11:44 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    EU zastave na vetru iza bez saobraćajnog znaka ispred sedišta EU u Briselu.

    Propao briselski dijalog?

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 901

    Za sada je neizvesno da li će i kada u Briselu biti organizovana sledeća runda pregovora Beograda i Prištine, s obzirom na to da su obustavu dijaloga najavile obe strane.

    Samo dan pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon trilateralnog sastanka u Briselu, poručio da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen kada Priština povuče svoje protivpravne odluke, prištinski dnevnik „Epoka e re“ objavio je da su mogućnost prekida dijaloga najavili i premijer privremenih institucija u Prištini Ramuš Haradinaj i njegov zamenik Enver Hodžaj.

    Prištinske vlasti, kako se navodi, ne žele dalje da razgovaraju sa Beogradom ukoliko pitanje vizne liberalizacije za Kosovo ne bude na dnevnom redu u decembru. 

    Kako za Sputnjik ocenjuje Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Priština u ovom trenutku nema stabilnu političku većinu za postizanje sporazuma i zato pribegava proizvodnji krize kako bi sporazum sa Beogradom bio stavljen po strani.

    „Priština koracima unazad želi da poništi i dosadašnje napore za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Vlasti u Prištini takođe žele da kupe vreme koje će im omogućiti da u narednom periodu u eventualnoj promeni političkih snaga kroz izbore na evropskom, a možda i na nacionalnom nivou, obezbede potrebnu većinu za eventualni nastavak pregovora. Međutim, u ovom trenutku to deluje malo verovatno jer u ovom trenutku u Prištini prevagu imaju upravo političke snage koje ne vide nikakav politički ili društveni interes u tome da se postigne sporazum sa Beogradom“, objašnjava Surlić.

    Da je sasvim očigledno da sa privremenim prištinskim vlastima nije moguće voditi normalan dijalog smatra i nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

    „Oni ne samo da nisu ispunili svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, već pokušavaju i da se ponašaju ucenjivački i nameću situacije i rešenja koja su daleko od ozbiljnog dijaloga i ne doprinose bilo čemu što može da pretpostavlja normalizaciju odnosa. Videli smo nove ucene iz Prištine i to na račun Brisela, pa je rezime svega ovoga zapravo pitanje pozicije onog dela međunarodne zajednice koja podržava kosovsku nezavisnost. Sve što smo do sada videli iz Prištine je poruka tom delu međunarodne zajednice — da li zaista postoji dobra volja i želja da se dođe do nekog rešenja i da na ovim prostorima vladaju mir i stabilnost? To je suštinsko pitanje“, kategoričan je Milivojević.

    Stefan Surlić veruje da je propuštena prilika za sporazumom između Beograda i Prištine i napominje da je neizvesno da li će se u dogledno vreme uopšte otvoriti prostor za tako nešto.

    „Može se desiti da međunarodna zajednica, ali i politički akteri u Beogradu i Prištini izgube interes za postizanje sporazuma. To bi značilo da će se neka nova prilika za punom normalizacijom odnosa otvoriti tek nakon dugog niza godina“, napominje Surlić.

    Savet bezbednosti u Ujedinjenim nacijama
    © Flickr / Ministerio de Asuntos Exteriores de Rusia

    Upitan, koji se dalji potezi Beograda mogu očekivati, u situaciji kada je dijalog obustavljen očigledno sa obe strane, Zoran Milivojević kaže da bi u ovim okolnostima bilo najprirodnije da se cela stvar vrati tamo gde joj je mesto — u Savet bezbednosti UN i da se insistira na poštovanju Rezolucije 1244.

    „To je jedina mogućnost da se postigne bilo kakvo rešenje i da se pitanje Kosova i Metohije prevede na teren koji može svima nama da garantuje nekakav rezultat koji bi bio u funkciji mira i stabilnosti na ovim prostorima, ali i zaštite međunarodnog prava i poretka u svakom pogledu“, kaže Milivojević.

    Stefan Surlić, međutim, smatra da je scenario prebacivanja pitanja odnosa između Beograda i Prištine pod okrilje UN malo verovatan, pre svega zato što bi se tome usprotivila Evropska unija.

    „To bi značilo da EU nije pokazala sposobnost da postigne sporazum između Beograda i Prištine, da je i ovaj put propustila tu priliku i da nije sposobna da kao politička zajednica rešava probleme u sopstvenom dvorištu. Čak i da to pitanje dođe do UN, problem je podeljenost unutar Saveta bezbednosti. Rusija i Kina stoje iza stava Srbije, dok ostale zemlje-članice SB UN jasno stoje iza kosovske nezavisnosti i one će sprečiti bilo kakvu mogućnost da se ta nezavisnost na bilo koji način ugrozi“, primećuje Stefan Surlić.

    Tagovi:
    prištinske vlasti, Vučić Aleksandar, Briselski dijalog, UN, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga