21:20 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kongres

    Predstoje žestoki okršaji Bele kuće i demokrata, pritisak na Balkan se smanjuje (video)

    © AP Photo / Susan Walsh
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    2320

    Rezultati međuizbora u Sjedinjenim Državama, na kojima su demokrate preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom a republikanci ojačali prevlast u Senatu, neće uticati na politiku Vašingtona na Balkanu i njegov pristup pitanjima Kosova i Metohije i sudbine Republike Srpske — bar ne na kraći rok.

    Što se tiče Srbije, mi smo tamo gde smo i bili, rečeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, u kojoj su perspektive američke spoljne politike posle izbora za Kongres na sredini mandata analizirali dr Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije, politikolog Aleksandar Pavić i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

    Prema oceni Aleksandra Gajića, Amerika će se, kao i dosad, pre svega baviti samom sobom ili krupnim geopolitičkim prostorima i temama kao što su Bliski istok, odnosi sa Rusijom i situacija u EU, a manje Balkanom, gde se stvari rade mahom po inerciji ili se sagledavaju kroz prizmu tih širih odnosa u svetu.

    „U tom smislu, mi nemamo bolju poziciju nego što smo imali, samo što smo pod manjim pritiskom nego pre dve godine. Ukoliko se, međutim, Tramp izbori za novi četvorogodišnji mandat, onda bi njegova spoljna politika mogla da se pozabavi i Balkanom, ali kako i da li bismo mogli da prođemo bolje, zavisi više od nas i od toga kako ćemo se postaviti, kao i od geopolitičkih odnosa i na Bliskom istoku, i sa Rusijom i EU, ali i od stanja unutar EU i od toga šta će od nje ostati. A u tom prostoru, gde će i Tramp da vodi svoju politiku, ako se dobro pozicioniramo možemo da izvučemo mnogo više nego što sad izgleda da možemo“, obrazlaže Gajić.

    Novi odnos snaga u Kongresu, saglasan je i Obrad Kesić, ne donosi nagle promene u kratkom roku i ne ide ni na štetu, ni u korist ni Srbiji, ni Republici Srpskoj zato što je Balkan „na periferiji američkih interesa“.

    Zastave Srbije, EU i Amerike
    © AP Photo / Darko Vojinovic

    S druge strane, ističe Kesić, Srbija i Srpska profitirale su ne zato što su se naglo promenili stavovi Trampa o konkretnim pitanjima od značaja za Srbe, nego zbog borbe koja se vodi za kontrolu nad američkom spoljnom politikom i za to da li će ona biti globalistička ili nacionalistička, a Srbima generalno ide u račun da ona bude nacionalistička, poput one koju nudi Tramp.

    Kesić prognozira da će u Americi biti velikih podela i žestoke borbe između donjeg doma Kongresa i Trampa, što, po njegovom mišljenu, ide u korist aktuelnom predsedniku što se tiče kampanje za izbore 2020. godine.

    „Dugoročno Tramp ima prednost da postigne veće rezultate što se tiče odnosa sa Rusijom i želje da se promene temelji američke spoljne politike. U tom kontekstu ima više prostora i za Srbiju i Srpsku, ali to nije zato što dolazi do bilo kakvih promena vezanih za specifična pitanja Kosova i BiH, nego zato što je Tramp u boljoj poziciji da postigne veće rezultate oko ključnih pitanja američke spoljne politike“, navodi ovaj ekspert.

    Imajući u vidu promene koje se dešavaju, uveren je Aleksandar Pavić, vreme radi za nas i nema razloga za žurbu, tim pre što ostaje na snazi pristup da nam pod Trampom neće ultimativno nametati rešenja, jer „to nije njegova filozofija“.

    Mnogo se više žuri Briselu, jer im, kako naglašava Pavić, ističe mandat i bliže se majski izbori za Evropski parlament, a visoka predstavnica Federika Mogerini želi da nešto ostavi iza sebe, „a možda čak i neku Nobelovu nagradu, ako je moguće“.

    „Baš zbog toga nadam se da je naša taktika da razgovaramo ali da ne potpisujemo ništa“, dodaje naš sagovornik.

    Na opasku da SAD ipak lobiraju za ulazak Prištine u Interpol, Pavić ukazuje da su strukture u Stejt departmentu mahom ostale netaknute, a da je njihova orijentacija globalistička, liberalno-intervencionistička i osnažena neokonzervativcima, koji imaju vrlo sličan stav.

    Ipak, naglašava on, Ves Mičel, koji je antiruski opredeljen intervencionista, ne može da radi ono što je radio njegov prethodnik Brajan Hojt Ji.

    „Sa te strane mi imamo mnogo manevarskog prostora, mada ne toliko da forsiramo neko svoje rešenje, ali za dve godine će se još mnogo toga dešavati u svetu. Održaće se i izbori za Evropski parlament, menja se slika u evropskim državama, tako da nema razloga za žurbu. Neće biti tog pritiska koji će nas terati da pristanemo na nešto što ne želimo. Više je na nama kako ćemo nešto da pročitamo, a ovo treba da čitamo upravo tako: da idemo polako, da niko ne može da nas zbrza, da znamo šta su nam interesi. A to je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i da čekamo bolje vreme, koje neumitno dolazi“, uveren je Pavić.

    Po mišljenju Gajića, Srbija treba da gaji najbolje odnose sa američkom administracijom i da čeka rasplet izbora 2020, ne obazirući se na stranačke sukobe unutar SAD.

    „Njihovi unutrašnji sukobi su njihovi, a mi treba da gledamo da izvučemo najpovoljnije moguće rešenje na Balkanu, i kada je u pitanju očuvanje Republike Srpske, i kada je u pitanju Kosovo. Dve svetske sile koje su članice Saveta bezbednosti UN insistiraju da se KiM reši u okviru međunarodnog prava i Rezolucije 1244, i mi treba da pokušavamo da guramo stvari da se vrate u taj okvir koliko je god moguće“, kaže Gajić, podsećajući da je 10 zemalja već povuklo priznanje Kosova, pa zašto ne bi još toliko u naredne dve godine.

    Time bi se, smatra, napravila potpuno drugačija klima, a ako bi pokušaji Kosova da se afirmiše na međunarodnoj pozornici krahirali na više mesta gde žele da uđu na mala vrata, i njihovi sponzori bi videli da to ne ide, a to su ljudi iz administracije srednjeg i višeg nivoa, ili neke države gde se vlast menja i neke generacije političara koji odlaze, kao Angela Merkel.

    „Tako ćemo dobiti potpuno drukčiji međunarodni pejzaž oko Srbije i mi to treba da iskoristimo najbolje što možemo. Drugo je pitanje koliko su naše političke elite sposobne i spremne i koliko imaju vere i volje da istraju u tome“, napominje Gajić.

    Aleksandar Pavić ukazuje na još jedan momenat, koji može biti važan za Srbiju kod aktuelnog američkog predsednika.

    „Tramp je ličan i voli da pravi lične odnose. On pamti dobro i loše. Recimo, hteo je da se sretne s Viktorom Orbanom iz zahvalnosti što ga je ovaj podržao. To su stvari koje donose poene. Ako uspete da napravite ličnu konekciju, makar čak i da dođe do Trampa da ga je podržao predsednik Srpske, to je odličan potez“, navodi analitičar, imajući u vidu činjenicu da je Milorad Dodik pozvao Srbe u SAD da podrže Trampa i republikance.

    Kad je reč o šansama da se na proslavi veka od kraja Prvog svetskog rata 11. novembra u Parizu nešto reši o Kosovu, budući da će tamo biti svi svetski lideri kao i predsednik Srbije Vučić i kosovski predsednik Tači, Aleksandar Pavić ocenjuje da su te šanse minimalne, jer je previše delegacija, malo vremena, a i protokol je striktan.

    Na pitanje da li je realno očekivati da Tramp do kraja mandata poseti Srbiju, i Pavić i Gajić kažu da je to moguće samo ako američki predsednik bude dolazio u posetu čitavom regionu.

    Tagovi:
    Balkan, Kongres, Amerika, uticaj, izbori, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga