19:47 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Špijuniranje - ilustracija

    Špijunska afera — kazna Moskvi i Beču za dobru saradnju

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    0 271

    Od momenta kada Rusija počne da uspostavlja dobre odnose sa nekom državom, rukovodstvo te države počne da dobija „signale“ iz SAD, iz Velike Britanije, od NATO-a i nađe se na udaru zbog saradnje sa Moskvom. Tako se i državni vrh Austrije našao u veoma neprijatnoj situaciji.

    Austrijske vlasti uhapsile su bivšeg pukovnika oružanih snaga te zemlje zbog osnovane sumnje da je špijunirao za Rusiju. Informaciju je medijima potvrdio i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, precizirajući da se osumnjičeni špijunskim aktivnostima bavio od devedesetih godina prošlog veka sve do 2018. godine.

    Austrijski kancelar je istakao da je pokrenuta istraga čije je cilj da se utvrdi da li se radi o istinitim navodima ili ne, dodavši da lično veruje da će se ispostaviti da osumnjičeni bivši pukovnik jeste špijunirao u korist Rusije.

    Potezi Beča povodom situacije sa bivšim pukovnikom zasnovani su na sumnjama koje nisu dokazane, naveo je diplomatski resor Ruske Federacije. Na takvo, vrlo neuobičajeno i diplomatiji nesvojstveno ponašanje odmah je lično reagovao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Šef ruske diplomatije je kritikovao evropske partnere Rusije što pribegavaju „mikrofonskoj“ diplomatiji, umesto da se pridržavaju tradicionalnog pristupa rešavanja nesuglasica.

    Ministar Lavrov je istakao da je u svetu diplomatije uobičajeno da se „kada jedna zemlja ima određene nedoumice ili sumnje o akcijama neke druge zemlje, pre svega po pitanju ugrožavanja nacionalne bezbednosti, tada, u skladu sa međunarodnim normama, direktno traže razjašnjenja“.

    Šef Centra za izučavanje društvenih problema nacionalne bezbednosti Aleksandar Žilin kaže za Sputnjik da je nastala situacija gotovo tragikomična.

    „Ironija je u tome da je izgleda ovaj čovek, bivši pukovnik, imao nekakve podatke za koje mi ranije nismo ni znali, jer više nisu aktuelni. A sad bez šale, zaista sam već duže vreme očekivao neke slične provokacije, jer su zbližavanje Rusije i Austrije, dobra saradnja između rukovodstva dve države i perspektive za jačanje dalje saradnje — trn u oku neprijatelja Ruske Federacije. Bila je neophodna provokacija. Najtužnije je što se te afere prave tako nisko, nikome čak ne pada na pamet da prvo proveri istinitost optužbi, već ih odmah objavljuju ’na sva zvona‘. Pa je tako ispalo i u ovom slučaju sa jadnim dekicom, koji, duboko verujem, imajući u vidu brzinu kojom napreduju tehnologije, taktike oružanih snaga, informacioni sistemi, itd, nije ni mogao da ima saznanja za koja ga terete“, ističe naš sagovornik.

    Povodom afere, austrijski ambasador Johanes Ajgner odmah je pozvan na razgovor u Ministarstvo inostranih poslova Rusije. Međutim, posle sastanka s ruskim diplomatama, Ajgner nije želeo da otkriva novinarima sadržaj razgovora, kratko dodavši da će Ministarstvo spoljnih poslova Austrije kasnije izdati saopštenje.

    Ambasada Rusije u Austriji takođe je odbila da komentariše pisanja medija, a privremeni poverenik Rusije u Austriji pozvan je u Ministarstvo inostranih poslova Austrije. Objavljeno je da je zbog aktuelnog incidenta šefica austrijske diplomatije Karin Knajsl otkazala posetu Moskvi. 

    Žilin dodaje da je cilj ove zlonamerne insinuacije da se nanese duboka šteta Rusiji u međunarodnim odnosima, kao i da je najtužnije to što je taj cilj postignut, jer je otkazana poseta austrijske ministarke spoljnih poslova.

    „I to sve govori da od momenta kada Rusija počne da uspostavlja dobre odnose sa nekom državom, odjednom rukovodstvo te države počne da dobija signale iz SAD, iz Velike Britanije, NATO-a — svi oni vrše ogroman pritisak zbog saradnje sa Moskvom. Tako se i državni vrh Austrije našao u veoma neprijatnoj situaciji. Odavno znamo, a sad i u praksi vidimo na šta su sve spremni Amerikanci i Britanci, kako majstorski podmeću provokacije i afere, pa čak uključujući i ljudske žrtve, sve sa ciljem destabilizacije situacije u trećim državama“, ističe ruski stručnjak.

    Aleksandar Žilin objašnjava da bi još i mogao da razume da se navodno našao ruski špijun u zemlji koja otvoreno radi protiv interesa Moskve, ali da ne shvata zašto u baš Austriji, sa kojom Rusija ima dobru saradnju, što pak ide u prilog prethodnom zaključku.

    „Sve nekako miriše na umešanost Britanaca i Amerikanaca koji su u poslednje vreme veoma aktivni u smeštanju različitih afera Rusiji. Štaviše, želim da istaknem da se tokom pregovora i susreta Vladimira Putina sa rukovodstvom Austrije faktički mogla čuti poruka da ako, ne daj Bože, dođe do toga, Rusija može vojno da pomogne Austriju, jer tu zemlju nikada nismo posmatrali kao neprijatelja, već smo se trudili da razvijamo dobre odnose na relaciji Beč-Moskva. Zato se ne može govoriti o špijunskoj aktivnosti Rusije na teritoriji Austrije“, rezigniran je naš sagovornik.

    Mediji su, u nameri da dodaju ulje na vatru, pominjali i da predsednik Austrije Aleksander van der Belen ne planira da se sastane s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Forumu mira u Parizu, pozivajući se na reči predstavnika austrijskog predsednika Rajnhard Pikl Herk. Međutim, taj sastanak nije ni bio planiran, bez obzira na aktuelnu aferu.

    Stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata biće obeležena u Francuskoj u nedelju, 11. novembra. Na Forumu mira, posvećen tom datumu, okupiće se nekoliko desetina svetskih lidera i šefova vlada, a biće održane memorijalne svečanosti kod Trijumfalne kapije i drugih spomen-obeležja.

    Tagovi:
    špijunaža, Austrija, Rusija, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga