20:08 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Miroslav Lazanski

    Nije nam u interesu da izlazimo na dvoboj sa Francuskom (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    4528

    Umesto simbolike sećanja na Prvi svetski rat, iz Pariza su, sa obeležavanja 100. godišnjice od njegovog kraja, poslate poruke multikulturalizma, integracije migranata i odustajanja od nacionalizma.

    Da li je skandal u Parizu samo greška francuskog protokola ili smo svedoci još jednog pokušaja revizije istorije, ali sada na nivou Jelisejske palate, i da li u diplomatiji forma može da pokrije suštinu, bila su pitanja na koja su u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ pokušali da odgovore nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović i urednik spoljnopolitičke redakcije Radio-televizije Srbije Bojan Brkić, koji se javio iz Pariza.

    Prvi utisci iz Pariza su da je Francuska zloupotrebila ceremoniju obeležavanja jednog veka od kraja Prvog svetskog rata u svoje dnevno političke i spoljnopolitičke svrhe, kaže Brkić.

    Ceremonija je imala obeležja predizbornih poruka koje je francuski predsednik Emanuel Makron želeo da saopšti svojim biračima, pogotovo biračima nefrancuskog porekla, dodaje on.

    „Veoma malo smo toga videli što se tiče podsećanja na Prvi svetski rat. Obaška to što je izostala vojna parada. U svakom slučaju, činilo mi se da je mnogo polagano na poruke multikulturalizma, integracije migranata, onih koji nisu Evropljani u evropsko društvo; da treba odustati od nacionalizma. I to je izgovorio Makron, koji je više puta tokom kampanje ponavljao da je nacionalista. Sada je rekao da je nacionalizam izdaja patriotizma“, opisuje Brkić atmosferu u francuskoj prestonici.

    Zanimljivo je, prema Brkićevom mišljenju, bilo mesto koje je na ceremoniji dato bivšim francuskim kolonijama. Bez namere da nipodaštava nečije žrtve, kaže, kolonije su ipak dale manji broj žrtava od same Francuske, Velike Britanije ili Srbije.

    „Videlo se nepoštovanje prema istoriji, i to je ostavilo gorak ukus. Nisu samo naši predstavnici bili nezadovoljni zbog toga, bilo je mnogo primedbi i od strane drugih zemalja. Inače, tom utisku doprinela i francuska javna televizija, koja je prikazivala prigodne programe o Prvom svetskom ratu. Deo tih programa prikazivan je na bilbordima duž Jelisejskih polja i oko Trijumfalne kapije. Da je neko ko ne zna baš ništa o Prvom svetskom ratu gledao taj program, te kadrove, zaključio bi da se rat vodio negde između nekih afričkih zemalja“, kaže Brkić. 

    Filmovi koje je prikazivao francuski javni servis pokazivali su pripreme kolonijalnih trupa za rat, dok su se dva srpska oficira videla u dva kadra, a zemlja u kojoj se odvijaju operacije obeležena je sa „Makedonija“. Dosta razočaravajuće, smatra Brkić.

    Brkićeve francuske kolege ne poznaju istoriju toliko, osim, kako kaže, u opštim crtama, ali u pitanju je, prema njegovom mišljenju, druga stvar. U Francuskoj se, kaže Brkić, ne polaže mnogo računa na simboliku, niti se unose emocije u razmatranje istorije.

    „Oni su najsrdačnije primili zemlje koje im najviše znače, od kojih najviše očekuju ili imaju tamo najviše interesa. Nije toliko bitno što je simbolika Prvog svetskog rata izneverena, to je bilo u drugom planu. Mislim da je to i razlog zbog koga su Britanci odlučili da imaju svoju proslavu. Oni imaju svoje specijalne zvanice i neće da ih iznevere zbog francuskih prioriteta“, smatra Brkić.

    Govoreći o glasinama da se predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači sreo i razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a Tači je na društvenim mrežama objavio svoju fotografiju sa ruskim predsednikom, Brkić kaže da je, s obzirom na protokol, bilo mogućnosti da svako porazgovara sa svakim.

    Da je Tači kupio mesto na kome je sedeo, bilo bi to, kaže Brkić, najbezbolnije objašnjenje za Srbiju, zbog čega je predsednik tzv. Kosova dobio počasno mesto među zvanicama u Parizu. Objašnjenje da se radi o slučajnosti Brkić, kako kaže, odbacuje, a svako drugo objašnjenje ima političku konotaciju. Jedno od objašnjenja u tom slučaju je da se smeštanjem Tačija iza Putina pokazuje koliko je Francuskoj važno nezavisno Kosovo, što je za Srbiju bolnija poruka u odnosu na sve druge.

    U diplomatiji, forma je u službi suštine, objašnjava Jovanović, a suština je zacrtana mnogo pre nego što je počelo obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata.

    „Zacrtana je, prvo, sankcijama protiv Srbije, pa satanizacijom Srbije, pa agresijom na Srbiju, pa samozvanim proglašenjem nezavisnosti Kosova, uz pomoć zapadnih sila, između ostalog i Francuske, pa snažnim lobiranjem svuda u svetu da se taj njihov protivpravni čin legalizuje, završi time što bismo mi digli beli zastavu i predali se. Njima smeta to što Srbija ima podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti, što je drži u kondiciji da se suprotstavlja daljim pritiscima“, kaže Jovanović. 

    Kosovo je u vreme Prvog svetskog rata postojalo kao geografski pojam jedino u okviru srpske države i nije bilo nikakvog osnova da se Hašim Tači pojavi na tribini u Parizu 11. novembra, dodaje on. Jovanović, kaže, sumnja da je u pitanju „podmukli pokušaj“ da se Srbija stavi pred svršen čin, da joj se, kako Jovanović kaže, izmakne tepih ispod nogu time što bi se napravio jedan, makar na silu, susret Tačija i Putina, što je i ostvareno.

    „Ne verujem da je bilo razgovora, ali taj prvi čin je za njih veliki jer se psihološki može pronositi svetom i prikazivati drugim zemljama koje još nisu priznale Kosovo da ne oklevaju. U pitanju je, dakle, diverzija koja nije jedina kada smo mi u pitanju“, kaže Jovanović.

    Cela stvar oko rasporeda sedenja na obeležavanju stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata najmanje ima veze sa protokolom, protokol je tu najnevažniji i nema tog protokola koji nije povezan sa politikom dotične zemlje, kategoričan je Jovanović.

    On, kako kaže, smatra da je objašnjenje da je isticanje kosovske zastave u katedrali Notr Dam stvar crkve, naivno, s obzirom na to da je francuska sekularna država. To je već bilo upozorenje da može da se dogodi nešto još gore.

    „To je, možda, bio trenutak da se repertoarom ’diplomatske bolesti‘, pod vidom prehlade ili nečeg drugog, uzdržimo od dolaska tamo, bez ikakvog napada na Francuze. Jednostavno, registrovali smo njihov prvi pogrešan korak i sprečeni smo tom ’bolešću‘ da tamo idemo. I ništa više. To bi bilo dovoljno da oni razumeju da ne mogu da se igraju sa tek tako, da i dalje imamo kičmu, ponos i dostojanstvo i da nismo spremni da budemo javno ponižavani. Teško je na to se odlučiti, jer vreme je bilo prekratko, a, sa druge strane, postojala je nada da je taj incident sporedan“, objašnjava Jovanović mogućnosti Srbije u odnosu na francuske provokacije.

    Tagovi:
    Vladisalv Jovanović, Miroslav Lazanski, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga