07:24 14 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Skladište cevi za gasovod Severni tok 2 u nemačkoj luci Mukran

    Ukrajina i Amerika žele da blokiraju „Severni tok 2“

    © Nord Stream 2 / Axel Schmidt
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 395

    Vašington i Kijev planiraju da zajedničkim snagama zaustave izgradnju „Severnog toka 2“, ali ruski eksperti ocenjuju da protivnici tog projekta nemaju baš velike šanse da ga blokiraju.

    Stručnjaci su saglasni da SAD, osim političkog pritiska, ne nude ništa svojim saveznicima u Evropi. Gas koji oni navodno žele da isporučuju Evropi prilično je skup, a takođe nemaju ni količine koje zahteva evropsko tržište.

    Kako ističu eksperti, ovde pre svega postoje jasno vidljivi znaci nelojalne konkurencije i prema Rusiji i prema Evropi.

    „U tome nema ničeg novog. Oni se odavno protive tom projektu i još ništa na tom planu nisu postigli. „Severni tok 2“ se već gradi, dobijene su praktično sve dozvole, čeka se samo poslednja dozvola od Danske, koja se očekuje u skorije vreme, u narednih par meseci. Sjedinjene Države se praktično već 50 godina protive ruskom, ranije sovjetskom gasu u Evropi iz svojih političkih razloga i komercijalnih interesa, koji se tiču promovisanja sopstvenih energetskih resursa. To se naziva nelojalna konkurencija i pokušaj mešanja u tuđu energetsku politiku“, kaže za Sputnjik Aleksej Grivač, zamenik generalnog direktora ruskog Fonda za nacionalnu bezbednost.

    Wintershall
    © Foto : https://twitter.com/Wintershall_com

    Prema mišljenju stručnjaka, „tačka bez povratka“ je pređena kada je reč o izgradnji gasovoda, pa nema sumnje da će „Severni tok 2“ biti realizovan.

    „Pre svega, sve zavisi da li je Evropa spremna da brani svoje interese, svoju energetsku bezbednost i svoj suverenitet u toj sferi ili će da pravi ustupke pod pritiskom Amerike. Evropa se i dalje drži. Mislim da će taj projekat biti realizovan, on se već realizuje, zato što odgovara interesima evropske energetske politike — stvaranju konkurentnog likvidnog tržišta i u celosti obezbeđuje Evropi dostup pristupačnim energentima“, rekao je Grivač.

    Pitanje izgradnje „Severnog toka 2“ ponovo su pokrenuli ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin i američki ministar energetike Rik Peri, koji su postigli dogovor da se ubuduće zajedničkim naporima suprotstave realizaciji tog projekta, koji navodno ugrožava evropsku energetsku bezbednost i stabilnost.

    Peri je u Kijevu izjavio da SAD ostaju protivnici izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“, koji su namenjeni za isporuku ruskog gasa Evropi.

    Klimkin i Peri takođe su razgovarali o saradnji u oblasti energetike, konkretno o jačanju energetske nezavisnosti Ukrajine.

    Ukrajina kao zemlja tranziter se plaši gubitaka prihoda od ruskog gasa, dok SAD imaju ambiciozne planove o izvozu svog gasa u Evropu.

    Ruski eksperti podsećaju da će se Ukrajina zapravo suočiti sa dva problema ako Rusija izgradi taj gasovod. Prvo, izgubiće novac od tranzita u iznosu od 2,5 do 3 milijarde dolara godišnje. Drugo, imaće problem sa snabdevanjem svog stanovništva gasom u slučaju da se tranzit smanji na 20-30 milijardi kubika godišnje.

    S druge strane, nemački politikolozi navode da Evropska unija ne želi da zavisi samo od ruskog gasa, zbog čega je Evropa proglasila princip diversifikacije kupovine gasa. Kao i ranije, ruski gas biće nabavljan u velikim količinama — oko 30 odsto evropskog gasa, ali još 20 odsto uzimaće se od Norveške. Računa se i na američki prirodni tečni gas, ali kada pojeftini.

    Nemački analitičari podsećaju da Evropa zasad proizvodi sopstveni gas, ali će te slavine, kako kažu, presušiti za desetak godina, jer su resursi ograničeni, pa im je iz tog razloga „Severni tok 2“ neophodan.

    Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“, a dozvolu za izgradnju već su dali Nemačka, Finska i Švedska, dok se čeka na saglasnost Danske.

    Pored SAD i Ukrajine, protiv realizacije gasovoda se zalažu i Letonija, Litvanija i Poljska, koje smatraju da je ovo politički projekat.

    Moskva je više puta pozvala da se ovaj gasovod ne posmatra kao instrument uticaja, već isključivo kao ekonomski projekat.

    Berlin projekat „Severni tok 2“ smatra komercijalnim, ali istovremeno povezuje njegovu realizaciju sa očuvanjem tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. S tim u vezi Moskva je više puta izjavljivala da izgradnja tog gasovoda ne podrazumeva prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU, ali da će obimi biti smanjeni.

    Tagovi:
    Severni tok 2, Amerika, Ukrajina, Rusija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga