08:43 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zastave Gruzije i Amerike

    SAD žele da „izbave“ Gruziju od pogubnog ruskog uticaja

    Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 139

    SAD nameravaju da investiraju 18,5 miliona dolara u gruzijsku ekonomiju. Vašington smatra da „ruska propaganda“ navodno opstruiše razvoj Gruzije i „podriva njene napore ka evrointegraciji i orijentaciju prema Zapadu“. To je navedeno u dokumentu američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), u koji je uvid imala televizija RT.

    U dokumentu se navodi da oko 20 odsto stanovnika Gruzije živi ispod granice siromaštva sa 2,5 dolara dnevno, a da Rusija navodno otežava napredak te zemlje.

    Ruski politikolozi smatraju da SAD planiraju da „izbave“ Gruziju od „pogubnog“ uticaja Moskve i ubrzaju pridruživanje zemlje NATO-u, što će Americi omogućiti da u toj zemlji rasporedi svoje oružje. Međutim, eksperti veruju da taj plan, najverovatnije, neće uspeti. Tbilisi se zalaže za normalizaciju diplomatskih odnosa sa Moskvom, a s druge strane da bi se taj plan sproveo u delo potrebno je i da Gruzija pronađe alternativu ruskom tržištu, a to će se teško dogoditi.

    Gruzija je dugo pokušavala da svoja vina i vodu izvozi u Evropu, ali Evropljanima ti proizvodi nisu poznati, pa roba nije imala prođu na tom tržištu.

    Zbog toga Rusija ostaje glavno tržište za gruzijske proizvode, a turizam u zemlji se razvija zahvaljujući prilivu ruskih turista.

    Prema podacima nacionalne službe za statistiku „Sakstat“ početkom ove godine trgovinska razmena između dve zemlje je porasla za više od 30 odsto. Iz Gruzije u Rusiju se izvoze ferolegure, vina, mineralne vode, lešnici i drugo orašasto voće.

    „Suma od 18,5 miliona dolara, u principu, i nije velika. Amerikanci su spremni da izdvoje nešto novca za navodnu borbu protiv ruskog uticaja, a takođe im je potrebno da pokažu gruzijskim vlastima i posebno gruzijskom društvu da oni nisu zaboravili na Gruziju. A takvo mišljenje već postoji i u gruzijskom društvu i u američkim političko-akademskim krugovima, koji objavljuju članke tipa: ’Zašto smo zaboravili na Gruziju u svetlu ukrajinske krize‘. To je demonstracija snage“, rekao je za Sputnjik politikolog Gevorg Mirzajan.

    Program ekonomske bezbednosti, koji predviđa USAID, odnosi se i na povećanje prihoda Gruzije i razvoj turizma.

    Kako se navodi u dokumentu, cilj programa je podsticanje rasta sektora gruzijske ekonomije, koja pokazuje snažan potencijal za stvaranje radnih mesta, povećanje prihoda, uključujući mikro, mala i srednja preduzeća, a takođe i podršku razvoju produktivnijih ekonomskih aktivnosti, uključujući i turistički sektor.

    Međutim, turizam u Gruziji raste i bez američkih dolara. Ove godine ta zemlja planira da obori novi rekord po broju gostiju i očekuje se da će je posetiti više od 8,5 miliona ljudi.

    Prihodi od turizma su prošle godine porasli za skoro 30 odsto. Zahvaljujući svojim resursima zemlja ima sve šanse da samostalno razvija turizam.

    Ove godine se broj turista iz Rusije povećao za oko 30 odsto. Interesovanje Rusa za Gruziju je poraslo u poslednje tri godine, a to se povezuje sa niskim cenama avio-karata iz Moskve i drugih gradova Rusije.

    Ruski turisti putuju uglavnom u Tbilisi i Batumi zbog gastronomske i kulturne ponude, a Rusima su takođe primamljiva i popularna gruzijska skijališta. Ruse privlači i to što nema jezičkih barijera, a tu je i gostoprimstvo gruzijskog naroda.

    Ruski politikolozi smatraju da američki program nema nikakve veze sa razvojem ekonomije, već da je cilj Amerike da utiče na unutrašnju politiku Gruzije i njenu spoljnopolitičku orjentaciju. Zbog toga čine sve da spreče poboljšanje odnosa Rusije i Gruzije.

    Krijući se iza pojma „ekonomski razvoj“, SAD zapravo pokušavaju da ostvare svoje interese u Gruziji.

    Početkom novembra je obeleženo 15 godina od Revolucije ruža u Gruziji. Eksperti kažu da se nova obojena revolucija u toj zemlji ne može očekivati, s obzirom na to da su tamošnje vlasti, u većoj ili manjoj meri, lojalne Amerikancima.

    „Gruzija je zemlja koja je evroatlantski orijentisana i tamo uvek pozdravljaju Amerikance i njihove interese, zbog toga nema nikakvog smisla da se prave neke nove obojene revolucije. Drugi krug predsedničkih izbora u toj zemlji biće održan najkasnije do 2. decembra, a Amerikanci ne moraju da podrže nijednog kandidata, pošto su oba kandidata prozapadni, s tim što je jedan od njih spreman da Gruziju ponovo pretvori u antirusku tvrđavu na postsovjetskom prostoru. Ali postoje i ljudi koji veruju da Gruzija ima velike probleme sa Rusijom i da će ih teško rešiti, ali su svesni da bi pretvaranje Gruzije u Ukrajinu bilo previše skupo. S druge strane, Gruzija mnogo i ekonomski dobija, ne bih rekao od normalnih, već više-manje konstruktivnih odnosa sa Moskvom“, kaže Mirzajan.

    Gruzija je partner SAD, ali se sve više zalaže i za normalizaciju odnosa sa Moskvom. U Tbilisiju se sve češće može čuti da je prekid diplomatskih odnosa, koji je usledio posle avgustovskog oružanog sukoba 2008. godine i priznanja nezavisnost Južne Osetije i Abhazije od strane Moskve, bio greška.

    Među pojedinim gruzijskim političarima se sada može čuti i da su Gruzini „živeli u iluzijama“ o zapadnim vrednostima, a da bi otopljavanje odnosa sa Moskvom išlo u korist Tbilisija.

    Mirzajan kaže da se današnja Gruzija dosta razlikuje od one kakva je bila pre 15 godina, a da se narod „otreznio“ i rešio zabluda.

    „Manje je nerealističkih nada. Deo gruzijskog naroda je shvatio da trajne revolucije ne rešavaju probleme, već ih pogoršavaju. Konstantno polaganje nada u neke lidere-heroje koji će doći i sve popraviti više ne postoji. Postaje im jasno da se treba baviti privredom i diversifikacijom političkih veza. Zbog toga Gruzija, iako podržava evroatlantske integracije, pokušava da održi i odnose sa Moskvom i da ih ne kvari iz čistog mira. Postoje i dalje oštri problemi, kao što je Osetija, ali svi znaju da postoje ’crvene linije‘ koje se ne mogu preći“, kaže Mirzajan.

    Govoreći o „crvenim linijama“ politikolog je dodao da je za Tbilisi neprihvatljiva integracija Južne Osetije i Abhazije u sastav Ruske Federacije, ali naglašava da Moskva to i ne radi. S druge strane, Rusija se kategorično protivi koracima Tbilisija da Gruziju pretvori u „antiruski poligon za dejstva protiv Rusije“, odnosno protivi se sistemskoj antiruskoj politici gruzijskih vlasti, koju je svojevremeno vodio gruzijski predsednik Mihail Sakašvili. Pored toga, Moskva ne želi sistematsko širenje rusofobije u gruzijskom društvu, između ostalog, i zato što tamo na odmor ide mnogo ruskih turista.

    Tagovi:
    Gruzija, NATO, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga