09:41 18 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Albanka u Prištini viri ispd zastave tzv. Kosova

    Mersi, Francuska! Zašto Srbe ne bi smela da čudi zastava Kosova u Notr Damu

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    219155

    Zastava nepriznate države Kosovo vijori se u katedrali Notr Dam u Parizu, tako će biti sve do nedelje, 11. novembra, kada Evropa obeležava 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.

    Po mnogima je Francuska, jedan od tradicionalnih, najvećih ratnih saveznika Srbije, zabila nož u leđa našoj zemlji. Međutim, istoričar Mile Bjelajac kaže da zastava takozvane države Kosovo među obeležjima zemalja koje slave vek od pobede koja je promenila sliku i istoriju Starog kontinenta, ne treba da nas čudi, jer je zapravo slika odnosa Francuske prema njenim međunarodnim, blokovskim obavezama.

    Direktor instituta za noviju istoriju Srbije podseća da je Francuska učestvovala u ratu protiv SR Jugoslavije 1999. i sa svojim predstavnicima bila prisutna na Kosovu, a posebno se priseća uloge Bernara Kušnera. Važno je reći i da je bilo Francuza koji su se tome protivili i upozoravali na pravu prirodu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i na pravu prirodu odnosa ekstremnih Albanaca prema Srbima, podseća Bjelajac.

    „Međutim, Francuska je priznala tu samoproklamovanu državu 2008, ne osvrćući se na tradiciju odnosa sa Srbijom, vodeći se isključivo svojim trenutnim odnosima sa zemljama NATO-a i supersilom SAD. Ovaj događaj je na tragu tog legitimisanja francuskog stava prema problemu Kosova i Metohije i nije iznenađujuć“, kaže Bjelajac.

    On podseća da je Francuska devedesetih požurila da ukloni sva obeležja koja su podsećala na ranije ratno savezništvo sa Srbijom, a deset godina kasnije gotovo je poništeno prisustvo srpskog savezničkog elementa u postavci Francuskog vojnog muzeja u Parizu. Ipak, na inicijativu Beograda, srpska zastava vraćena je u Kompijensku šumu, gde je, u jednom vagonu, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu.

    Bjelajac podseća i da je dugo godina sprečavano podizanje srpske zastave na memorijalu posvećenom iskrcavanju saveznika na plažama Normandije, jer je Francuska bila spremna da za račun svojih interesa zaboravi tradicionalno prijateljstvo. Sve ovo ipak nema veze sa realnošću kada govorimo o Kosovu i Metohiji, kaže Bjelajac.

    „Pet država-članica Evropske unije takođe ne priznaje tu kvazidržavu, ne priznaju je ni najmnogoljudnije zemlje na planeti, dakle, njen kredibilitet i subjektivitet u međunarodnim odnosima je sporan. Ona nije član Ujedinjenih nacija i nedopustivo je, moralno, a u politici je sve dopustivo ako imate silu, da se izjednačava učešće jednog saveznika kakva je bila Srbija i kvazidržave Kosovo. Jedino ako ne misle da i ona baštini deo srpske državnosti, pa je zastava tu po tom ključu“, kaže Bjelajac.

    Obeležavanju značajnog jubileja u Parizu sledeće nedelje prisustvovaće brojni i evropski i svetski lideri, najavljen je predsednik SAD Donald Tramp, nemačka kancelarka Angela Merkel, a na svečanost najverovatnije putuje i srpski predsednik Aleksandar Vučić, ali i kosovski Hašim Tači. Od velike je važnosti kako će Srbija da reaguje na postavljanje zastave Kosova u katedrali, kaže sagovornik Sputnjika.

    „U jednom trenutku 2008, pa i narednih godina, stav države je bio da naši predstavnici demonstrativno napuštaju mesta na koja se poziva i delegacija Kosova. Na kraju krajeva, ostajanje bez protesta je neka vrsta naše saglasnosti sa postojanjem te realnosti. U najmanju ruku, bio bi potreban jedan demarš iz Beograda“, ocenjuje naš sagovornik.

    On dodaje da je Srbija na ispitu ovog vremena, kao i Francuska, ali da je upravo ovo trenutak da istoričari upozore na važnu činjenicu. „U politici ’evropskog pomirenja‘ posle 100 godina, zarad političkih potreba unutar NATO-a, izjednačava se pozicija svih koji su učestovali u Prvom svetskom ratu“, kaže on.

    Veliki broj vernika u manastiru Visoki Dečani
    © Sputnik / Brankica Ristić

    „Nema pobednika, nema poraženih, svi su želeli isto, kako reče Miteran pred Kolom — da se što pre vrate svojim kućama. Međutim, postoji jedno prozaično istorijsko pitanje, šta bi se desilo da se Francuska nije odbranila, šta bi se desilo da se Srbija nije vaspostavila pobedom 1918? Da li bi uopšte bilo slobode za Poljake, Čehe, Slovake, za deo Rumuna, za ceo prostor na kome žive Južni Sloveni“, kaže Bjelajac.

    On na kraju razgovora za Sputnjik kaže da se Francuska očigledno nije bavila pitanjem šta je zapravo Kosovo, da li se, kao takvo, u istoriji uopšte pojavljivalo, jer bi uzela u obzir činjenicu da je posle Bukureštanskog mira 1913. godine sadašnje Kosovo ušlo u sastav dve srpske kraljevine, Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore.

    Slično:

    Ovo je 8. zemlja koja više ne priznaje Kosovo
    Čeku: Imaćemo najsavremenije oružje za odbranu Kosova
    Makron: Situacija u Evropi kao 1930-ih, moramo se odupreti
    Tagovi:
    nezavisnost Kosova, falsifikovanje, katedrala, nož u leđa, saveznici, zastava, rat, istorija, Prvi svetski rat, NATO, Mile Bjelajac, Pariz, Kosovo i Metohija, Francuska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga