19:33 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Mihail Deljagin

    Današnji liberalizam je preuzeo ulogu fašizma

    © Sputnik / Nikola Joksimović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1622

    Funkcija današnjeg liberalizma, koji nema veze sa idejom od pre 250 godina, jeste da obezbedi da se srednja klasa ne pobuni dok je veliki monopoli uništavaju, smatra ruski ekonomista Mihail Deljagin.

    Ruski ekonomista Mihail Deljagin spada u red najprominentnijih ruskih javnih ličnosti, polemičara i kritičara moderne liberalne ekonomske ideje. Direktor moskovskog Instituta za proučavanje problema globalizacije, Deljagin je čest gost ruskih medija. U poslednjih deset godina bavi se proučavanjem svetske ekonomske krize, za koju smatra da nije uslovljena isključivo ekonomskim, već i geopolitičkim razlozima. Takođe je i politički aktivan kao savetnik Sergeja Mironova, lidera opozicione „Pravedne Rusije“.

    Deljagin je u Beogradu gost Instituta za evropske studije, gde je održao predavanje o liberalizmu u Rusiji i učestvuje na konferenciji o sankcijama koje je EU uvela njegovoj zemlji.

    Termini vremenom menjaju značenje, počinje svoju kritiku ruskog liberalizma Deljagin, pa tako termin liberalizam danas ima sasvim drugo značenje u odnosu na vreme od pre 250 godina kada je nastao.

    „Pre 250 godina liberalizam je bilo učenje o slobodi ličnosti i o odgovornosti. Od tada je proteklo mnogo vode i danas se liberalizam u Rusiji tumači, ne prema Volteru, već prema Sorošu i Berezovskom. U najmanju ruku, prema Vašingtonskom konsenzusu. Vašingtonski konsenzus zapravo čini set pravila koji su razradili američki ekonomisti i koji treba da važe u nerazvijenim zemljama, kako bi vlade nerazvijenih zemalja služile krupnim međunarodnim kompanijama. Uništenjem Sovjetskog Saveza, ovo pravilo, koje je nekada važilo za Afriku i Latinsku Ameriku, počelo je da važi i za čitavo čovečanstvo“, kaže Deljagin.

    Tako je danas smisao liberalne ideologije ne da služi sopstvenom narodu, već da država bude u službi kompanija protiv naroda, dodaje on.

    I sâm, kako kaže, pripada onoj generaciji koja je prošla put „od Voltera do Berezovskog“.

    „Devedesetih godina ljudi poput mene želeli su da se bore za slobodu ličnosti. A koja ličnost je najslobodnija? Ona koja se bavi biznisom, zato što ima resurse kojima obezbeđuje slobodu. Logika je bila sledeća: misleći da služi slobodi ličnosti, čovek zapravo služi biznisu. Dalje, učestvuje u političkom procesu. I kako bi ostao u političkom procesu, potrebno je da služi najjačem učesniku tog procesa, a to je oligarh. Dakle, tajkun, biznismen koji je za sebe privatizovao deo države. I boreći se za slobodu ličnosti, počinje da služi tajkunu koji izvozi novac na Zapad, jer nemoguće je i ne treba čuvati novac u državi koju pljačkate. Izvozeći novac na Zapad, tajkun postaje zavisan od Zapada i počinje da služi globalnom biznisu. Razumevajući ko je glavni, borac za slobodu počinje da služi globalnom biznisu. Neprimetno, ne menjajući vrednosti u koje veruje, prelazi od borca za slobodu ličnosti na gušenje te iste slobode“, objašnjava Deljagin svoje shvatanje logike modernog liberalizma.

    Evolucija o kojoj Deljagin govori dogodila se, kako kaže, za kratko vreme, za svega 5 do 6 godina. Međutim, dosta je onih koji kroz ovu evoluciju nisu prošli i koji su liberalizam prihvatili kao religioznu dogmu, dodaje.

    Ono što je Rusiju na neki način odvojilo od glavnog toka savremenog liberalizma je, prema Deljaginovim rečima, tvrd stav Zapada prema Rusiji, koji traje od početka 21. veka.

    Takav odnos Zapada prema Rusiji naterao je deo njenog državnog aparata da počne da se menja. Tako, dok su spoljna i unutrašnja politika Rusije patriotske, socijalno-ekonomska politika ostala je, prema Deljaginovim rečima, liberalna.

    Jozef Štiglic
    © AFP 2018 / ELIZABETH RUIZ

    To državi daje hibridni karakter, što je stanje koje je na duži rok neodrživo, smatra Deljagin.

    Objašnjavajući rascep koji je nastao između Rusije i Zapada, Deljagin smatra da su na ideološkom nivou i Rusija i Zapad napravili izbor, samo što su izabrali različite stvari — Zapad je, u duhu savremenog liberalizma, izabrao profit i nužnost promene čovekove prirode radi njega, dok Rusija na tako nešto nije pristala.

    Govoreći o globalnom liberalizmu, Deljagin smatra da se fundamentalna greška liberalne teorije još od vremena Voltera sastoji u, kako kaže, precenjivanju mogućnosti ljudske vrste pretpostavkom da je većina ljudi sposobna da odgovara za većinu sopstvenih postupaka. To je, prema njegovim rečima, greška i na društvenom nivou i na nivou pojedinca.

    U savremenom svetu, liberalizam je preuzeo ulogu koju je nekada imao fašizam, što je povezano sa sličnošću funkcija koje danas obavlja liberalizam, a nekada je obavljao fašizam.

    „Danas globalni monopoli uništavaju srednju klasu i potrebno je obezbediti da se ona ne pobuni. To je nekada bila funkcija fašizma“, napominje Deljagin.

    Suština je u tome, prema njegovim rečima, da se globalno tržište raspada na makroregione, što je započelo, kako kaže, Obaminom podelom na transpacifičko i transatlantsko tržište. Jedan deo društva, liberali, protive se tome. Drugi deo, elita, vodi neizbežnosti raspada i države poput Rusije žele da stvore sopstveni makroregion. Druge države, poput Poljske, nastoje da se pridruže nekom makroregionu, dok države poput SAD pristaju na raspad, ali ga žele po sopstvenim pravilima, zaključuje Deljagin.

    Slično:

    Soroš i liberali hoće da pomrse račune Trampu
    Neoliberalizam — bajka koja nema srećan kraj
    Tagovi:
    globalni biznis, Vašingtonski konsenzus, Volter, državni aparat, monopoli, Deljagin, liberalizam, multinacionalne kompanije, narod, profit, svet, Rusija, država, predavanje, predavanje Mihaila Deljagina o liberalizmu, Institut za evropske studije, Mihail Deljagin, Volter, svet, Beograd, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga