15:15 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Suecki kanal

    Grandiozni ruski projekat koji veže Evropu i Aziju

    © Wikipedia /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 1681

    Rusija, Indija i Iran planiraju da pokrenu međunarodni transportni koridor „Sever-jug“, dug 7,2 hiljade kilometara, što će biti jeftinija i kraća alternativa Sueckom kanalu. To će dovesti do ozbiljnog procesa integracije između zemalja, a ekonomijama tih zemalja daće novi impuls u razvoju, jačajući njihovu geopolitičku ulogu u svetu.

    Prema oceni politikologa, projekat može i da neutrališe posledice sankcija protiv Rusije i Irana, koje nameću zapadne zemlje, na čelu sa SAD.

    Eksperti ocenjuju da su mogućnosti i potencijali tog koridora veoma veliki. To su milijarde dolara.

    „Takvi projekti izazvani su diktatom vremena — mnoge zemlje traže nove pravce za transport svoje robe. Transport indijske robe preko Irana i Rusije ka Evropi značajno će skratiti put, a planirano je da se preko tog koridora isporuči do 30 miliona tona robe godišnje. To su prilično značajne količine i omogućiće tranzitnim zemljama da zarade, a smanjiće troškove Indiji koja aktivno ulazi na svetska tržišta“, kaže za Sputnjik politikolog Igor Šatrov.

    Ekspert ocenjuje da je intenziviranju pregovara doprinelo učešće Rusije i Indije u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), gde je Iran posmatrač, ali istovremeno upozorava i da bi u celu priču mogle da se umešaju SAD, koje će pokušati da pokvare dogovore oko pokretanja transportnog koridora „Sever-jug“.

    „Ta pregovaračka platforma (ŠOS) je omogućila ne samo da se razgovara o bezbednosnim pitanjima, već i o ekonomskoj saradnji. Svi imaju koristi od implementacije takvih projekata. Međutim, postoje i politički protivnici ove priče. S obzirom na to da je Iran aktivno uključen, mislim da će SAD pojačati pritisak na Indiju i da će na sve načine pokušati da odgovore Delhi od tog projekta. Ali, mi vidimo da Indija vodi spoljnu politiku u više pravaca i najverovatnije da će se izboriti sa tim pritiskom“, rekao je Šatrov.

    Prema njegovom mišljenju, želja indijske strane je da se projekat realizuje što je moguće pre, a transportni koridor bi mogao da počne da funkcioniše već iduće godine.

    „Za njegovu realizaciju potrebno je samo uskladiti logističke procese. Praktično nema šta da se gradi, rade postojeće luke, železnički i putni pravci, a u slučaju da se pojavi potreba za povećanjem obima to će se u hodu rešavati investicionim projektima. Pokretanje ovog projekta već 2019. godine je sasvim realno. Probne isporuke su već obavljene i sada je potrebna samo politička volja. Treba samo pljesnuti rukama i posao može da počne“, istakao je Šatrov.

    U novom projektu će biti iskorišćen i železnički i vodeni transport. Roba će ići iz Indije u iranski grad Bender Abas na obali Persijskog zaliva, zatim u Bender Enzelu na obali Kaspijskog mora odakle će ići morem u Astrahan, a zatim železnicom u Evropu.

    Koridor će postati jeftiniji i alternativa Sueckom kanalu: vreme i cena prevoza će se smanjiti za 30-40 odsto. Na primer, ako se uporedi sa Sueckim kanalom, roba iz Mumbaja u Moskvu, koridorom „Sever-jug“ stići će 20 dana brže. Osim toga, planira se da će godišnje novim putem prolaziti 20-30 miliona tona robe.

    Takse od prolaza brodova preko kanala čine značajan deo budžeta Egipta. Egipat trenutno godišnje ubira oko 5,5 milijarde dolara, ali se očekuje da bi za desetak godina to trebalo da bude preko 13 milijardi.

    Za Rusiju zajednički projekat sa Indijom i Iranom nije jedini u kom planira da predstavi alternativu Sueckom kanalu. Moskva i Peking se nadaju da bi vremenom Severni morski put, između Evropskog dela Rusije i Dalekog istoka, mogao da postane dobra alternativa kanalu.

    Ova transportna arterija je posebno privlačna sada, kada se arktički led topi i stvara koridore pogodne za plovidbu tankera.

    Kroz Suecki kanal putovanje broda iz Južne Koreje u Nemačku traje 34 dana, a duž arktičke rute — 23 dana. To bi uštedelo vreme i smanjilo rashode na gorivo brodova koji prevoze robu između Evrope i Azije.

    Nafta
    © Sputnik / Ramil Sitdikov

    Ruska alternativa je zapravo najkraći put između luka zemalja zapadne Evrope, Rusije, Dalekog istoka i jugoistočne Azije. Rastojanje od Murmanska do japanske luke Jokohama preko Sueckog kanala iznosi skoro 13 hiljada nautičkih milja, a preko Severnog morskog puta svega 5.770. Uz to, ruski plovidbeni koridor nema problem sa piratima.

    Prošle godine je ovom rutom prevezeno 10,7 miliona tona, a ruske vlasti planiraju da u narednih 10-12 godina povećaju teretni saobraćaj preko Severnog morskog puta do 80 miliona tona.

    Danas je Kina, posle Rusije, zemlja koja najaktivnije koristi taj put.

    Zanimljivo je i da je u Egiptu, u blizini Sueckog kanala, istočno od lučkog grada Port Saida, počela izgradnja ruske industrijske zone, a ukupni obim investicija procenjuje se na sedam milijardi dolara. Prema projektu, ta posebna zona podrazumevaće poreske olakšice za ruske kompanije u Egiptu. Površina zone je dve hiljade hektara, a na njenoj teritoriji će raditi kompanije iz različitih grana: automobilske industrije, petrohemije, energetike, medicine i građevinskih materijala. U planu je i izgradnja luke u okviru ruske industrije zone.

    Tagovi:
    Rusija, SAD, Indija, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga