i SAD, dve najmoćnije države, tumači kao komplikovane, koji iz faze saradnje prelaze u neke vidove sukobljavanja. Korkodelović za Sputnjik podseća da su SAD u svojoj nacionalnoj strategiji istakle Kinu kao glavnog svetskog rivala.

    On ukazuje na sve intenzivniji trgovinski rat između Amerike i Kine, da su SAD posle tri decenije izašle iz nuklearnog sporazuma potpisanog sa SSSR-om, da je sve tešnja saradnja Vašingtona i Tajpeja, koji bi da pokaže sve veću nezavisnost Tajvana, koji pak Kina smatra svojom separatističkom provincijom. S obzirom na takve odnose, bilo je logično, smatra Korkodelović, da Si govori i o vojnim pitanjima i da zahteva od svojih komandanata jačanje borbene obuke i lanca komandovanja.

    Uostalom, kako napominje, u Pekingu je već nekoliko godina, zajedno sa reformama oružanih snaga, na dnevnom redu tema kako se pobeđuje u moderno doba, pogotovo korišćenjem novih tehnologija.

    Kina je već brzinski modernizovala i proširila svoju mornaricu, koja je prošle godine postala najveća na svetu. Peking već ima više ratnih brodova i podmornica od Vašingtona. Iako je američka mornarica i dalje naprednija, komandant Indo-pacifičke komande, admiral Filip Dejvidson, početkom ove godine ocenio je da je „Kina sada sposobna za kontrolu Južnokineskog mora u svim scenarijima, osim rata sa SAD“.

    Peking se, verovatno, sa tom zaključnom ocenom američkog admirala ne bi složio, ali da je rat moguć, mada ne tako skoro, smatra bivši komandant američkih snaga u Evropi, general pukovnik Ben Hodžis. On je samo dan posle Trampove pretnje Rusiji i Kini izjavio da će SAD biti fokusirane na odbranu svojih interesa na Pacifiku i da bi za 15 godina mogle da zarate sa Kinom, mada to ne smatra i neizbežnim scenarijom.

    Korkodelović je mišljenja da je sada lopta umnogome u dvorištu Amerikanaca.

    „Oni ubrzano napuštaju međunarodne sporazume jedan za drugim. Kinezi su veoma zabrinuti zbog toga, oni smatraju da SAD napuštanjem klimatskog, nuklearnog sporazuma sa Iranom, Transpacifičkog trgovinskog sporazuma i sada nuklearnog sa Rusima, ulaze u potpuno neistražena područja, što može da bude veoma opasno za čitavu međunarodnu zajednicu. S druge strane, to što SAD kažu da ih više ne obavezuje Sporazum o raketama srednjeg dometa sačinjen još sa Sovjetima, tera Kineze da razmišljaju: ’A šta to znači za nas‘“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

    Pogotovo što u nekim krugovima u Pekingu smatraju da zaostaju u pogledu razvoja nuklearnog programa, s obzirom na sve rizike s kojima su suočeni, i da Kina mora da ojača svoje nuklearne snage odvraćanja radi nacionalne bezbednosti. Zato, prema oceni Korkodelovića, Vašington stvarno vodi ka daljem komplikovanju odnosa, trci u naoružanju i, što je najopasnije, trci u nuklearnom naoružanju.

    Da li je Trampova pretnja prema Kini zaista ozbiljna? Na to pitanje naprosto upućuje činjenica da je Tramp od svoje politike koju je najavljivao dosta toga sproveo, iako je bilo mnogo sumnji u to, ali i upozorenja da je ona opasna.

    „On će sigurno ići što je dalje moguće u pogledu pretnji, jer tako iznuđuje koncesije od drugih, s tim što je i kineski ministar odbrane Vei Fenge skoro kazao: ’Mi nećemo dati ni pedalj svoje teritorije, ali želimo da oružane snage SAD i Kine budu neki garant stabilnih i bezbednih odnosa između naših zemalja‘. Tako da će, verovatno, i predsednik Tramp u nekom trenutku osetiti ograničenja dokle on može u toj svojoj politici“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    Korkodelović ukazuje da za sada ostatak međunarodne zajednice, uključujući i Trampove najbliže saveznike, Evropu i Japan, ne prati tu njegovu politiku konfrontacije. Verovatno će, smatra on, administracija američkog predsednika u kojoj ima veoma iskusnih generala, poput sekretara za odbranu Džejmsa Matisa, u jednom trenutku uspeti da mu ukaže dokle sve može da dovede takva njegova politika.

    On podseća da bi narednog meseca, prema najavama, na samitu grupe 20 najrazvijenijih zemalja u Argentini Tramp trebalo da se sastane sa predsednicima Rusije i Kine, Vladimirom Putinom i Si Đinpingom.

    „To će biti još jedna prilika da se pokuša da se izgradi ili da se obnovi određeni stepen poverenja u tom trouglu, odnosno između NR Kine i Rusije, s jedne strane, i SAD, sa druge“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    Slično:

    „Svirepi vetar“: Tajvan uperio rakete prema Kini — iza svega stoji njihov moćni zaštitnik
    Amerika potpaljuje novo žarište — Kina čeka potez Trampa da „proguta“ Tajvan
    Američki Kongres protiv Kine — podrška za Tajvan
    Kina traži da brod SAD napusti Južnokinesko more
    Kineska vojska vežba po „realističnom scenariju“
    Tagovi:
    priprema za rat, kineska vojska, naredba, Južno kinesko more, borbena gotovost, provokacija, sporazumi, pretnje, Vei Fenge, Džejms Matis, Borislav Korkodelović, Si Đinping, Donald Tramp, Ben Hodžis, Vladimir Putin, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga