14:59 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Emanuel Makron

    Kako to Makron tek sada vidi demone prošlosti

    © AFP 2018 / Eric FEFERBERG /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    41071

    „Demone prošlosti“ koje Makron pominje svojom površnošću i glupošću probudila je upravo Evropska unija, time što je olako pustila da se dve zemlje koje su bile simbol mira posle Prvog svetskog rata — Čehoslovačka i Jugoslavija — rasture, ocenjuje istoričar Predrag Marković.

    „Pouka ne može biti ’jedan narod protiv drugih‘ — to nas obavezuje da mislimo o budućnosti“, glavna je poruka francuskog predsednika Emanuela Makrona, koju je uputio pred više od 80 svetskih državnika, na ceremoniji kojom je svet obeležio vek od okončanja Prvog svetskog rata.

    U Parizu, ispred Trijumfalne kapije, lider Francuske je podsetio da se Evropa „umalo sama uništila u paklu koji je gutao vojnike, kojoj god vojsci da su pripadali“ i upozorio da se „danas javljaju demoni iz prošlosti, spremni da ponovo seju haos i smrt“.

    Prema rečima istoričara Predraga Markovića, nema nikakve zamerke Makronovom govoru. Međutim, pitanje je šta je urađeno sa poukama iz Prvog svetskog rata.

    „Jugoslavija je i napravljena da bude zemlja koja prevazilazi verske i etničke mržnje, da bude zemlja sloge i stabilnosti u jednom tako uzburkanom regionu kao što je Balkan, a taj simbol mira i saradnje oni su devedesetih godina — uništili. Tako da je te ’demone prošlosti‘ koje Makron pominje svojom površnošću i glupošću probudila upravo Evropska unija, time što je olako pustila da se dve zemlje koje su bile simbol mira posle Prvog svetskog rata i put za slogu, saradnju i budućnost —Čehoslovačka i Jugoslavija — rasture“, kategoričan je Marković.

    I nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik ocenjuje da je govor francuskog predsednika pun lepih reči, ali da nedostaju — dela.

    „Nažalost i danas, u vreme kada gledamo dela, naročito nekih od najmoćnijih država, i kada imamo u vidu da se i dalje primenjuje sila, da se ne poštuje pravo, da dominiraju sankcije i pritisci, vidimo da sve to ne potvrđuje ono o čemu predsednik Francuske govori i na šta apeluje. Francuska je velika sila, stalna članica Saveta bezbednosti, i kao takva, deli odgovornost za sve to. Ja bih bio srećan, a verujem i svi mi, kada bi to o čemu priča predsednik jedne velike sile zaista bilo dokumentovano konkretnim delima“, napominje Milivojević.

    Mi smo, kako navodi, danas ipak svedoci i pritisaka i brojnih lokalnih ratova.

    „Treba se samo setiti uništenih država kao što su Libija i Sirija, a da ne pričam o agresiji velikih sila na našu zemlju, koja je bila pobednica Prvog svetskog rata, a i u Drugom svetskom ratu bila na pravoj strani. Do te agresije je došlo i mimo prava i mimo svega onoga na šta apeluje Makron“, primećuje Milivojević.

    Komentarišući skandal oko rasporeda sedenja lidera koji je obeležio svečanost u Parizu, a gde se kosovski predsednik Hašim Tači našao u drugom redu, odmah iza Emanuela Makrona, Donalda Trampa, Vladimira Putina i Angele Merkel, iskusni diplomata kaže da ga nije ubedilo objašnjenje organizatora da su predstavnici zemalja sedeli po abecednom redu.

    „Neubedljivo je objašnjenje da se Kosovo i Hašim Tači uopšte nađu na tom skupu, a još manje je ubedljivo da na bilo koji način ravnopravno učestvuju u toj ceremoniji sa državama, silama pobednicama Prvog svetskog rata, koje su pre svega zaslužne za pobedu. Potpuno je neprincipijelno da se tako postupi, jer se ne može po abecednom redu tretirati prisustvo zemalja i njihovih predstavnika. Prvi kriterijum mora da bude ono što je suština, a to su sile pobednice koje su zaslužne za ovaj veliki dan u istoriji“, primećuje Milivojević.

    Kako dodaje, Tačijevo prisustvo iza ključnih svetskih lidera predstavlja i nekorektan stav domaćina Francuske prema Srbiji, tim pre ako se ima u vidu vekovno prijateljstvo dvaju naroda i sve ono čime su dve zemlje doprinele završetku Prvog svetskog rata, kao i sve ono u šta se Francuzi kunu kada je reč o učešću Srbije u Prvom svetskom ratu, uključujući saradnju na Solunskom frontu i zajednički doprinos ovom velikom istorijskom datumu.

    „U tom smislu imam jednu dozu rezerve i mislim da je današnja francuska politika prema Srbiji nekorektna i neiskrena. Mislim da se radi o svojevrsnoj političkoj intenciji na liniji zalaganja da se ta kosovska nezavisnost potvrdi na svaki način. To smo videli, kako danas, tako i po stavu Francuske da će podržati ulazak Kosova u Interpol na svaki način i po svaku cenu“, napominje Milivojević, uz opasku da mu to kao građaninu Srbije smeta.

    Činjenicu da se predsednik samoproglašene Republike Kosovo u Parizu našao odmah iza najvećih svetskih lidera istoričar Predrag Marković pak vidi nešto drugačije.

    „Ponavlja se glupost i površnost birokrata u Francuskoj. Kao što je Badinterova komisija olako postavila osnove za razbijanje Jugoslavije i građanski rat, tako su sada oni uvredili srpski narod bez ikakve potrebe. Što bi rekao Marks: ’Istorija je jedanput tragedija, a drugi put je farsa‘. U tom smislu, ono što je bilo tragično u slučaju Badinterove komisije sada je jedna protokolarna brljotina. Tu nema neke zle misli, nego nema nikakve misli. Dakle, oni nisu nešto loše mislili Srbima, nego nisu uopšte razmišljali“, uveren je Marković.

    Kako kaže, upravo na takvim, ceremonijalnim primerima, vidi se sva ozbiljnost jedne države.

    „Setimo se kako su u Moskvi obeležili Deveti maj i ko je marširao u Puku besmrtnih sa Vladimirom Vladimirovičem. To su bila dva naroda — jedan koji je dao najveće žrtve i koje je predstavljao Benjamin Netanijahu, a drugi narod, Srbi, posle Sovjeta dao je najviše boraca. Tu se, dakle, vidi da su ozbiljni ljudi razmišljali kako ta ceremonija treba da izgleda“, zaključuje Predrag Marković za Sputnjik.

    Tagovi:
    Emanuel Makron, Tramp, Hašim Tači, Putin, Pariz
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga